СПОМЕНИК РУСКИМ ВОЈНИЦИМА У АНДРИЈЕВИЦИ

СПОМЕНИК  РУСКИМ ВОЈНИЦИМА У АНДРИЈЕВИЦИ

На насловној фотографији с лијева надесно: козачки официр Веселин Дуловић,  Атаман Виктор Заплатин из Москве  и Александар Саичић козачки официр чији је предак Лексо Саичић у  Андријевици приликом посјете споменику руских војника 

           На сјеверу Црне Горе, у Андријевици, постоји јединствен спомен комплекс ''Књажевац''. Ту су на каменим плочама исписани историја и имена славних јунака из прошлих времена који су давали своје животе у борби за слободу и људско достојанство. Међутим бројним знаменитостима на овом историјском светилишту и састајалишту издваја се и  споменик руским војницима погинулим у току Другог свјетског рата на просторима Васојевића, којег подиже Савез бораца овога краја. На споменику стоји записано: ''Синови Совјетског Савеза, црвеноармејци, Николај Семјонов, Иван Иванович и Василиј Зајц борили су се на нашој груди у андријевичко – беранском партизанском батаљону. Пали смрћу храбрих августа 1943. године''. Тај споменик на овој пољани, која предстваља личну карту Васојевића, говори о  руској браћи која су узидала своје кости у слободу коју данас уживамо. Руски војници  71. годину након своје смрти потврђују изреку: ''Ко за домовину умире, вјечно живи'', стављајући нам до знања да се према њима не смијемо односити само као према дијелу прошлости, него као према надахнућу за даља корачања пуна изазова које намеће нови свјетски поредак. У сусрет тим новим изазовима храбри чињеница да народ Андријевице није заборавио совјетске црвеноармејце, јер смо свједоци да часни Васојевићи често обилазе овај споменик, полажу вијенце и цвијеће и  присјећају се њихове славне погибије. То је још једна потврда да је судбина нашег и руског народа испреплетана заједничком борбом за узвишене вриједности.

Ако се пажљиво анализира прошлост Црне Горе, лако је запазити да је Русија била њена вјековна заштитница. Сви они који желе да погледају истини у очи закључиће да је Русија оставила дубоке патриотске и племените трагове у историјском трајању Црне Горе. О томе свједочи и овај споменик, опомињући да нам је и данас  Русија и преча и ближа од оних који су сијали смрт на овим просторима.

Зато су се и ове године приликом прославе Дана борца крај споменмика руским војницима Николају Семјонову, Ивану Ивановичу и Василију Зајцу смјењивали говорници  упућујући им ријечи захвалностиза све што су урадили за вријеме Народноослободилачког покрета.

''Хвала свима који су дошли данас овдје и дали допринос да овај чин спроведемо онако како то доликује онима који су под црвеним барјаком слободе извојевали побједу над најмрачнијом идеологијом 20 вијека која се зове фашизам'' - нагласио је публициста Микан Перовић, клањајући се споменику на Кљажевцу.

              Свечаности је присуствовао и руски аташе у Црној Гори Јарослав Гончаров, који је, у присуству бројних Васојевића и њихових гостију положио цвијеће на споменик совјетским партизанима. Он је у свом обраћању нагласио да односи између Русије и Црне Горе имају дубоке историјске коријене и да су народи ове двије државе, између осталог, повезани и заједничком борбом против фашизма.

''Ове године смо прославили 69. година побједе у великом Отаџбинском рату. Дан побједе је наш заједнички свенародни празник који обједињује све нас, Русе и Црногорце. Уз велико поштовање се клањамо онима који нијесу штедјели своје животе, бранећи  своје земље на фронту и у позадини. Они су бранили нашу независност и Европу од фашизма. Ми ћемо сачувати сјећање на њихову храброст, оданост, дужности и љубав према домовини'' – казао је Гончаров. Он је навео да ће  Дан борца и многи други датуми великих битака, остати заувијек у сјећању људи као дани нашег националног поноса. ''У знак сјећања на наше војнике ми ћемо сачувати и заштитити највредније ствари – мир, слободу, независност и преносити славну историју нашим потомцима. Побједа је била добијена уз велике гибитке за наш народ. Зато поштујемо невјероватне подвиге наших очева и мајки, њихов хероизам, чврсину духа и вјеру у бољу будућност. Ми ћемо заувијек памтити велику побједу над фашизмом и учинити све што је могуће да се ово страшно зло никада више не понови'' – поручио је Гончаров.

Током свечаности, коју је, уз помоћ својих пријатеља, организовао и спонзорисао Милован Мирчић из села Краље, коју деценијама живи у Америци, своје стихове говорили су пјесници Пајо Радоњић и Давид Лалић, истичући да је крв руских патриота натопила Црну Гору и да нико нема право да удара на темељне вриједности два народа.

Прије неколико година споменик руским војницима у Андријевици посјетио је и тадашњи амбасадор Русије у Црној Гори Јаков Герасимов, који је у друштву делегације општине Андријевица и Савеза бораца овога краја, присуствовао церемонијалу који је величао борбу против фашизма. Тад су челници борачке организацие поручили да  споменик руским војницима на Књажевцу неће никада пасти у заборав. ''Наша борба и борба руског народа је била дуга и тешка, али часна и поштена. Уз огромне жртве, извојевана је слобода, обновљене је, изграђена је тада порушена земља. Зато ми борци  и њихови потомци обилазимо скоро сва спомен обиљежја, међу којима је и споменик руској браћи, како бисмо одали дужно поштовање и изразили велики жал за изгинулим борцима, који су дали своје животе за слободу наших народа и народности'' – поручили су представници борачке организације.

Тако живи прича о руским војницима који се преселише у легенду. Легенду из које олиставају нова пријатељства и историјска истина о минулим временима. Временима, кад су словенска браћа била на истом задатку и кад су гинула са пјесмом из које се рађала слобода.

 Дарко Јововић