РАДОВАН ОБРАДОВИЋ НОВИ ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ГЛАС ХОЛМИЈЕ

РАДОВАН ОБРАДОВИЋ НОВИ ЧЛАН ИЗДАВАЧКОГ САВЈЕТА ЧАСОПИСА ГЛАС ХОЛМИЈЕ

РАДОВАН (Вуко) ОБРАДОВИЋ, рођен је 22.03.1954.г.у Ивању, Бијелом Пољу, Црној Гори, на Младенце - Дан Св. 40 мученика - Севастијских, који сви страдаше, а хришћанску вјеру не напустите.

По националности СРБИН, вјероисповијест вјерник ПРАВОСЛАВАЦ.

Отац ВУКО Ђорђијев ОБРАДОВИЋ (1928-1988), рођен је у Ивању, Бијелом Пољу, Црној Гори, СРБИН, ПРАВОСЛАВАЦ, пољопривредник, био угледни домаћин у селу.

Мајка МИЛИЈАНА Симова (рођена Павловић у Костеници, Бијелом Пољу, Црној Гори) ОБРАДОВИЋ, СРБКИЊА, ПРАВОСЛАВКА, домаћица

И отац и мајка су били из угледних домаћинских, СрБских породица, а важили су за угледне и радне људе. Били су и изузетно лијеп брачни пар.

Отац ВУКО је међу првим домаћинима Лимске долине 70-тих год.купио у Трстенику електрични млин за млевење жита 100 кг на сат, што је био појам у то вријеме. Запошљавао је по једног воденичара.

РАДОВАН је потомак РАТНИКА СРБСКЕ ВОЈСКЕ 1912-1920. и РАТНИХ СРБСКИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918. (Балкански и Први светски рат - Велики рат).

Прађед по мајци Димитрије Павловић, драговољац (добровољац) Бјелопољске чете која је учествовала на Брегалници (Битка на Брегалници 1913.г. Други балкански рат, у којој је СрБска Војска потукла Бугарску војску, која се послије Првог балканског рата и ослобођења од Турака, ставила на страну фашистичке Аустроугарске и мучки напала

изморему Србију и њену Војску, послије рата са Турском и ослобођења од турског ропства),враћајући се са Брегалнице, погинуо је код Тутина.

Наиме Димитрије је са 4 ратна друга преживио Брегалницу и враћајући се кићи, мучки је убијен од стране муслимана у Тутину. Дата им је била беса да им се ништа неће десити док су у кући на конаку. Међутим муслиманској засједи која је постављена даље од куће, умакао је само један Цвијовић, који је свратио у Костеницу и испричао шта се десило. Прађед Димитрије је био јединац, и кад је као драговољац пошао у састав Бјелопољске драховољачке чете, у Костеници је оставио младу супругу са двоје мале ђеце сином Симом и кћерком Милентијом. Тако је и ђед СИМО "постао" јединац, погибијом оца Димитрија.

Стриц РАДОВАНОВОГ оца Вука, Дмитар Обрадовић, је био носилац Карађорђеве звезде, којом је одликован за храброст у Првом свјетском рату. Познат је био као "жива ватра",а учесник је Битке на Дрини и других битака.

РАДОВАН-РАШО је четворогодишњу основну школу завршио у родном Ивању, која је на жалост на 100-ту годишњицу њеног постојања, 2013. године, умјесто да буде преуређена у музеј села, или канцеларији Мјесне заједнице, до темеља срушена, а грађа искориштена за огријев у новој школи. Интересантно је да се нико из села томе није супротставио. Осмогодишњу школу, без 6. разреда завршио је у Лозној, са одличним успехом, а 6. разред на Полици-Горажде код Берана, такође са одличним успехом.

Средњу Електро техничку школу - смјер енергетика, у периоду од 1969-1973. године завршио је у Никшићу.

Војну академију Копнене војске, смјер Артиљеријско-ракетне јединице позив-ваздушне одбране (ВА КоВ АРЈ ПВО) завршио је у Београду од 1973-1977 године. Као питомац (студент) Војне академије учествовао је на ВОЈНОЈ ПАРАДИ "ПОБЕДЕ" у Београду 1975.године.

Завршетком ВА, 20.07.1977.године, добио је чин потпоручника АРЈ ПВО и Указом тадашњег предсједника СФРЈ Ј.Б. Тита постао официр ЈНА. Службовање је започео 25.08.1977. године у Бања Луци.

Своју каријеру официра даље је проводио у Сарајеву па опет у Бања Луци и опет у Сарајеву до 19.05.1992.године, до распада СФРЈ.

Каријеру наставља у Подгорици, у Конанди 2. Армије од 20.05.1992.године. Затим одлази у Београд на школовање у Командно-штабну школу, 01.09.1994. године. Међутим "падом" Републике СрБске Крајине и Книна 05.08.1995. године школовање се прекида, и буде распоређен на дужност замјеника команданта Војног одсијека Подгорица на којој остаје 3 мјесеца до наставка школовања у новембру. По завршетку КШШ 1996.године наставља службу у

60.с.с.ракетмом пуку "КУБ-М" у Даниловграду.

Након 5 година службе, и одвојеног живота од породце, у Даниловграду, коначно 01.06.2000. г. као неперспектовни кадар у Црној Гори због "тврде" националне опредељености, СРБИН, добија премештај за Београд и спаја се са породицом која је становала у Сремчици у стстусу подстанари.

У Београду 2000. г. службу наставља у Команди Корпуса ПВО, а затим 2003.г. прелази у Министарство одбране Р.Србије, где 2 године ради на радном месту: Саветника министра одбране за законске и поџаконске прописе за војно школство. У чин пуковника унапријеђен је 31.12.2003.године. У чину пуковника радио је у Управи за кадрове Министарства одбране Р.С.све до 31.12.2006.г. када му је престала професионална војна служба.

Од 01.01.2007.г. је у пензији, али не својом вољом, био је пензионисан по "кратком поступку", јер му његово васпитање, чврсти карактер, војничка част, његова љубав према Отаџбини, отаџбинољубље... нису дозволили да штетним,наметнутим кадровским решењ. урушава Систем одбр. "Кадровање је најозниљнија радња.