РАМПА ЗА СПОНУ СА КОСОВОМ И МЕТОХИЈОМ: ПУТ МУРИНА-ЧАКОР-ПЕЋ ЗАТВОРЕН ВИШЕ ОД 23 ГОДИНЕ
РАМПА ЗА СПОНУ СА КОСОВОМ И МЕТОХИЈОМ: ПУТ МУРИНА-ЧАКОР-ПЕЋ ЗАТВОРЕН ВИШЕ ОД 23 ГОДИНЕ
Овај правац остао је без путника чак и када је 2011. године постављена сигнализација
Некада једна од најпрометнијих саобраћајница у бившој СФРЈ, пут Мурина - Чакор - Пећ затворена је више од 23 године, тачније од самог почетка НАТО агресије, пишу Вечерње Новости.
Упркос потписивању споразума црногорских власти са привременим органима власти у Приштини о изградњи граничног прелаза Котлови-Кућиште, још прије десетак година и формирању експертске комисије за његово спровођење, пут још није отворен.
Предсједник Општине Плав Нихад Цановић вјерује да ће после недавног разговора са премијером Влада имати слуха за иницијативу да се пут што прије активира.
- О активирању тог пута причали смо пре неколико дана на састанку који је премијер Дритан Абазовић имао са челницима општина са севера Црне Горе. Још једном сам ставио до знања да што прије треба успоставити гранични прелаз на путу који од Чакора води ка Пећи, и то на самој граници између Црне Горе и Косова. Пут нам је значајан ради ефикасније размјене добара и лакше циркулације не само локалног становништва него и бројних туриста који изражавају жељу да посјете ове просторе. Надам се да су у Влади на прави начин разумијели ову иницијативу и да ће она убрзо бити преточена у ђело, с обзиром на то да има огроман развојни значај- казао је он.
Предсједник Мјесне заједнице Мурина Бранислав Оташевић каже да је овај пут одувијек био развојна жила куцавица цијелог краја.
- Народ овога краја вјековима је био природно упућен према Метохији. Путем преко Чакора кретао се огроман број људи. Пећ нам је и три пута по километражи ближа од Подгорице. Рат нам је прекинуо ту природну везу и ставио нам рампу ка Метохији. Вријеме ја да се та рампа подигне и отвори овај пут, који је саградио и још 1925. године на великој свечаности отворио краљ Александар - сматра он.
Мишљење предсједника Плава, као и грађана овог краја дијеле и туристички посленици, који кажу да је вријеме да туристи из јужног дијела Србије, са Косова и Метохије и Сјеверне Македоније, до Проклетија и прелијепих језера у овом крају не стижу наоколо, већ да се овај правац "ослободи" и тако омогући олакшан прилаз.
Овај правац остао је без путника чак и када је 2011. године постављена сигнализација и урађена реконструкција пута на црногорској територији уз позамашна улагања од око пар милиона еура.
Без обзира што је "државна комисија стручњака за мјерење територије Косова" потврдила и да "спорни Чакор" не припада Косову и Метохији, на Чакору, на самој граници са Косметом, и даље стоје масивне бетонске пирамиде које је неколико мјесеци после НАТО агресије поставио КФОР.
Образложења су била различита, наводно, тако се покушавао сузбити шверц. Међутим, било је јасно да је за "међународну заједницу" то била граница разграничења Црне Горе и Косова иако су "пирамиде" 850 метара улазиле у територију Црне Горе.
