РАДЕВИЋ: ИНФОРМБИРО ЈЕ НАЈТРАГИЧНИЈИ ПЕРИОД ТИТОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

РАДЕВИЋ: ИНФОРМБИРО ЈЕ НАЈТРАГИЧНИЈИ ПЕРИОД ТИТОВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Период Информбироа је најтрагичнији период Титове Југославије. Било је потребно да прође седамдесет једна година, па да се проговори о Голом отоку, злу, о којем је, на себи својствен, зналачки и документован начин, истражио и забиљежио публициста Драган Радевић, речено је, на одржаној промоцији његове најновије књиге “Инфомрбиро у Црној Гори”.

Радевић описује размјере трагедије из 1948. године, која је захватила бившу Југославију. Посебно је било катастрофично у Црној Гори, а према писању Радевића, права драма је задесила Беранско – Андријевичко подручје, одакле је преко 860 бираних људи доспјело на Голи оток.

Оцјена је, да је Радевић разголитио Голи Оток, све прије и послије њега и саопштио имена потказивача и њихових жртава.

“Период Информбироа је најтрагичнији период Титове Југославије, период у којем људски живот није вриједио ништа. То је једно трагично раздобље које је оставило дубок траг у нашим народима, гђе су браћа сатирала браћу”, рекао је публициста Драган Радевић, наглашавајући да је Голи оток само један у низу информбировских стратишта у Југославији.

“У Црног Гори били су логори: Богданов Крај на Цетињу, Которски затвор, Рт Мамула, а сваки град је имао своје стратиште и свој Голи оток. У Беранама су затварани информбировци у кући Војводе Гавра Вуковића. Ту су убили учитеља Душана Шуњевића из Дапсића, а када је дошао његов да се распитује гђе је Душан, и њега су стрпали у затвор и послали на Голи Оток”, истакао је Радевић, напомињући да су берански и андријевички крај и читаво Васојевиће највише страдали.

“Мала Андријевица по броју становника је највише настрадала у тадашњој Југославији, десет пута више од Цетиња и 20 пута више од Подгорице. Ако се зна да је те 1948. године ликвидиран Општински комитет у Беранама и Андријевици онда су размјере тих злочина веома упечатљиве. Овај крај је био познат у току рата по једном и другом покрету, и партизанима и четницима који су имали снажна упоришта, али то су била браћа. Писао сам ову књигу из разлога да се то зло међу нама и у нама више никада не понови. И данас су ти трагови дубоки и веома потресни”, казао је Радевић, напомињући да су информбировци били људи ван сваког закона, да је са њима могло да се ради шта год коме падне на памет, иако се зна да су те 1948. године најбољи и најхрабрији борци револуције ликвидирани и упућивани на Голи оток.

“Они су страдали од најгорих кукавица па се стиче утисак о једној истини да револуција “једе” своју ђецу. Сугурно је да је овај крај Беране и Андријевица страдали највише. Ухапшени су Мирко Крџић, који је био предсједник Врховног војног суда, само зато што је одбио да суди информбировцима јер није било никаквог законског основа. Ухапшен је пјесник револуције Радован Зоговић и многи други, а ликвидиран Радован Карличић секретар Среског комитета у Беранама, ухапшен Милован Ћулафић – Татко у Андријевици, секретар Општинског комитета, у Бијелом Пољу ликвидиран је цијели Општински комитет са Илијом Булатовићем само због тога, што су били за Стаљина и Совјетски Савез”, закључио је публицист Радевић, уз констатацију да је то један трагичан период, те да је дошло вријеме да људи виде и сазнају истину о чему се тада заправо радило, шта је било посриједи, и да нам се то никад више не понови.

Радевић је најавио објављивање још једне књиге на исту тематику. Присутнима је  аутор књиге послао јасну поруку истичући да ова књига није написана да би се неко осрамотио, већ да се то зло никада више не понови.

Остаће као куриозитет да је Миливоје Нововић из Трепче, који је у три наврата слат на Голи оток, последњи пут отпремљен - веровали или не - 1986. Шест година после Титове смрти. Нововић је као даровит беседник говорио на гробу једног информбировца у Андријевици, рекавши да је Информбиро најцрњи период наше историје који је осмислио зликовац и тиранин Броз. Истог тренутка шпијуни то јавише беранској полицији, која Миливоја ухапси и посла на Голи оток.

Поред Информбироа у Црној Гори, Радевић је објавио низ других књига, од којих треба поменути “Братоубилачки рат у Црној Гори”, “Титови обрачуни и ликвидације” и друге.

Организатор ове књижевне вечери био је Центар за културу Беране.