РЕАГОВАЊЕ СИКД ''НИКОЛА ВАСОЈЕВИЋ'' БЕРАНЕ: И ВИ ЋЕТЕ МИНИСТРЕ БОГДАНОВИЋУ КАДА ВАМ ''ЗАГУСТИ'' ПОБЈЕЋИ У ДРАЖИНУ СРБИЈУ

И ВИ ЋЕТЕ МИНИСТРЕ БОГДАНОВИЋУ КАДА ВАМ ''ЗАГУСТИ'' ПОБЈЕЋИ У ДРАЖИНУ СРБИЈУ

Саопштење за јавност Српског историјско културног друштва „Никола Васојевић“ из Берана а поводом најављеног парастоса некадашњем вођи четничког покрета Дражи Михаиловићу, који ће служити Митрополија црногорско приморска реаговање министара културе Александара Богдановића:

Поводом изјаве министара културе Александара Богдановића и и његове поруке да: 
''...Због свега тога, слављење четничког покрета и њихових вођа у Црној Гори, посебно када вјерске институције стоје иза тога, недопустиво је и за сваку осуду. У коначном, слављење Драже Михаиловића и покрета који је предводио - директно је усмјерено против Црне Горе. Иза тога, јасно је, стоји очигледна намјера да се наруши култ антифашизма у нашој држави и да се отварањем пођела, на крају, утиче на друштвени склад и грађански карактер Црне Горе. Министарство културе, стога, најоштрије осуђује одржавање најављеног скупа, али истовремено апелује на грађане да не насиједају на провокацију - што тај чин, без сумње, јесте...'', реаговали су историчари окупљени око Српског историјско-културног друштва “Никола Васојевић“ из Берана, те поручили да историју треба знати јер како истичу историјске чињенице које нијесу познате Богдановићу:

„Познато је да је у Другом свјетском рату први герилац поробљене Европе Генерал Драгољуб Дража Михаиловић развио барјак слободе и борбе против фашизма управо на Равној Гори. А ево чињеница које говоре да је слободарски Равногорски покрет први напао Њемачке фашисте док тада партизана није било. Док је већи дио Црне Горе се борио у Равногорском покрету“, наводи се у реаговању које је у име историчара потписао Горан Киковић, портпарол друштва.

Идемо редом и чињеницама, каже се у саопштењу, Професор Радоје Л. Кнежевић, један од учесника у пучу 27. марта, а потом министар двора, у више наврата је писао како су 28. маја 1941. припадници Дражине, тад још малобројне војске, напали њемачку моторизовану колону код Љуљака, на путу Крагујевац – Горњи Милановац.

Драгослав Страњаковић, предратни професор историје на Београдском универзитету, поратни страдалник као равногорац и наставник на Богословији, успио је да у Паризу објави књигу „Титов покрет и режим у Југославији 1941-46.“, истичу историчари, под псеудонимом Бранко Лазић. Четнички препад на Њемце код села Љуљак за њега је кључни доказ да је Дража Михаиловић први започео оружане сукобе са Њемцима, а не припадници Титовог покрета.

Остатак реаговања преносимо у цјелости:

„Полазећи од чињеница, за напад на немачку моторизовану колону код Љуљака на дан 28. маја 1941. може се рећи сасвим поуздано само то – да је до њега уистину дошло. Недељама и недељама после тога, остаци спаљених камиона могли су се видјети у јарку крај пута… Али такође према чињеницама, то није био, уопште узев, први напад на њемачку окупаторску војну силу после капитулације Југословенске краљевске војске у априлу 1941.“ – написао је о овом ратном догађају Васа Казимировић.Још је безброј чињеница које такозвани премијер незна да зна неби говорио неистине.

Свједоци смо да је код нас последњих двадесетак година, а у свијету и много раније, објављен поприличан број текстова и публикација у којима се доказује да је Драгољуб Дража Михаиловић први који је у Србији, на цијелом југословенском простору, и чак у Европи, побо „антифашистички барјак гериле“. Тврди се да је први почео да ствара војну организацију и први почео са оружаним нападима на окупаторску војну силу.

У тим доказима доминирају три датума – 15. април, 11. и 28. мај 1941. године. Михаиловић је 15. априла донио одлуку да не положи оружје и „прогласи југословенске планине за своја упоришта“. На дан 11. маја почео је да „спроводи у дјело ту одлуку“, а 28. маја 1941. отпочео је и оружану борбу против војне силе немачког окупатора у Србији…

Значајно је споменути и да су, два дана прије одлуке Централног комитета Комунистичке партије Југославије о подизању општенародног устанка, а пет дана прије догађаја у Белој Цркви, 2. јула 1941. први немачки војници пали у заробљеништво српских устаника. У Подгорини, у шуми Јаутини заробљено је четрнаест Њемаца. „Свучени до у гаће и кошуље – послати су у Ваљево“ – забјележио је Васа Казимировић.

У Црној Гори војвода Павле Ђуришић се 1941. године налазио на челу родољубивих снага које су ослободиле Беране од италијанског окупатора и због тога заслужуује да му влада Црне Горе у граду на Лиму коначно подигне трајно обиљежје а Ви министре Богдановићу да споменик отворите овом ослободиоцу. Јер је деценијама Павлу Ђуришићу неправедно приписиван епитет издајника. Дошло је вријеме да то признају власти у Црној Гори, наводи се у саопштењу. Они истичу да је Виши суд у Београду огласио прије три године невиним комаданта Југословенске војске у отаџбини ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића.

Тим чином су оглашени невини и сви припадници Југословенске војске у отаџбини, па и комадант Лимских четничких одреда војвода Павле Ђуришић. Подсјећамо да је он ослободио Беране 18. јула 1941.године, а и да је послије тога одржана Двадесетпрвојулска скупштина у Беранама, прва те врсте у окупираној Југославији и Европи. Данас се тај датум слави као Дан општине Беране. Зато захтијевамо од Вас министре Богдановићу да сходно демократским стандардима који важе у свим земљама демократије, гдје је свима дозвољено право на гроб и споменик, да омогући подизање споменика војводи Павлу Ђуришићу у Беранама и Горњем Заостру, селу гдје се током Другог двјетског рата налазио равногорски штаб за Црну Гору. Изградњом споменика у Беранама отклонила би се неправда која је пуних седамдесет година наношена овој неспорно значајној историјској личности.

Црна Гора мора извршити ревизију неких историјских чињеница и аргумената везаних за братоубилачки рат и равноправно третирати и партизански и РАВНОГОРСКИ покрет, јер су оба покрета били антифашистички, а то су учиниле и неке сусједне земље какав је случај у Србији.

Подсјећамо Вас министре Богдановићу, да нема европских интеграција без братског помирења међу нама, јер давно су наши преци рекли ‘ко неће брата за брата, тај хоће туђина за господара. Зато је и обавеза министра културе умјесто што позива на бојкот парастоса ослободиоцима треба да мири завађене а не да продубљује подјеле и да шири подјеле међу народом.
Да министар културе Богдановић, мисли стварно о култури Црне Горе осудио бих девастирање простора у Будви, гдје су годинама ову општину и Црну Гору уништавали и милионе опљачкали од народа његов таст Светозар Маровић, његов шурак Милош Маровић, који су ето спас нашли у тој ''мрској и четничкој'', Дражиној Србији. Зато опрезно господине Богдановићу, јер и Ви ћете се тамо наћи када Вам ''загусти'' и побјећи у Дражину Србију. –каже се на крају саопштења.