Проф. др Славољуб Ђукић – ГЛАС ХОЛМИЈЕ ,ЈЕ ГЛАС ВАСОЈЕВИЋА ,СРПСКОГ ПИСМА И ЈЕЗИКА,ГЛАС СРПСТВА И СВЕТОСАВСКОГ ПРАВОСЛАВЉА,ГЛАС ЗА ОДБРАНУ ВАСОЈЕВИЋА И ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА

Проф. др Славољуб Ђукић – О ГЛАСУ ХОЛМИЈЕ НА ПРОМОЦИЈИ У КРАЉЕВУ 12.МАРТА 2020.-

ГЛАС ХОЛМИЈЕ ,ЈЕ ГЛАС ВАСОЈЕВИЋА И ЛИМСКЕ ДОЛИНЕ,ГЛАС СРПСКОГ ПИСМА И ЈЕЗИКА,ГЛАС СРПСТВА И СВЕТОСАВСКОГ ПРАВОСЛАВЉА,ГЛАС ЗА ОДБРАНУ ВАСОЈЕВИЋА И ГОРЊЕГ ПОЛИМЉА

Писана ријеч је одвајкада била и остала - најбољи свjедок о времену, људима и догађајима. У том знаку је и наш (не кажем случајно НАШ ) Глас Холмије, који је - глас Васојевића и Лимске долине, глас српског писма и језика, глас српства и светосавског православља, глас за одбрану Васојевића и Горњег Полимља. О овом часопису нема потребе говорити уопштено и изводити закључке - довољно је узети га у руке и отворити. У њему су рубрике из свих области друштвеног живота Васојевића, Горњег Полимља, Црне Горе, и шире - са садржајима из прошлости и садашњости, обичаја, културе, етнологије, достигнућа..... до поезије и других умјетничких израза. А овај 42. број има преко 70 наслова. Ту су штива о садашњем Крсном ходу у Ц. Гори, Зло ће бити побеђено (интервју Јоаникија), Г. Киковић - Санџаци су прошлост, М. Војиновић - Црногорска власт гора од турске, В. Шћекић – Амнезија или харикири српског народа, С. Ђукић – 140 година од бојева у Горњем Полимљу, а ту је и више од десет пјесама веома афирмисаних пјесника, фотографије васојевићке ношње... Према томе, и у овом броју има довољно садржаја за свачији укус, највише о српству и светосавском православљу, а Васојевићи су кроз свеколику своју прошлост били - лучоноше српства и православља. А тако и данас, у слободи, послије 75 година од завршетка Другог свјетског рата – принуђени су, нажалост, да се бране од домаће тираније и безакоња у својој сопственој држави. Боре се за очување српског језика и писма, боре се против фалсификовања историје, боре се за светосавске православље и Божје храмове које актуелни режим хоће да им отме, о чему је донео и закон који је у супротности и са уставом, најкраће речено - боре се за грађанску слободу у мирнодопском времену. Хоћу да вјерујем, да је главни и одговорни уредник овог часописа, господин Киковић и сам изненађен одзивом сарадника који својим пером надахнуто пуне странице часописа разноврсним штивима и свједочанствима о свему што интересује и тишти српско биће на васојевићком и осталом простору данашње Црне Горе. У једном обимнијег чланку новинaрке Катарине Лане, у часопису БАЛКАНИСТ, која је између осталог интевјуисала и овдје присутног господина Киковића, налази се следећи цитат његове изјаве: „Ми Срби у Беранама смо међу првима устали да бранимо нашу вјеру и нашу Српску православну цркву. Ми ове године прослављамо 800 година епархије будимљанске, данас будимљанско — никшићке, гдје је наш преосвећени владика Јоаникије, који је чврст у одбрани наших светиња“, каже Киковић, и додаје да у литијама учествују и становници околних села. Иако је скромност врлина, ја бих овде дао себи слободу да овау изјаву за ову прилику допуним следећим: Устало је најпре не само Беране, него са Беранама и читав горњеполимски крај до Чакора, а потом је „крсно проходала“ и читава Црна Гора. А главни иницијатори и носиоци покрета отпора садашњој власти Ц. Горе са својим удружењем Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине - су управо овдје присутни за овим столом, изузев мене који сам сасвојом породицом становник Краљева још од 1968. године. Али, и ја се са њима сретам тамо у њиховом и мом завичају, и редовно на Чакорском меморијалу Бранке Ђукић, а тамо сам и кад сам овдје, а и они су са нама не само данас и овдје – него су и ТАМО и АМО, јер нас све заједно везују братски гени. Зато, драги моји Краљевчани, читајте часопис ГЛАС ХОЛМИЈЕ.