Проф,др Марко Кнежевић ПОТСЈЕЋАЊЕ НА НАШЕГ МИРОСЛАВА И ОСТАЛЕ МУРИНСКЕ ЖРТВЕ 30.04.1999

Проф,др Марко Кнежевић

ПОТСЈЕЋАЊЕ НА НАШЕГ МИРОСЛАВА И ОСТАЛЕ МУРИНСКЕ ЖРТВЕ

30.04.1999

Улазак Црне Горе у НАТО алијансу неће утицати на породице муринских жртава да промијене свој став и забораве НАТО агресију на СРЈ 24. марта 1999 и бомбардовање Мурине 30. априла исте године. Као што је познато, у Мурини су бомбе "Милосрђног анђела" разнијеле на комаде нашег Мирослава и његове школске другарице Јулију и Оливеру, а истовремено усмртиле и недужне цивиле Манојла, Милку и Вукића. Приступање Црне Горе НАТО-у, и то против већинске воље народа, још више је повриједило наше незарасле ране. Али, ако наше најмилије нијесмо могли сачувати од НАТО бомби, трајно ћемо их сачувати од заборава. Јер, није крај смрт, него заборав.. Од НАТО бомби страдало је још осамдесеторо дјеце у СРЈ. Уласком у НАТО актуелни црногорски режим довео је нас преживјеле од НАТО бомбрдовања, нашу дјецу и потомство до тога да се забринемо за своју судбину и за своју будућност која ће зависити од оних који су нас немилосрдно бомбардовали, убијали, рушили мостове, школе, болнице и друге објекте. Уз то су остали некажњени и поштеђени од надокнаде ратне штете. На кају се за причињене монструозне злочине него их оправдавају, а од таквих опасност и даље пријети.

Након 21 године од НАТО бомбардовања Мурине код Спомен чесме жртвама, због забране јавног окупљања услед коронавируса, није одржан молебан као и претходних година, али наша породица није могла да одоли а да се и ове године у најужем саставу не окупи код чесме и не поклони сјенима Мирослава и осталих жртава.