РИЈЕЧ ДР НОВИЦЕ СТАНИЋА ПОВОДОМ ДАНА УЈЕДИЊЕЊА ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ

 

РИЈЕЧ ДР НОВИЦЕ СТАНИЋА НА АКАДЕМИЈИ ОДРЖАНОЈ 1.12.2021.Г У ПЉЕВИМА ПОВОДОМ ДАНА УЈЕДИЊЕЊА ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ

Часни Оци,

Поштовани господине Вуксановићу ,

Даме и господо пљеваљска,

Прије неколико дана, тачније 27.новембра одржана је Свечана академија у крипти храма Христовог Васкрсења у Подгорици, поводом 103.годишњице од одржавања Подгоричке скупштине, односно Дана уједињења Црне Горе и Србије. Можда ће се неко питати зашто ову другу Академију, истим поводом,одржавамо у Пљевљима? Помало је заборављено, па ћу да вас подсјетим да су Пљевља више од годинудана ( 28.10.1912. – 12.11.1913.) била сједиште Пљеваљског округа ( заједно са Пријепољем и Новом Вароши) у саставу Краљевине Србије.

На прву годишњицу ослобођења Пљеваља 28.октобра 1913.године руководство града упутило је депешу Народној скупштини Србије. У депеши је стајао следеће: „ На данашњи дан када је прошле године сунце слободе обасјало нас и нашу варош, сунце које је било оличено у храброј и непобедивој српској војсци чији сте представници ви, господо народни посланици, благодарни и захвални вечито, а прослављајући дан ослобођења свога, грађани вароши Пљевља поздрављају дичне представнике Србије и српског народа, са жељом да послужите на дику,понос и уједињење целога српства. Нека би Бог дао, да се у вашој средини ускоро види и представник овога краја, који ће бити тумач наших жеља. У то име кличемо: Живели представници народа српског! Живео Краљ Србије Петар I, живела српска војска!“ Депешу су потписали председник општине Мурат-бег Селмановић и чланови управе: Алекса С.Бајић, Урош Милинковић и Љуба Тодоровић.

На трагу те депеше главна улица у Пљевљима и данас,на понос свих грађана, носи назив Краља Петра I . Споразумом Влада Црне Горе и Србије од 12.новембра 1913.г Пљевља су припала Црној Гори, а Ђаковица Србији.

Прије годину дана амбасадор Србије у Црној Гори Владимир Божовић је проглашен персоном нон грата, због изјаве да је Подгоричка скупштина била „ слободан израз народне воље за уједињење са братском Србијом“ . Оптужен је за „контиунирано мијешање у унутрашње ствари Црне Горе и њено омаловажавање“. Ових дана је била и годишњица Другог заседања Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије (у даљем тексту АВНОЈ) 29.11.1943.г одине, на који се обично позивају они који оспоравају легалитет и легитимитет Подргоричке скупштине. Зато ћу направити паралелу између једног и другог засједања, како би се видјело које је уистину било израз слободне политичке воље народа у Црној Гори.

АВНОЈ – 29.11.1943.г

Почетком новембра 1943. Ј.Б.Тито пише писмо др Ивану Рибару предсједнику АВНОЈ-а и тражи да се одржи Друго заседање. Последња реченица у том писму гласи: „ Молимо шаљите мишљење , односно пристанак“. Чисто да се зна“ко коси, а ко воду носи“. Узгред да напоменем да је др Иван Рибар, годину дана раније на Првом заседању АВНОЈ-а у Бихаћу био представник Хрватске, а на Другом заседању у Јајцу представник Србије. Ово је прилика да се подсјетим драге колегинице и посланице покојне Јелисаве Калезић, ћерке професораМилоја Добрашиновића, чије име носи Гимназија у Бијелом Пољу. Показивала ми је дописницу коју негде 50 –тих година прошлога вијека др Иван Рибар шаље њеном оцу и адресира Бијело Поље, Србија.

На самом засједању у Јајцу било је присутно 142 вијећника, а одсутно 161. Из следеће табеле се види колико је било изабрано вијећника из одређене републике односно покрајине, стим што из Македоније и Санџака није био нико.

Присутни вијећници

Позвани вијећници

Црна Гора 16 16

БиХ 46 53

Хрватска 37 78

Словенија 17 42

Војводина 2 8

Македонија 0 42

Санџак 0 11

Србија 24 53

Како је превазиђен недостатак кворума? Револуционарно. Тодор Вујасиновић, предсједник верификационе комисије предложио је да се поред 142 поднесена пуномоћја присутних вијећника верификују не само свих 108 одсутних, већ да се сматрају вијећницима како 11 одсутних другова из Санџака , тако и 42 одсутна из Македоније. Предсједавајући АВНОЈ-а Војислав Кецмановић ни за једну одлуку није тражио гласање већ је то рађено аплаузом. Још једна бизарност везана за поменуто заседање, на предлог словеначке делегације Јосип Броз Тито је проглашен за маршала Југославије. Касније је откривено да се он потписивао као маршал на дипломама полазника официрске школе, читавих 6 недеља прије одржавања Другог заседања АВНОЈ-а.

ПОДГОРИЧКА СКУПШТИНА 24 - 29.11.1918.

Да подсјетим, 15.септембра 1918.г извршен је пробој Солунског фроната. Седмог новембра засједа у Беранама Централни извршни одбор за Уједињење Црне Горе и Србије и доноси одлуку да се избори за Скупштину одрже 19.новембра по следећем правилу о заступљености појединих дијелова Црне Горе:

- Капетаније по 2 посланика

- Сваки срез у новим крајевима ( који су ушли у састав Црне Горе након Балканских ратова) по 3 посланика

- Вароши мање од 5000 становника по 1 посланика

- Вароши веће од 5000 становника по 2 посланика

Најважније одлуке: о Уједињењу Црне Горе и Србије и детронизацији Краља Николе једногласно је усвојило 165 посланика 26.новембра 1918.године.

Пљеваљски округ на Подгоричкој скупштини заступали су изабрани посланици:

- варош Пљевља игуман Серафим Џарић и др Јаков Зарубица;

- срез пљеваљски свештеник и предсједник пљеваљске општине Саво Вукојичић, окружни муфтија Дервиш Шећеркадић, и судија Обласног суда Омер бег Селмановић;

- срез шаховићки заступао је свршени правник Милан Бајић, суплент пљеваљске Гимназије Митар Обрадовић и поседник Хамди бег Хасанбеговић;

- срез бољанићки трговац Aлекса Бајић, свештеник и учитељ Прокопије Шиљак,

- судија Обласног суда Махмут бег Мановић.

Прокопије Шиљак и Омер бег Селмановић били су и опуномоћени чланови делегације која је на челу са митрополитом пећким Гаврилом Дожићем Влади Србије и краљу Петру Карађорђевићу у Београду поднијелаОдлуку о уједињењу Црне Горе са Србијом.

Према боји изборних листа на изборима у цетињском округу бијелој и зеленој, двије супростављене стране прозване су бјелаши и зеленаши. Бјелаши су били за безусловно уједињење са Србијом, а зеленаши, који су подржавали краља Николу, за конфедерацију јужнословенских народа. Али су и једни и други били Срби. Зато не треба да чуди што је пуни назив Подгоричке скупштине гласио Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори. Било је то у најбољој традицији, пошто је Народна скупштина Књажевине Црне Горе у децембру 1906.године преименована у Српску народну скупштину Књажевине Црне Горе.

Због силних притужби од стране краља Николе,потпомогнутог од Италије, силе Антанте су формирале Интернационалну комисију на челу са генералом Франше Д` Епере – ом, да оцијени легалитет и легитимитет Подгоричке скупштине и њених одлука. За ову прилику цитираћу само двије тачке од 7 колико их је било.

Тачка 3.

Да су избори извршени слободније од оних који су се практиковали за вријеме краља Николе.

Тачка 4.

Да су сви Црногорци за јединсто са Србијом и да не желе повратак раскраља Николе, којега сматрају за издајника земље.

На крају желим да вам испричам једну анегдоту из посјете делегације Скупштине Црне Горе америчком Конгресу и институцијама неких федералних јединица. Посјета је реализована 2007.године, годину дана након референдума, на коме је бруталном отимачином и крађом разбијена заједничка држава са Србијом. У држави Мериленд примио нас је млађани сенатор изабран прије неколико мјесеци. Како је званична Америка заједно са моћним европским државама активно учествовала у том разбијању, сенатор, очигледно одушевљен успјешно обављеним послом, одмах након добродишлице,

Честитао нам је независност Црне Горе. Кад је дошао ред на мене да се захвалим рекао сам: „ Хвала, али код нас се, када се захваљује на честитци, обично каже:“ Дабогда и ми вама, брзих дана на исти начин честитали“:

Сенатор је, након превода, као опарен, поскочио и рекао: „ Не, ми смо довољно независни!“ То вам је прича о односу великих и малих у политици, а наш народ лијепо каже : „ Ко неће брата за брата, хоће туђина за господара“.

Пљевља, др Новица Станић

1.12.2021.г члан Српског националног савјета