СНО Васојевића: Мурино пропада, боље било прије сто година, него данас!

Представници Српске народне одбране предсједник Горан Киковић, потпредсједник Давид Лалић и чланови Леко Петровић и Драгослав Вукићевић, посјетили су јуче Мурину, гдје су обишли знаменитости овог дијела општине Плав.

Они су током разговора са предсједником мјесне заједнице Мурина Браниславом Оташевићем, истакли на забрињавајућу и алармантну социо-економску и демографску ситуацију и опасност од престанка рада школa због драстичног смањења броја ученикa, незапосленост становништва и многе друге проблеме због којих је угрожен опстанак села и читавог овог подручја.

Оташевић је обавијестио саговорнике о назадовању и пропадању Муринског Полимља у независној Црној Гори. Као главне узроке навео је укидање Величке и Полимске општине, неуспјела приватизација друштвених предузећа на овом подручју, тотална запостављеност подручја у погледу инвестиционих улагања, запошљавања и развоја инфраструктуре. Од спољних фактора: неравномјерност регионалног развоја у Црној Гори при чему је сјеверна регија јако запостављена и неадекватна државна популациона политика. Гусиње је повратило ранији статус општине. Политички активисти са Муринског Полимља касно су се сјетили да покрену питање повратка статуса укинутих општина. Рађена је студија о оправданости поновног оснивања тих општина, али није завршена. По тој студији Муринско Полимље има богатије и разноврсније природне ресурсе и потенцијале од Гусиња, али мању површину и знатно мањи број становника. Ради упоређења, територија Муринског Полимља има површину 129 км2, а Гусињске општине 157 км2, док број становника у Муринском Полимљу износи 2 300 а у општини Гусиње 4 239.

-Мали број становника је главни ограничавајући фактор за повратак статуса Величке и Полимске општине, закључио је Оташевић.

Представници СНО Васојевића у Мурини

Он је истакао да треба да се пробудимо и да протествујемо због стања у којем се нашао овај дио општине Плав. Албанци са подручја општина Плав и Гусиње већ протествују због малог удјела запослених у овим општинама, док грађани Муринског Полимља ћуте, иако је њихов број запослених у јавним и државним службама општине Плав знатно мањи у односу на Албанце а број становника процентуално знатно већи. Муринско Полимље, обухвата три мјесне заједнице у оквиру општине Плав – Брезојевице, Мурина и Велика. У њима већинско становништво чине Срби и Црногорци, односно православци.

Умјесто да се економски развија, јер располаже богатим и разноврсним ресурсима, овај дио општине Плав све више назадује и пропада. То је данас најзаосталији крај у најнеразвијенијијој црногорској општини. Тај суноврат није наслијеђен него је стечен. У комунистичком периоду овај крај је имао знатно развијенију привреду, више запослених и бољи живот него данас у, наводно, независној Црној Гори. Књига упозорава на овдашњу забрињавајућу и алармантну социо-економску и демографску ситуацију и позива на превазилажење таквог стања. До таквог стања довели су бројни лимитирајући фактори а нарочито: укидање Полимске и Величке општине, неуспјешна приватизација друштвених предузећа, одсуство инвестиција, расформирање замљорадничких задруга, тотална запостављеност овог крја од стране локалне самоуправе у Плаву и државних институција. Посљедице укидања поменутих општина имале великог утицаја на миграције становништва, запостављање пољопривредне производње, депопулационе процесе, демографско пражњење и одумирање села, те повећање броја социјално угрожених лица.

У процесу приватизације на овом подручју уништена су друштвена предузећа, престале са радом фабрике, а радници остали без посла. То је случај са ШИК „Бор“, фабриком лигнопласта и сираром у Брезојевицама, конфекцијом „Максим“ у Мурини, док изграђена фабрика противградних ракета у Брезојевицама није ни отварана јер је, наводно, представљла инвестициони промашај. У друштвеном производу учествовао је и тецијарни сектор – туризам, којег данас нема. Хотел „Плавско језеро“, у оквиру којег је пословао хотел „Сјекирица“ у Мурини, приватизован је а радници такође отпуштени. Приватизација се показала неуспјешном, због чега хотел ни дан данас не ради. Хотел „Сјекирица“ је срушен у НАТО бомбардовању 1999. Није изграђен нови иако је прошло 20 година. То је још једна потврда о запостављености овог подручја.

Предсједник мјесне заједнице Мурина Бранислав Оташевић је истакао да су села у недавној прошлости била у знатно бољем економском и социјалном положају. У селима је било довољно радно способних пољопривредника. Било је и сеоских продавница и кафана. Издизало се у катуне. Момци се женили, дјевојке удавале. У сеоским домовима културе приређивана весеља, игранке и свадбе, а данас служе скоро искључиво као капеле за честе сахране и помене покојника. Селективним запошљавањем према партијској и националној припадности, често без конкурса, при чему је важнија политичка подобност кандидата и број гласова који је он обезбиједио на изборима од његових стручних квалификација и радних способности, угрожена је равноправност у запошљавању. Због таквог запошљавања, из Муринског Полимља сразмјерно броју становника скоро да нема запослених у општини Плав. Без своје локалне самоуправе, препуштени сами себи, грађани овог дијела плавске општине нијесу у могућности да сами креирају свој развој и рјешавају нагомилане проблеме, унаприједе привредне и друштвене дјелатности, инфраструктуру и школство. Мјесне заједнице нити имају средстава нити кадрова да би одговориле таквом задатку. Овдје је, како каже Његош, „мало руку, малена и снага“. Нема способног носиоца који би покренуо развој са мртве тачке. Расположиви људски ресурси и потенцијали без капитала и способног носиоца развоја нијесу довољни за прогрес.-закључио је Оташевић.

Он је исакао да као посљедица све веће заосталости, последњих деценија на овом подручју демографско пустошење села прераста у демографски колапс, па је становништво МЗ Велика смањено за 72, а МЗ Мурино за 40 одсто То има за посљедицу нестајање школ, јер нема дјеце. Подручна одјељења у Новшићу и Грачаници већ су угашена, а нестаје и Величка школа, једна од најстаријих у Црној Гори. Посебно забрињава угроженост сабирне – матичне школе у Мурини, која је од некадашњих више од 900 ученика данас спала на испод 100.

–Овако катастофално стање мора да се промијени иначе ћемо нестати са овог подручја -закључио је Оташевић, упознајући госте са тешком ситуацијом у којем се нашао овај крај. Представници Српске народне одбране су истакли да им је циљ посјете био управо да јавности укажу на тежак положај Срба у овом дијелу Црне Горе.