logo3

МИЛИЧКО ТРИФУНОВИЋ: ОНАЈ НАРОД КОЈИ ЗАБОРАВЉА СВОЈУ ПРОШЛОСТ НЕЋЕ ИМАТИ СВИЈЕТЛУ БУДУЋНОСТ!

ИНТЕРВЈУ ЗА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' СА МИЛИЧКОМ ТРИФУНОВИЋЕМ: ОНАЈ НАРОД КОЈИ ЗАБОРАВЉА СВОЈУ ПРОШЛОСТ НЕЋЕ ИМАТИ СВИЈЕТЛУ БУДУЋНОСТ!

УДРУЖЕЊЕ ДОБРОВОЉАЦА РАТОВА ДО 1918.ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА БЕРАНЕ СЛАВИ ЗНАЧАЈАН ЈУБИЛЕЈ 25.ГОДИНА ОД ОБНОВЕ РАДА 1996.-2021.

Разговарали смо са Миличком Tрифуновићем, предсједником Удружења добровољаца ратова до1918. Њихових потомака и поштовалаца у општини Беране, а повод је обиљежавање ове 2021. 87 година од оснивања и 25. година од обнове рада.

Миличко Трифуновић, се радо одазвао да говори за часопис ''Глас Холмије'' из Берана и да нам нешто више каже о активностима Удружења добровољаца ратова до1918. Њихових потомака и поштовалаца-Беране које се до пререгистрације називало Удружење ратних добровољаца 1912-1918.њихових потомака и поштовалаца Беране.

КИКОВИЋ: Господине Трифуновићу од Видовдана 2014.године сте предсједник Удружења добровољаца,које баштини све слободарске тековине српског народа до 1918.године.Реци те нам нешто о историјету Удружења којег представљате?

ТРИФУНОВИЋ: Ово Удружење поштује и обиљежава све датуме и личности од Косовског боја 1389-те па до 1918-те. Зато смо у протеклом периоду од 25. године од када смо обновили рад афирмисали заборављене догађаје, битке и јунаке Беранског краја и простора области Васојевићâ и тиме отргли од заборава нашу славну прошлост, зарад будућности наших потомака. Јер, онај народ који заборавља своју прошлост неће имати будућност.

Удружење обиљежава као дан оснивања дан када је у Беранама 18. фебруара 1934-те одржана Оснивачка скупштина Ратних добровољаца Среза Беранског. Сједници је присуствовало 150 добровољаца. На Скупштини је изабрана следећа управа:

Милан М. Вуковић, окружни начелник, предсједник Удружења; Никола Трифуновић, капетан, потпредсједник, који је од 1938. до 1941. године био предсједник Удружења; Панто Малишић, учитељ, секретар Удружења чије име носи славна Беранска гимназија;Вукић Вујошевић, трговац, благајник Удружења; и чланови: Зарија Јоксимовић, учитељ, предсједник Беранске општине; Симо Поповић, капетан у пензији са Полице; Милутин Голубовић, сељак са Буча; Богдан Обрадовић, учитељ из Лубница; Стојан Малевић, рез. потпоручник из Будимље; Милутин Бојовић, сељак из Загорја и Лаза Димић, резервни официр у пензији из Берана.

У тадашњем Беранском срезу било је 1 200 добровољаца, подсјетио је Трифуновић који је истакао да је Почасни предсједник Удружења историчар Горан Киковић, који је написао књигу о овом удружењу под називом ''Преци и потомци'' у којој је описан рад од оснивања до 2014. године.

Наша организација је као што сте сазнали настала далеке 1934. године и функционисала до другог свјетског рата 1941. године, послије рата није обнављан њен рад и тек је 15. новембра 1996-те група поштовалаца и потомака оних славних јунака са Мојковца, Гласинца и других битака и бојева, на челу са публицистом и хроничарем Васојевићâ Радомиром Губеринићем, обновила рад.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, Регионални одбор Беране, данас ради и дјелује веома успјешно али нема задњих година подршку нити општине Беране нити државе Црне Горе и ако смо најстарије и најактивније Удружење али немамо основне услове за рад,као што су просторије, нити имамо помоћ од институција него се финансирамо из сопствених средстава. Све ово говори у каквим тешким условима дјелујемо и радимо.

Рад Удружења је обновио 15. новембра 1996-те публициста Радомир П. Губеринић, који је био први предсједник. Почасни предсједник био је угледни старина из села Калудре Љубомир Бабић као једини живи добровољац из Балканских и Првог свјетског рата, потпредсједник примаријус др Миленко Вујовић, чланови одбора били су: правник Милош Барјактаровић, професор историје Драгомир Мијатовић и агроном Марко Бабовић.

Изборна скупштина регионалног одбора Удружења Беране одржана је 21.12.2001. у просторијама Удружења пензионера Беране. Пошто се због болести са функције предсједника повукао Радомир П. Губернић на његов предлог изабрано је ново руководство у саставу: Горан Киковић, предсједник, примаријус доктор Миленко Вујовић, потпредсједник (ову дужност обављао од 15. Новембра 1996.), Вељко Бубања, професор историје, секретар, Мира Кљајић, професор математике, благајник и чланови: Радомир П. Губеринић, проф. Др Драгомир Кићовић, Бранислав Вешовић, Соња Кривчевић, Саво Вучетић, Петар Вешовић и Саша Шћекић, предсједник секције младих. На скупштини је усвојен извјештај о досадашњем раду и усвојен програм рада за наредни период.

Тако да је Ради бољег функционисања Удружења 10.јуна 2004. Одржана је изборна сједница Удружења на којој је за секретара умјесто дотадашњег Вељка Бубање, професора, именован Живко Бјелановић, дипломирани правник и именовани нови чланови руководства Удружења: Добривоје Вешовић и др Данило-Даћо Стијовић. Потврђен је и избор досадашњег предсједника и потпредсједника Удружења Горана Киковића и примаријуса доктора Миленка Вујовића. За предсједника секције младих умјесто Саше Шћекића именован је Павле Нововић. Удружење је водио врло успјешно од 21.12.2001.до Видовдана 2014.године историчар Горан Киковић,који је препородио рад Удружења и он је данас наш почасни предсједник. Удружење је у његово вријеме кад је био предсједник а ја потпредсједник добило за свој рад престижну награду општине Беране плакету ''21 јул'' 2013. године и тиме награђено за свој предани рад.

Ја сам постао потпредсједник Удружења 27.фебруара 2012., када на то мјесто долазим са мјеста предсједника Поличке секције, једне од најстаријих и најактивнијих секција у Удружењу.

Данас Регионалном организацијом Беране руководе: почасни предсједник Горан Киковић, професор историје, предсједник Миличко Трифуновић,потпредсједници: Драган Радић,дипл. економиста,Душан Поповић, наставник Српског језика, Мишо Бојовић, привредник и Радован Губеринић,приватни предузетник, секретар је Живко Бјелановић, дипл. правник, и чланови и др Данило Стијовић, стоматолог, до скора је био и Добривоје Вешовић,који преминуо. Умјесто њега смо именовали младог спрортског тренера Батрића Премовића.

КИКОВИЋ: Господине Трифуновићу,реците нам који су циљеви Удружења и кажите нам нешто о унутрашњој организацији,јер ви сте једино од ријетких удружења која имате и секције у свим крајевима Берана ?

ТРИФУНОВИЋ: Циљ постојања Удружења данас јесте да окупља потомке и поштоваоце ратних добровољаца ради његовања славних слободарских традиција добровољачког покрета, слоге, развијања патриотских осјећања, чувања духовних вриједности и културних добара српског народа. Удружење у Беранама ради и дјелује преко регионалног одбора који има своје о ргане: Скупштину,почасног предсједника, предсједника, потпредсједнике, секретара и два члана руководства Удружења. Удружење односно регионални одбор има мјесне секције, секцију младих и секцију жена, које раде и дјелују на његовању славних слободарских традиција добровољачког пократа. Сви органи Удружења раде из почасти и добровољно.

У оквиру Регионалног одбора дјелују и секције Удружења и то: Доњоржаничка - предсједник Вујадин Пантовић, Поличка - предсједник Мило-Јоле Цикић Шљакић, Заострошка - предсједник Томислав-Баћа Нишавић, Шекуларска - предсједник Влајко Лабудовић, Будимска - предсједник Вука Бабовић, Штитарска - предсједник Арсо Стијовић, секција Ђаловићи-Црвско -предсједник Бојан Ђаловић, Лужачка - предсједник Душан Поповић, Беранска -предсједник Драган Радић, Бераноселска – предсједник Радоје Мишковић, Дапсићка -предсједник Милан Мане Цимбаљевић, Црновршка - предсједник Данко Оровић, Петњичка - предсједник Војислав-Војо Барјактаровић, Скандинавска - предсједник Љубомир Т. Девић, секција младих - предсједник Новак Вешовић и секција жена - предсједница Весна Бабовић.

КИКОВИЋ: Ви сте као Удружење оправдали своје постојање у протеклих 25.година, јер сте уз помоћ и подршку шире друштвене заједнице и многих добротвора, потомака и поштовалаца обновило и подигло велики број споменика и спомен обиљежја?

ТРИФУНОВИЋ: Тако је Ви то добро знате. Ево желим ради јавности која чита ''Глас Холмије'',да набројим колико смо само споменика и спомен обиљежја подигли и обновили:1997. године подигнут је споменик погинулим борцима Васојевићке бригаде који су на Штедиму 1912-те сахрањени. Њихови земни остаци сахрањени су код манастира Ђурђеви Ступови; 1998. године подигнут је споменик Поличким устаницима и војницима Друге Српске армије, који су умрли приликом повлачења 1915. године, а споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици; 2003. године подигнут је споменик борцима Рудешке битке, у којој су устаници Васојевићâ на челу са војводом Миљаном Вуковим Вешовићем поразили турску војску предвођену Селим-пашом. У бици је погинуло око 2 000 Турака, међу којима и Селим-паша и његов син Ибрахим-бег (Селим-пашу је посјекао Стефан Ћорац из Дапсића). У борби је погинуло и 300 устаника; 2005. године подигнут је споменик над гробом јунака и стотинаша Или-Петра Стијовића у сарадњи са мјештанима села Црвско и Ђаловићи. Или–Петар Стијовић је погинуо 1861-ве у пробоју 300 Васојевића према Србији, а наш Одбор једном годишње посјећује његов гроб, који одржава мјештанин села Црвско Славко Маслак; 2006. године обновљен је споменик Краљу Александру Првом Карађорђевићу (1888-1934) у Тифранској клисури, код Доњег Заостра, на старом путу Беране-Бијело Поље. Краљ Александар Први Карађорђевић је пут урадио 1929-те и српски народ Васојевићâ му је у знак захвалности 1929. године подигао споменик; 2008. године подигнут је споменик учесницима Доњоржаничке буне, као и свим погинулим у ратовима против Турака са подручја Доње Ржанице, Калудре, Загорја, Роваца и Доњих Луга. Споменик је подигнут на Доњоржаничком гробљу; 2011. године подигнут је споменик попу Јосифу Поповићу Михајловићу (1810-1865), племенском капетану Доњих Васојевића. Споменик је подигнут код цркве Свете Тројице на Полици у сарадњи са Црквеним одбором - Полица; 2011. године подигнут је споменик Калударској буни из 1912. године код Основне школе у Калудри, заједно са мјештанима Калудре и друге активности као што су ''Савинданске свечаности'', Видовданске свечаности'', ''Дани сјећања на српске јунаке и добровољце'',''Пријатељски и братски сусрети кроз градове и мјеста Србије'', Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори из 1918.'', посјете разним споменицима на територији Полимаља.

КИКОВИЋ: Господине Трифуновићу, реците нам конкретно шта је Ваше Удружење урадило на историјском едуковању становништва?

ТРИФУНОВИЋ: Удружењe добровољаца ратова до 1918., њихових потомака и поштовалаца из Берана и прича о нашем 25-годишњем раду на очувању историјског сећања јесте хроника напора вриједних појединаца међу којима је свакако и наш почасни предсједник Горан Киковић, без чијег залагања неби било оваквих резултата. Ми радимо на томе да подсјетимо потомке на врлине предака, да им укажемо на предачки морални кодекс, да подсјете, забиљеже и опомену, да оставе траг и о прецима, али и о свом напору да се предачке врлине не забораве. Саморазумијевање себе, свог бића и идентитета у географско-историјском простору беранског краја и Васојевића ову врсту напора чини племенитим послом, послом који је невидљив у тренутку, али јесте у времену и као такав остаје и опстаје као чин вриједан пажње и дивљења, јер уграђује у мозаик памћења непрекидно нова подсјећања на старе врлине и даје потомцима нову боју историјског постојања и самосазнања да смо беочуг у животу и времену и да се континуитет на једном историјском простору не постиже само непрекидним животом људских заједница у њему него прије свега континуитетом мишљења и морала, истовјетности са својим прецима, свакако обојеном бојом савременог трајања.

На путу свог опстајања током минулих вјекова Васојевићи, Србљаци, Шекуларци и друга племена из старе Црне Горе и Брда током прошлости изњедрили су бројне величине и народне трибуне, борце ''за крст часни и слободу златну''. Они су се прославили кроз многе славне епопеје: Вртијељке, Мокре, Шекулара, Полице, Калудре, Виситора, Гребана, Дечана, Богићевице, Гласинца, Млађа, Брегалнице, Скадра, Мојковца...

Удружење је у протеклих 25 године од када смо обновили рад и у поменутом периоду постигли велике резултате на поштовању и његовању традиција добровољачког покрета који је на простору Васојевића зачет од постанка овог најбројнијег српског племена које је изњедрило јунаке попут Вука Брајотића, Миљана Вукова Вешовића, ђенерала Радомира Вешовића, Александра Саичића, Мила Саичића, Мила Кењића и других српских јунака и витезова који ''живе докле сунце грије''. Треба ли подсјећати да су Васојевићи у балканским ратовима и у Првом свјетском рату имали дванаест батаљона војске, односно двије бригаде. Зато је и наша обавеза да се сјећамо наших предака, зарад нас самих - њихових потомака.

КИКОВИЋ: Ваше Удружење господине Трифуновићу,је дио савеза српских удружења Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине и ту сте урадили доста,јели тако?

ТРИФУНОВИЋ: Доста смо урадили у оквиру савеза српских удружења ''Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине'',којег смо формирали 2013. Киковић,Бранислав Оташевић и моја маленкост.Одрадили смо од тада велики број културних догађаја и традиционалних манифестација као што су: ''Савинданске свечаности'', ''Видовданске свечаности'', ''Чакорски меморијал Бранка Радева Ђукић'', ''Дани сјећања на српске јунаке и добровољце'' и многе друге које обиљежавају славну прошлост наших предака и афирмишу српску културну баштину на простору Васојевића.

КИКОВИЋ: Ви сте у оквиру савеза српских удружења Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине, побратимили се са многим Удружењима и организацијама у Црној Гори,Србији и Републици Српској.Реците нам нешто од томе?

ТРИФУНОВИЋ: Наше Удружење је протеклих година организовало бројне књижевне и гусларске вечери, ликовне изложбе, као и друге сад већ традиционалне манифестације у оквиру савеза српских удружења Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине. У великом нашем братском колу су бројне организација у Црној Гори, Србији и Републици Српској и то су:

1. У Војвода Степи 13. марта 2010. године све је почело на ''Данима Војводе Степе'' када су се побратимили Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца регонална организација Беране (Црна Гора) и Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца мјесна организације Војвода Степа (Србија). Повељу су потписали предсједници Горан Киковић и Бранко Савић.Од тада, како су се и договорили, сваке године посјећују једни друге, што је испоштовано у протеклих десет година.

2. У Беранама је 12. октобра 2013. године у оквиру традиционалне манифестације ''Дани сјећања на српске јунаке и добровољце 2013.'' потписана Повеља о братимљењу између Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране и Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Рогатица (Република Српска). Повеље су потписали Горан Киковић и Раде Јовановић.

3. У Београду је 7. јануара (на Божић) 2016. у просторијама Српског културног центра потписана Повеља о братској сарадњи часописа ''Бисери'' и ''Гласа Холмије''. Потписали су је главни и одговорни уредници часописâ Милан Шошкић и Горан Киковић.

4. У Београду је 18. марта 2017. године потписана Повеља о братској сарадњи поводом братимљења часописа ''Српско слово'' из Београда и часописа ''Глас Холмије'' из Берана. Повељу су потписали главни и одговорни уредници Горан Киковић и Миодраг Којић

5. У Беранама 25. јануара 2018. на ''Светосавским свечаностима'' потписан је споразум о сарадњи Свесрпског савеза ветерана ''Бојево братство'' из Трстеника (Србија), чији је предсједник Славољуб Љубисављевић, и Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине (Црна Гора), чији је предсједник Горан Киковић и Друштва Црногорско-руског пријатељства из Подгорице чији је предсједник Гојко Томашевић.

6. У Краљеву, 15. марта 2018. године, потписана је Повеља између Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине (чије су чланице: Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању из Андријевице, Српско историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' Беране, Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Беране) и Друштва историчара рашког округа из Краљева, којом се успоставља трајно пријатељство и сарадња у борби заочување српског националног и културног идентитета. Повељу су потписали предсједници, историчари др Драгољуб Даниловић у име Друштва историчара рашког округа и Горан Киковић у име Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине.

7. У Београду је 17. марта 2018. године потписана Повеља о пријатељству и братској сарадњи између Удружења писаца ''Поета'' из Београда и Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине из Берана. Повељу су потписали Веселин Џелетовић, предсједник Удружењем писаца ''Поета'' и Горан Киковић, предсједник савеза Удружења СНО Васојевића и Лимске долине.

8. У Подгорици 29. септембра 2018. Српски национални савјет Црне Горе и Српска народна одбрана Васојевића и лимске долине потписали су Повељу о пријатељству и братској сарадњи. Повељу су потписали предсједник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић и предсједник Српске народне одбране Васојевића и лимске долине Горан Киковић. Двије организације су се обавезале да ће заједнички радити на афирмацији српске културне баштине, као и на изучавању прошлости српског народа у Црној Гори.

9. У Требињу је 12. новембра 2018. потписана Повеља о пријатељској и братској сарадњи Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине и Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Требиње. У име поменутих организација повељу су потписали предсједници Горан Киковић и Вујадин Вуковић.

10. У Беранама 15.децембра 2018. године потписана је Повеља о сарадњи између портала ''Глас Холмије'' из Берана и портала ''Српска Историја'' из Ниша, које су потписали главни и одговорни уредници, историчари Горан Киковић и Ђорђе Бојанић.

11. У Беранама 28. јануара 2019., у данима када српски род слави Светог Саву, Повељу о братимљењу и сарадњи потписали су ''Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине'' и Милешевски културни клуб ''Свети Сава'' из Пријепоља, као и часописи ''Глас Холмије'' и ''Савиндан'' које издају потписници Повеље. Повеље су потписали предсједници Зоран Малешић и Горан Киковић.

12. У Београду, 16. марта 2019. године, Повељу о братској и пријатељској сарадњи потписали су Миодраг Линта, народни посланик и предсједник Савеза Срба у региону и Горан Киковић, потпредсједник СО Беране и предсједник Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине.

13. У Никшићу, 12. априла 2019. године, Повељу о братској и пријатељској сарадњи потписали су Петар Радојевић, предсједник друштва Црногорско-руског пријатељаста ''Свети Ђорђе'' Никшић и Горан Киковић, потпредсједник СО Беране и предсједник Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине.

14. У Даниловграду је 30. маја 2019. године потписана Изјава о сарадњи између Удружења Бјелопавлића ''Бијели Павле'' (предсједник мр Огњен Јововић) и Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине (предсједник Горан Киковић).

15. У Крагујевцу је 12. марта 2020. године потписана Повеља о пријатељској и братској сарадњи Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине и Удружења Васојевића Крагујевца. У име поменутих организација повељу су потписали предсједници Горан Киковић и Верољуб Кастратовић.

16. У Београду је 1.октобра 2020. године потписана повеља о пријатељству и братској сарадњи између Савеза Срба из Црне Горе са сједиштем у Београду и Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине са сједиштем у Беранама. Повељу су потписали предсједници Жељко Чуровић и Горан Киковић.

17. У Беранама је на Видовдан 28.јуна 2021. године потписана повеља о пријатељству и братској сарадњи између Удружења књижевника ''Сјеверац'' из Подгорице и и Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине са сједиштем у Беранама.Повељу су потписали предсједници ових организација књижевник Милован Мишо Кубуровић и историчар Горан Киковић.

Посебно смо поносни на сарадњу са Удружењем из Војвода Степе чији рад уткан и у наше активности. ''Они су вриједни људи, потомци храбрих солунских јунака и добровољаца који нијесу заборавили ко су и од кога су.

КИКОВИЋ: Какво је Ваше мишљење о часоопису ''Глас Холмије''?

ТРИФУНОВИЋ: Морам да истакнем овдје посебно да док се највећи број медија такмичи за тираж пласирајући деструктивне садржаје и промовишући бјелосвјетске проститутке и наркомане, ''Глас Холмије'' промовише нашу славну историју и прађедове, чија се дјела изучавају на највећим свјетским војним академијама. Такође ''Глас Холмије'' поручује младим генерацијама да не размишљају и не живе као потрошачи, комерцијалистички, но да живе часно и поштено као и наши славни преци...''

КИКОВИЋ: Која је Ваша порука читаоцима ''Глас Холмије''?

ТРИФУНОВИЋ: Ми смо како сам већ рекао обновили и подигли десет споменика и спомен обиљежја на простору Берана што говори о раду Удружења, које би хтјело да остави будућим покољењима драгоцјену историјску истину. Зато смо и поносни на наш рад.Позивам све људе који држе до своје историје да се укључе у наш рад и да држе до својих предака.Јер какви и ми будемо према нашим прецима такви ће бити и наши потомци према нама!

.