РАДКО ГАРЧЕВИЋ: ''ПАТРИОТСКО УНИШТАВАЊЕ ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА''

Патриотско уништавање Горњег Полимља Пише: Радко Гарчевић

Села Муринског Полимља у којима већинско становништво чине Срби умjесто да се у миру економски развија, јер располаже богатим и разноврсним ресурсима, све више назадује и пропада.

То је данас најзаосталији крај у најнеразвијенијем дијелу наше државе.

Села Муринског Полимља су у раним осамдесетим годинама прошлог вијека била у знатно бољем економском и социјалном положају.

Захваљујући демографском расту, Основна школа „Петар Дедовић“ била је тијесна да прими све ђаке. У селима је било довољно радно способних. Било је и сеоских продавница и кафана.

Катастрофалним (буразерским) приватизацијама, уништавањем производних капацитета и дугододишњим ненамјенским и расипничким трошењем новца из донације, разних фондова, кредита и распродајом државне имовине, тродеценијска владавина ДПС направила злочин према Горњо Полимљанима.

Од три привредна сектора – примарног, секундарног и терцијарног ни једног у правом смислу не постоји

И поред свега што Горње Полимље има природне потенцијале за производњу, како месо, тако и млијеко накарадна ДПС владавина, слабом откупном цијеном и са јаким увозничким лобијима је развој пољопривреде и сточарства свела на минимум.

„Буразерска“ приватизација у режији локалних ДПС шерифа је секундарни сектор који су некад чиниле јака предузећа попут: ШИК „Бор“, конфекција „Максим – Титекс“, Фабрика лигнопласта у Брезојевицима тотално избрисала са мапе а велики број радника оставила без посла и самим тим их довела у категорију социјалних случајева.

Плав је прије пет деценија биљележио већу туристичку посјету од Будве, Хотел „Сјекирица“ у Мурини, некад познато одмориште на фреквентном путу Мурино – Чакор – Пећ, запуштен и оронуо, до темеља је срушен у НАТО бомбардовању.

Упркос „чврстим и сигурним предизборним“ обећањима тадашњих челника владе, а садашњих опозиционара његова градња до данас није започета.

На крају се поставља једино исправно и логично питање хоће ли неко из „патриотских“ разлога одговарати за овакву погубну тродеценијску „стратегију“ развоја у којој су уништени сви привредни субјекти који су запошљавали велики број грађана Горњег Полимља. Како је могуће да су „Патриоте“ запоставиле читав регион земље и продубиле јаз између сјевера и југа. Тужно би било да сви прођу некажњено и да највећу цијену плаћају млади људи који су остали без перспективе у Горњем Полимљу.