СПОМЕН БИСТА У БЕРАНАМА СЛАВНОМ РУСКОМ ХЕРОЈУ МАРШАЛУ ГЕОРГИЈУ ЖУКОВУ Обећано-испуњено

СПОМЕН БИСТА У БЕРАНАМА СЛАВНОМ РУСКОМ ХЕРОЈУ МАРШАЛУ ГЕОРГИЈУ ЖУКОВУ

Обећано-испуњено

Треба подсјетити да је ова историјска одлука донешена на сједници СО Беране 11. септембра 2017. којом је тада пресједавао предсједник СО Беране Горан Киковић, одборници су расправљали и усвојили Програм подизања спомен-обиљежја у општини Беране за 2017. годину.

НИЈЕ СВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ АНТИРУСКО – СТИЖУ ЖУКОВ И ГАГАРИН

Како преноси Спутњик, у тексту који потписује Небојша Поповић, на сједници Скупштине општине Беране почетком септембра 2017. године је једногласно (коалиција Здраво Беране - без присуства одборника ДПС) усвојен програм за 2017. годину, према којем ова општина планира да подигне спомен-обиљежје руском маршалу Георгију Константиновичу Жукову и капетану црногорске војске Александру Лексу Саичићу.

Такође, план је и да једна беранска улица добије име по још једном знаменитом Русу, Јурију Гагарину — првом човјеку у свемиру.

Одлука је усвојена једногласно, мада су сједницу локалног парламента бојкотовали одборници владајуцћег ДПС-а, која је у опозицији у Беранама, уз коментар да актуелна беранска власт извршава ''наредбу из одређених центара''.

Историчар и предсједник Скупштине општине Беране Горан Киковић у разговору за Спутњик негира да поменута одлука има било какве везе са дневном политиком и тврди да је она плод иницијатива које су још одавно покренуте од стране разних удружења и организација, па је, како објашњава, ''никла из главе цијелог народа''.

Киковић примјећује да се владајуцћа ДПС само на ријечима залаже за вриједности антифашизма, док на дјелу то није показала оног дана када је требало да дође и у беранској Скупштини подржи једну овакву цивилизацијску одлуку.

''Идеја, да се у Беранама подигне спомен обиљежје Лексу Саичицћу, који је, као што је познато, био један од јунака рата између Јапана и Русије с почетка 20. вијека, стара је вецћ неколико година. Њему се ни на који начин није одужила средина из које је поникао, а ради се о једном од наших најзнаменитијих јунака. Саичицћ је био школовани црногорски официр и отишао је да ратује са око 300 припадника црногорске добровољачке војске на страни Русије, када је показао велико јунаштво побједивши у двобоју, тада, највецћег јапанског самураја. Дакле, неоспорно је да се ради о великом васојевицћком, црногорском, а можемо да кажемо и српском — а што да не и словенском јунаку, јер је велики дио одликовања добио управо од Русије'', објашњава Киковицћ.

Друга личност, коју у општини Беране, према ријечима Киковића, желе нарочито да истакну и да јој ''врате славу''јесте легендарни маршал Георгиј Константинович Жуков, односно ''Маршал побједе'', како су га називали, и четвороструки херој Совјетског Савеза, а чије су заслуге за побједу над фашизмом у Другом свјетском рату, према ријечима нашег саговорника, ''непроцјењиве''.

На жалост, како примјећује Киковић, данас на тлу Европе ван територије бивших совјетских република нема спомен-обиљежја маршалу Жукову, заправо, постоји само један и то у Манџурији. Са друге стране, додаје, ''Беране је слободарски град, у којем је формиран и први Народноослободилачки одбор 21. јула 1941. године, тако да је доношење једне овакве одлуке такође израз и велике цивилизацијске одговорности грађана Берана према њиховим прецима''. Као треће, сходно одлуци локалног парламента, једна улица у Беранама убудуцће ће носити назив славног руског астронаута Јурија Гагарина, који је ''задивио свијет за сва времена''. ''Ми као општина Беране цијенимо цивилизацијске вриједности свих људи који су на било који начин допринијели човјечанству и све су то разлози због којих смо се ми управо и опредијелили да им у Беранама подигнемо спомен-обиљежја'', закључује Киковић.

У понуђеном документу, како пише дневни лист ''Дан'', се наводи да се спомен-обиљежјима трајно обиљежавају значајни догађаји, чувају успомене на истакнуте личности, његују људски идеали и културни-историјске традиције и одаје почаст борцима за слободу, цивилним жртвама рата и масовним страдањима људи. Поменутим програмом је предвиђено да се у Беранама подигне спомен обиљежје Георгију Константиновичу Жукову, легендарном маршалу и четвороструком хероју Совјетског Савеза, чије су заслуге за побједу над фашизмом у Другом светском рату непроцјењиве. Истакнуто је да су захтјев за подизање поменутог спомен-обиљежја поднијеле невладине организације: Организација бораца НОР-а 1941-1945 из Берана, Мото клуб ''Ноћни вукови'' из Подгорице и Невладино удружење ''Калудра за све''.

Како је прије одржавања сједнице рекао предсједник СО Беране Горан Киковић ово је ''значајан догађај за Беране и Црну Гору, јер су маршал Жуков и Лексо Саичић изузетне личности које су задивиле свијет. И један и други су се борили за слободу и достојанство људског рода. Лексо је био велики борац против јапанског империјализма и окупације, а Жуков је спасио СССР и човјечаноство од фашизма. Тиме су заслужили да им се подигну споменици баш у слободним Беранама које поштује цивилизацијске тековине. Зато позивам све одборнике СО Беране да јединствено подрже иницијативу о подизању поменутих спомен-обиљежја, јер ће на тај начин подржати слободоумне и слободарске тековине'' – нагласио је Киковић. ''Жуков је једини војник у историји Совјетског Савеза и Русије који је четири пута одликован титулом хероја Совјетског Савеза. У Југославији је одликован највишим одликовањем, Орденом Слободе, које је било вишег ранга и од Југословенског народног хероја. Током Другог свјетског рата, Жуков руководи одбраном Лељинграда, Москве и Стаљинграда. Предводио је Совјетску офанзиву 1944. године и напад на Њемачку 1945. године и окупацију Берлина. Постао је први командант совјетске окупационе зоне у Њемачкој. Као најчувенији војни командант у Великом отаџбинском рату, вршио је инспекцију Побједничке војне параде на Црвеном тргу у Москви 1945. године. Жуков је командовао и операцијом ''Августовска олуја'' против Јапана, пред крај Другог свјетског рата. По њему је назван Астероид 2132, а 1995. године на стогодишњицу његовог рођења, Руска федерација је усвојила Ред Жукова и Орден Жукова. Био је министар одбране Совјетског Савеза од 1955. до 1957. године. Један је од три носиоца Ордена побједе, а одликован је и америчком Легијом за заслуге'' – наводи се у образложењу поменутог предлога.

У наведеном програму је назначено и подизање спомен обиљежја Александару Лексу Саичићу, рођеном 1873. године у Виницкој код Берана. Истакнуто је да је Саичић ушао у легенду након што је током руског-јапанског рата посјекао главу јапанском самурају. ''Лексо Саичић је знаменити васојевићки јунак. Он је, као припадник руске царске војске, изашао на мегдан јапанском самурају и том приликом му посјекао главу. После побједе у двобоју, постао је носилац Ордена свете Ане, највећег руског одликовања и многих других признања. Руска влада му је одредила своту од четрдесет наполеона у злату годишње, до краја живота. У Манџурији је унапријеђен у чин капетана и до краја је командовао коњичким ескадроном Амурског драгонског пука. Сабља којом је савладао самураја данас се чува у Војном музеју у Москви. Умро је 7. априла 1911. године. Поред Ордена Свете Ане носилац је и руске Рањеничке медаље, Ордена италијанске круне IV реда, а од црногорских одликовања Ордена Данила Првог IV степена, сребрне Медаље за храброст и Споменице ''50 година владавине краља Николе'' –наводи се у образложењи предлога.

Предсједник Скупштине општине Беране Горан Киковић том приликом позвао је све одборнике локалног парламента да на скупштинском засиједању, заказаном за 11. септембар, једногласно подрже Програм подизања спомен-обиљежја у општини Беране за 2017. годину. Он је казао да ће се сви који не подрже поменуту иницијативу сврстати на страну оних који угњетавају цивилизацијске вриједности. ''Свако ко не подржи идеју о подизању споменика Жукову и Саичићу бациће страшну мрљу на своју биографију. Тим прије, јер су се Жуков и Саичић борили против оних који су убијали на милионе невиних људи. Ово није политичка већ патриотска прича коју могу да игноришу само они којима немају додирних тачака са цивилизацијским прогресом'' – истако је Киковић.

Улица Јуријa Гагаринa

У оквиру Програма о подизању спомен-обиљежја у општини Беране за 2017. годину усвојено је да једна улица у граду понесе име чувеног руског космонатуа ЈуријаГагарина. ''Гагарин је први човјек који је одлетио у свемир из пустињских степа Казахстана, са мјеста на којем се данас налази Бајконур, највећи свјетски космодром. Лет је трајао 1 сат и 48 минута. Давањем назива улици по имену Јурија Гагарина, чија биографија указује на то да се ради о личности од изузетног међународног, историјског и научног значаја, а у складу са чланом 5 Закона о спомен-обиљежјима, симболично и трајно се чувају успомене на истакнуте личности'' – наведено је у образложењу предлога.На основу свега горе наведеног што је обећано -испуњено је.

                                                               Давид Лалић