почетна/АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА И ЦРНЕ ГОРЕ/СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА ВАСОЈЕВИЋА ОДАЛА ПОЧАСТ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ

СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА ВАСОЈЕВИЋА ОДАЛА ПОЧАСТ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ

У БРАНАМА 9.ОКТОБРА 2022. КОД СПОМЕНИКА У ТИФРАНУ ОДАТА ПОЧАСТ КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ КАРАЂОРЂЕВИЋУ

У недељу 9. октобра 2022. у 15.сати делегација Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине посјетила је споменик краљу Александру I Карађорђевићу (1888–1934) у Тифранској клисури код Доњег Заостра, на старом путу Беране – Бијело Поље. Тим поводом организован је историјски час под називом :''ВАСОЈЕВИЋИ И КАРАЂОРЂЕВИЋИ''.

Учествовали су : историчар Горан Киковић,публициста Миличко Трифуновић и пјесници Радован Обрадовић,Милан Мане Цимбаљевић и Радоје Мишковић.

На спомен-плочи овог споменика уклесане су ријечи, које задивљују и опомињу:

''БЕСМРТНОСТ ЗАСЛУЖУЈУ САМО ВЕЛИКИ ЉУДИ,

КОЈИ СВОМЕ НАРОДУ ОСТАВЉАЈУ ДОБРОЧИНСТВА''

КРАЉ АЛЕКСАНДАР ПРВА ЖРТВА НАЦИЗМА

У оквиру ''Дана сјећања на српске јунаке и добровољаце'' скуп је поздравио и манифестацију отворио Миличко Трифуновић, предсједник Удружење добровољаца ратова до 1918,њихових потомака и поштовалаца Беране,који је истакао да је Удружење добровољаца ратова до 1918,њихових потомака и поштовалаца Беране, Удружењe српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору -Андријевца и Српско историјско- културно друштво ''Никола Васојевић''- Беране ) Орагнизују по тринаети пут традиционалну кутрурно-историјску манифестацију ''Дани сјећања на српске јунаке и добровољаце'' од 9. до 16.октобра 2022.године и да манифестација почиње сваке године од споменика краљу Александру. Он је подсјетио да је Дана 9. октобра 2006.године, на дан краљеве погибије у Марсељу, обновљен овај споменик краљу Александру I Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар I Карађорђевић је овај пут урадио и то од 1. јуна до 15.септембра 1929.и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности исте те 1929. године подигао споменик. Споменик је обновило тада Удружење ратних добровољаца 1912-1918.њихових потомка и поштовалаца данас Удружење добровољаца ратова до 1918.њихових потомака и поштовалаца Беране.

О историјској улози краља Александра Карађорђевића говорио историчар Горан Киковић,који је истакао следеће:

Из Берана је 17. септембра новинар Краков информисао читаоце у листу ''Време'' о путовању Краља и Краљице у Црну Гору. Тога дана краљевски пар је кренуо из Дечана. Свечаност је почела освећењем пута Пећ-Чакор-Андријевица, који је назван пут Краља Александра. На четвртом километру од Пећи подигнут је славолук, гдје су радници, инжињери и свештенство дочекали краља и краљицу.

Пут Пећ-Андријевица изграђен је под владом краља Александра. Архимандрит Иринеј је освештао пут, а краљ пресјекао тробојну траку и тако отворио саобраћај.

Краљевски пар са свитом свечано је дочекан на Чакору и Горњем Полимљу, гдје га је бираним ријечима поздравио посланик Новица Поповић. Андријевица је била прва црногорска варош у коју је краљ ушао.

Први Дом трезвености у Беранама саградио је краљ

Александар Први Карађорђевић, данас је у њему Полимски музеј

(Зграда је изграђена у вријеме Краљевине Југославије)

На самом уласку у варош била је подигнута велика тријумфална капија пред којом је била постројена чета војника. У шпалиру су били ђаци, чиновници, инвалиди, ратници. Огромни свијет Васојевићâ дочекивао је необичне путнике код саборне Цркве. Ту су између осталог били ђенерал у пензији. Радомир Вешовић, војвода Милош Војводић, срески поглавар Радета Ракуш, државни савјетник Јанко Спасојевић, предсједник одбора за дочек Милош Драговић. Ту су били војвода и сердари, који су носили револвере о појасима, одјевени у зеленим и бијелим доламама, плавим чакширама, јелецима... Топови су објавили краљев долазак.

Код тријумфалне капије краља је дочекао поглавар среза Радета Ракуш и предсједник општине Арсо Арсеновић. Митрополит Дожић дочекао је краља испред цркве, поздравио га дирљивим говором и увео у цркву гдје је одржано молепствије. Испред цркве било је много народа, гдје се кретало коло и пјевало, краљ је дао сиротињи 5 000 динара и цркви 10 000.

О његовој посјети Васојевићима подаци говоре да су краља у свим мјестима кроз које је прошао дочекивали угледни прваци и домаћини тога времена. На Чакору га је између осталог поздравио народни посланик и учитељ из Велике Новица Поповић. У Андријевици га је дочекао Ђукан Вулевић, учитељ из Трешњева, са својим ђацима и тражио изградњу нове школе у Трепчи, што је и учињено. Беране је посјетио 17. септембра 1925. године у пратњи Марка Цемовића и других великодостојника. Приликом доласка у манастир Ђурђеви Ступови дочекали су га поздравним говорима игуман Јосиф Лекић и професор и књижевник Драгиша Боричић. Приликом те историјске и, испоставиће се, и једине посјете српског краља Црној Гори до данас, истицано је са радошћу и поносом поријекло Карађорђевића из Васојевића. Занимљиво је да је на примједбу једног угледног домаћина (''Зашто Васојевићи немају посланика у Скупштини Југославије?'') краљ одговорио ријечима: ''Шта ће вама посланици, ви имате краља!''. Много година касније Радован Бећировић Требјешки, познати гуслар и пјесник, сликовито ће стиховима приказати и доказати поријекло Карађорђевића:

''...Кад погледаш на Васојевиће,

ту је било Карађока биће,

одатле му света лоза ниче,

те се њиме покољења диче''.

Краљ Александар је високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у борби за ослобођење и уједињење српског народа, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је, 9. октобра 1934., када је убијен, ''плакала цијела Лимска долина''. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе... '' Из Андријевице краљ је пошао у Беране, гдје је стигао око подне. На Градинском пољу били су Срби и муслимани у националним одијелима и окићеним коњима. У центру вароши краља је дочекала ''маса свијета''. На славолуку, на улазу у Беране, били су исписани стихови пјесника Мила Вуковића, начелника општине Беране:

''Родна груда ове земље,колијевка Вожда – дједе, стољећима чекала Те,Краљу славе и побједе''!

А на том слављу народни гуслар Вуко Аџић пјевао је пјесму о васојевићком поријеклу Карађорђа. Тада неко од присутних упита краља: ''Величанство, је ли ово тачно?'', а краљ потврди: ''Тачно је!''

Пуцањ топова означио је долазак краља у Беране, цио град је био окићен цвијећем, куће застрте ћилимима, бршљанима и боровином. Новинар листа ''Време'' информисао је читаоце 18. септембра т.г. да је Беране тога дана изгледало као ''најчистија варош у држави''.

Код Основне школе био је припремљен ручак. Ту је краља и краљицу поздравио предсједник општине Милан Вешовић са неколико пригодних реченица, а затим представио групу угледних грађана. Ту је био, између осталих, Реџеп Црновршанин, порезник коме је пријестолонасљедник те године крстио деветог сина. Он је краљу за пријестолонасљедника Петра предао на дар црногорско одијело. Краљ је разговарао са добровољцима из минулих ратова, инвалидима, омладином, међу којима је било и муслимана.

Послије кратког одмора у згради начелства краљ је пошао у манастир Ђурђеве Ступове, праћен урнебесним клицањем и пјевањем многих мјештана. Поворка народа правила је кордон и у великом броју кренули су пут манастира. Око 15 минута присуствовао је служби у манастиру.

У Беранама је краљ пред полазак подарио 3000 динара Дому трезвености, затим 1000 динара Женској радничкој школи, 1000 динара најбољем ђаку Учитељске школе, 3000 динара радничком занатлијском удружењу, 3000 динара подмладку Црвеног крста гимназије, 10000 динара сиротињи, за довршетак судске зграде 5000 динара, за градњу зграде гимназије је обећао новчана средства и прихватио је потребу изградње пута Беране-Рожаје-Косовска Митровица.

С обзиром на неутемељена и злонамјерна тумачења у Црној Гори да краљ Александар не заслужује ''превелико поштовање'' и да је његовање његовог ''култа'' анахроно, ми ћемо за ову прилику саопштити само оно што је учинио за наше Беране. Наиме, краљ Александар је саградио зграде - Скупштине општине, Суда, Гимназије, Дома трезвености (данас Полимски музеј) – које су до данас остале онолике колике су биле и у његово вријеме, без доградњи или адаптација наредних генерација, што јасно говори да је у архитектонско-грађевинском смислу удариуо темеље изгледа некадашње вароши у модеран градић који и данас још увијек не налази снаге и могућности да потребе својих становника прошири на нове садржаје. Уз пут Бијело Поље-Беране, подигнут 1929. године, ово је конкретан учинак краља Александра на овом подручју, коју ни домицилни владари Црне Горе нијесу надмашили до данашњих дана!

,"Краљ Александар је био државник, војсковођа, ослободилац, ујединитељ, европејац, миротворац, ријечју велика личност свога времена и као такав засметао је фашистима и Хитлеру, који 9. октобра 1934. године извршише на њега атентат у француском граду Марсељу.

Личност Краља Александра није довољно проучена. О њему и као човјеку, политичару и владару мишљења су противурјечна. Као војник у миру показивао је, нарочито за вријеме официрске службе, војничке врлине.

Био је веома дисциплинован и ревностан. Био је заговорник херојске вертикале. Академик Стругар каже да је Александар државник међу најугледнијим у Европи. Британски државник Лојт Џорџ оцјењивао га је најснажнијим владарем у Европи између два свјетска рата. Чешки државник Бенеш сматрао га је градитељем југословенског уједињења и једним од ''главних стубова мира у Средњој Европи''.

Kиковић је истакао да је " Интерпретација званичне историографије у доба СФРЈ била је да је Александар за вријеме своје владавине (1921-1934) спроводио најприје прикривену, а од 1929. године и отворену диктатуру и да је још као регент показивао тежњу ка апсолутизму. Приликом званичне посјете Француској он је, у Марсељу, 9. октобра 1934. године, убијен у аутомобилу од стране једног унајмљеног убице. Мало је ко тако био ожаљен у народу. Револверски меци, испаљени у његове груди, били су намијењени Југославији, јер је он био стваралац те државе и њен заточеник. Један од највећих југословенских историчара Владимир Ћоровић, написао је о њему, између осталог: ''У Југославију је узидао цијелу своју младост, учествовао у свим њеним подвизима од Куманова до Солуна, извео дјело уједињења, пао као њен симбол''.

Довољно за неспорну историјску улогу и утемељено за поштовање потомака, који ће се, вјерујемо, сјећати његовог државничког дјела и подсјећати будуће генерације на значај његовог националног постигнућа.-казао је историчар Горан Киковић. Скуп су својим стиховима поздравили Милан Мане Цимбаљевић, Радован Обрадовић и Радоје Мишковић.