ПРОФ.ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ: ПЛАВСКО ЈЕЗЕРО НЕСТАЈЕ ПРЕД НАШИМ ОЧИМА

ПРОФ.ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ: ПЛАВСКО ЈЕЗЕРО НЕСТАЈЕ ПРЕД НАШИМ ОЧИМА

Проф.др Марко Кнежевић, географ из Плава говори за наш портал о угрожености Плавског језера

О томе да је Плавско језеро са повшином од око 2 километра квадтатна релативно брзо нестаје, Такорећи пред нашим очима зараста у барско биље и претвара се у бару.-Каже др Кнежевић,он објашњава отуда назив Плавско блато, по чеми је и пастрмке "блатњача" добила име.

-Од 1913. године, када је језеро имало површину од 5,4 км квадратна, према мјерењима Јована Цвијића и Стевана Станковића, површина му је смањена за 3,4 км квадратна. Да би се спречио нестанак овог природног драгуља, веома значајног за туризам, Општина Плав је наручила код Института за водопривреду "Јарослав Черни" у Београду израду студије која носи наслов Студија ревитализације и заштите Плавског језера. Израда Студије завршена је у јулу 2018. и њена реализација је почела. Циљ Студије, јесте спречавање нестајања језера.-истиче Кнежевић.

Он додаје да је за реализацију тог циља предвиђени су приоритетни и противерозиони радови. Приоритетни радови односе се на спречавање угрожавања језера од дејства природних процеса. Ови радови обухватају чишћење барске вегетације језера до обалског појаса ширине 30 m и контролу ширења те вегетације, чишћење вегетације и муља са изградњом канала и устава Мартиновићког блата, спречавање продужења тока Ључе кроз језеро ка Лиму и рачвања делте на три дела, као и спречавање засипања језера наносом. Барско биље, Ључа и нанос највише угрожавају језеро. Да би се спречио или смањио нанос предвиђени су противерозиони радови. Они обухватају спречавање нестајања језера од последица ерозивних процеса, што подразумева израду бујичних преграда, биолошке и биотехничке мјере, те стабилизацију обала Ључе.

Професор Кнежевић,каже међутим, Студија не предвиђа никакве мере за спречавање ерозивних процеса у сливу притоке Ључ - Грнчара и Врује, који су главни узрок депонованог наноса.. Ти процеси су јако појачани неконтролисаним крчењем шума. Због тога поменуте реке и Ључа у пролеће, због падавина и топљења снега и у јесен због киша постају бујице које добијају велику транспортну снагу и у језеро уносе велику количину песка, муља, дрвећа, комуналног отпада из Гусиња и др. и засипају га.

Професор Кнежевић истиче да би се спречила или бар смањила ерозија земљишта у поменутим сливовима потребно је заједно са институцијама Албаније спречити неконтролисано крчање шума и извршити пошумљавање голети и крчевина. Уз то регулисати и стабилизовати корито Грнчара. Такође, несу предвиђене адекватне мере за заштиту језера од утицаха људског фактора. Студија не предвиђа потпуну и трајну санацију овог проточног језера које, иначе, представља пролазни хидрографски објекат. Радовима ће се само успорити његово нестајање.-закључује Кнежевић.