ПРОСТОР ПЛАВА И ГУСИЊА МЕЂУ СЕИЗМИЧКИ НAJСТАБИЛНИЈИМ ТЕРЕНИМА ЦРНЕ ГОРЕ
ПРОФЕСОР ДР МАРКО КНЕЖЕВИЋ О ЗЕМЉОТРЕСИМА У ПЛАВСКО ГУСИЊСКОМ КРАЈУ
ПРОСТОР ПЛАВА И ГУСИЊА МЕЂУ СЕИЗМИЧКИ НAJСТАБИЛНИЈИМ ТЕРЕНИМА ЦРНЕ ГОРЕ
ПЛАВ –Земљотрес који је 4. јануара текуће године погодио Црну Гору и Плавско-гусињски крај и причино знатне материјалне штете на стамбеним и другим објектима, а подрхтавање тла мањег или већег интезитета се не смирује, народ овог краја не оставља баш равнодушним. Углавном сви испољавају бојазан и сумњу да се може догодити и неки много разорнији, па би и те како жељели по том питању чути ријеч струке и науке те знати који су и какви даљи ризици од ове природне непогоде!?
Професор др Марко Кнежевић, географ, који је по питању простора овог краја и Проклетија имао и низ својих специјалистичких -стручних и научних радова, појашњава да плавско-гусињски крај у склопу ширег простора Проклетија и Виситора и у оквиру територије Црне Горе спада међу сеизмички нajстабилније терене. Према сеизмолошким картама и досадашњим макросеизмичким проучавањима, на овом подручју могуће је каже очекивати земљотресе јачине 6-7 степени по Меркалијевој скали.
-Ово подручје je саставни дио сјевероисточне трусне области земље чија сеизмичка оса има правац пружања: Пљевља-Бијело Поље-Беране-Плав-Проклетије. Дуж ове осе сеизмичка активност је најактивнија у беранској котлини, гдје је у периоду од 12. октобра 1926. до 18. марта 1927. године забиљежено више земљотреса а најјачи је био до 8 степени Меркалијеве скале. Катастрофални земљотрес на Приморју од 9 степени Меркалија (7 степени Рихтера), 15. априла 1979. године, на подручју општине Плав имао је јачину 5-6 степени Меркалија. То се види из прелиминарне карте изосеиста тог земљотреса, коју је израдила ондашња Заједница за сеизмологију бивше СФРЈ. Тај земљотрес изазвао је у овој општини материјалне штете, али људских жртава и повријеђених није било. Штета је надокнађена како на Приморју тако и унутрашњости Црне Горе, солидарношћу тадашње државе СФРЈ и њених развијених субјеката, што од ове данас, нажалост, није случај. Јануарски земљотрес јачине 5,2 степена Рихтера, с епицентром 8 км сјеверозападно од Плава, у изворишту Пепићке ријеке, а хипоцентром, према извјештају Сеизмичког завода на дубини око 20 километара, први је и најјачи са епицентром на овом подручју, а како рекох, могуће је очекивати и јачину 6-7 стапени Меркалија –истиче др Кнежевић.
Кнежевић прецизира да је јануарски земљотрес био тектонски, а за разлику од вулканских и урвинских, тектонски су каже најачи, а настају слијегањем слојева. Може се вели претпоставити да је до тог слијегања код овог земљотреса дошло на дијелу велике дислокације (пукотине) која се пружа из сјеверне Албаније према југу -преко гусињскe котлине и ријеке Злоречице према Андријевици.
-Учесталост мањих -слабијих земљотреса, дешава се што се првим слијегањем не могу попунити настале шупљине међу слојевима, па се наставља и даље слијегање, при чему дакле настају ти све слабији потреси. Најачи накнадни земљотрес био је снаге 4,1 степен Рихтера, који је такође изазвао материјалне штете, јер већ оштећени објекти подложнији су даљем оштећењу. Да је први земљотрес трајао само коју секунду дуже, штета би сигурно била много већа, а можда би било и људских жртава или повријеђених. Очекује се да ће обим те штете процијенити Комисија која је обишла терен, али то се нешто отегло па они којима су објекти знатније оштећени просто не знају шта да раде. Није чак подијељена ни она интервентна помоћ Владе Црне Горе од 70.000 евра за Плав и 50.000 за Гусиње, што подводи под сумњу да се ту нешта мешетари. Штета би вјероватно била мања да се водило рачуна о асеизмичком грађењу кућа и других објеката и о асеизмичком просторном и урбанистичком планирању и пројектовању, о чему у будуће и те како треба водити рачуна. Што се тиче питања опремљености за праћење појава природних непогода, поготово земљотреса, треба бити искрен и поштен према грађанима и јасно рећи да ми то немамо, а не да није на задовољавајућем нивоу, како наводе из Директората за ванредне ситуације. Ми немамо ни потребну опрему за поуздану временску прогнозу бар за који дан унапријед, већ више нагађамо него што прогнозирамо. А да је то тако, скорије се могло прочитати у штампи да је том ресорном Заводу за неку озбиљнију временску прогнозу потребан компјутер који кошта око 100.000 евра, и да би га требало набавити, за земљотресе да не причамо –категоричан је др Кнежевић.
Подсјећања ради, епицентрална област земљотреса 4. јануара, осим Плава и Гусиња, обухватила је и територију општина Андријевица и Беране, а по јављању медија из региона земљотрес се осјетио и на простору Србије, Македоније и Албаније. У епицентралном подручју оштећено је око 1.350 стамбених објеката, углавном старијих по градњи (Плаву 1000, Гусињу 150 и Андријевици 200). Највећа штета забиљежена је у мјесту Мурино и сусједном Пепићу, где су скоро сви објекти претрпјели мања или већа оштећења, а осам кућа је привремено расељено, због опасности по живот мјештана.
Новак Вујачић