Српски глас „Гласа Холмије“: Чувамо своје, поштујемо туђе!

Часопис за књижевност,историју и културу “Глас Холмије“ на српском језику и ћирилици у Беранама од јуна 2012.године добио је велики број признања. О њима говори Горан Киковић, главни уредник часописа.

-‘‘Повељу“за допринос и подршку на очувању српског језика и ћирилице од Српског удружења “Ћирилица“ из Београда чији је предсједник био пјесник Добрица Ерић, затим “Велику повељу“ од Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању “Горска Вила“ са сједиштем у Подгорици. “Благодарје“за допринос и подршку на очувању српског језика и ћирилице од Српског удружења “Ћирилица“.Од Савеза писаца Русије “грамату“ за књижевни рад и афирмацију српског језика и културе и на ширењу братских веза између братског српског и руског народа из Москве. Додељена нам је и “Захвалница“ од Друштва Црногорско-руског пријатељства “Петар Први“ из Подгорице, као и захвалница и од Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа-Војводина-Србија за дугогодишњу успешну сарадњу и у знак признања за допринос очувању светлих традиција добровољачког покрета и значајно признање на крају 2019. године “Плакету-моја ћирилица“,за очување и његовање ћириличног писма од Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори из Подгорице.Све је ово велики подстрек да наставимо и у наредном периоду, истакао је Киковић.

Горан Киковић

За наш портал је говорио о самој концепцији часописа, будућим плановима и тешком положају Срба у Црној Гори, наглашавајући да је “Глас Холмије“ за осам година постојања и рада од локалног часописа постао регионални часопис који је пронашао духовну насеобину, не само у срцима Васојевића него и свих људи који желе да се на прави начин суоче са нашим културним и традиционалним вриједностима. За часопис знају сви Срби са обје стране Дрине, Саве и Дунава.

–Са правом можемо рећи да часопис “Глас Холмије“ из дана у дан завређује све већу пажњу читалаца, иако су бројни скептици мислили да часопис неће заживјети и да нема своју будућност. Но, очигледно да су се преварили јер, како рече умни Васојевић и Србин Вук Караџић: “Народу се на силу може узети све, али му се на силу ништа не може дати“, вели Киковић.

Наш саговорник каже да примјерак часописа кошта два евра или 250 српских динара, што значи да се до сада самофинансирају од сопствене продаје и наравно помоћи донатора и спонзора.

–Ми у редакцији часописа спроводимо сопствену независну српску уређивачку политику коју је Издавачки Савјет часописа усвојио још на Савиндан 2013. године јер, је Савинадан крсна слава “Глас Холмије’‘ – казао је главни и одговорни уредник “Гласа Холмије“ историчар Горан Киковић.

Он и појашњава да “овај часопис има своју културно-просвјетитељску мисију у садашњости и будућности и брана је фалсификатима дукљанско-монтенегринском прекрајању историјске истине“ као и да “садржаји часописа остварују како информативну тако и научно сазнајну и васпитну функцију и снажна су брана актуелној, агресивној ревизији континуитета српско-црногорске историје и ослободилачке борбе наших предака“.

-Једно од главних средства којим остварујемо свој циљ је управо овај већ афирмисани часопис “Глас Холмије“. Да је тако, потврђују заступљене рубрике сваког броја часописа из свих области друштеног живота, а то су: историја, светосавско православље са духовним храмовима, обичаји, традиција, етнологија, књижњеност, умјетност…. Ту су ликови знаменитих и заслучних личности из Васојевића, интервјуи, сусрети са пјесницима и књижевницима, представљање нових књига, критички осврти, актуелности и други садржаји. Часопис “Глас Холмије“ је отворен за све заинтересоване сараднике који своје радове могу слати на овдје назначену електронску адресу уредникгласхолмије@гмаил.цом. Из ових разлога поручујем – читајте “Глас Холмије“, у њему ћете наћи много чега корисног, занимљивог и вриједног за сазнавање о битисању српства на васојевићком простору – у прошлости и данас, нарочито о овом другом које, нажалост, актуелна власт Црне Горе скоро три деценије систематски угрожава, закључује Киковић.

У издавачком савјету часописа “Глас Холмије“ су угледне личности у свим сферама живота и дјеловања. У издавачком савјету су: академици, професори, Универзитета, генерали, књижевници, публицисти, пјесници, професори, љекари… Све је то  заслужио “Глас Холмије“ својом часном борбом за историјску истину и залагањем за српски језик и ћирилицу.

–Часопис шири поруке: будимо своји на своме, чувај своје, поштуј туђе! Ми у овом часопису афирмишемо све наше људе, а било их је доста у Васојевићима, свих профила, који су нас задужили својим стваралаштвом, истиче предсједник Издавачког савјета часописа “Глас Холмије“ Бранислав Оташевић.

Бранислав Оташевић

Он додаје да уредништво настоји да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, између осталог, као “будни хроначари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на ‘светим водама’ Лима“.

–Зато ћемо и у наредном периоду подржавати све оно што уради екипа уређивачког колегијума на челу са уредником Гораном Киковићем. Јер, како вријеме пролази и како се умножава број одштампаног тиража “Гласа Холмије“, све је веће задовољство читалаца, који се о часопису кажу да је добар и афирмативно говоре о њему. Истовремено, проширује се и сарадничка база, чиме не само да расте број културних, политичких и јавних дјелатника који се одазивају на позив да учествују својим прилозима у обликовању часописа, већ је и садржај текстова који се објављују сваким новим бројем видно квалитетнији, оцјењује Оташевић, додајући да су многи прије нас указивали на потребу да учитељи и књижевници као чувари српског језика пазе на његову чистоту, особито да се клоне и у говору и у писању страних ријечи, онако како је још Немања упозоравао потомство – да је боље изгубити град него ријеч, што и овај часопис преферира.

Истакао је да је поносан и на рад издавачког савјета часописа чији је предсједник, очекујући да овај састав издавачког савјета обећава да ће “Глас Холмије“ трајати још дуго, јер у његов састав су и млади људи који су већ афирмисани у својим срединама и у својој струци.Састав издавачког савјета чине: Бранислав Оташевић, књижевник и предсједник и чланови издавачког савјета: академик проф. др Јован Бабовић, проф. др Голуб Јашовић, др Срђан Лалић, генерал др Лука Кастратовић, др Вулко Шћекић, Давид Лалић, публициста, Миомирка Мира Саичић, пјесникиња, Миодраг Којић, професор, Зоран Вулевић, публициста и преводилац, Михаило Микан Перовић, публициста, Недељка Ђукић Боројевић, пјесникиња, Миличко Трифуновић, публициста, Веселин Џелетовић, књижевник и Ивона Туфегџић, публицисткиња и дипломата Маргита Лалић – Терзић.