logo3

Прослављена слава Епархије будимљанско-никшићке СПЦ

 

Прослављена слава Епархије будимљанско-никшићке
 

Молитвом и ломљењем славског колача Епископија будимљанско-никшићка, прославила је празник Свете Марије Магдалине – Благе Марије, славу ове епархије.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством служио је Свету Архијерејску Литургију у катедралном манастиру Епархије – Ђурђевим Ступовима.

Како се наводи на сајту Епархије, Епископ Јоаникије је указао да је Свети Сава утемељио ову Епископију са својим братом од стрица жупаном Првославом, који почива у манастиру Ђурђеви Ступови, и овђе поставио првог Будимљанског Епископа Јакова. Та Епископија је до средине 17. вијека живјела пуним животом, док је нијесу Турци уништили.

„Митрополита Будимљанског Пајсија, оптуженог да подиже устанак против Турака, на вратима Ђурђевих Ступова, живог су разапели и одрали. Он је узишао на Христову голготу и примио христолику смрт. Он је сигурно Свети, чекамо не бисмо ли нашли још података о њему, па да га предложимо за канонизацију. Од тада за наредних 350 година ова Епископија је била упражњена и много страдала, светиње њене су порушене, цијела десна обала Лима је била порушена и манастири Шудикова, Урошевица, Калудра и светиње по бихорском крају, а црква Светих Петра и Павла претворена у џамију, једино манастир Подврх је остао“.

Од тада, конатстовао је владика, није престало страдање ове Епископије.

„Читаво вријеме турског ропства, онда аустријско ропство које било, по много чему, теже и опакије од турског. Свега 23 непуне године Краљевине Југославије је било вријеме да се мало зацијеле ране, које су се, опет, позлиједиле у току рата кад је устао брат на брата, када су поједине групе устале на Бога, на Цркву и на Светиње, а послије цијело вријеме комунистичког терора и гоњења Цркве и шта је друго било обнова Епископије 2002. године него њено васкрсење из гроба, из мртвих“, казао је он.

Епископ Јоаникије је казао да је овдашњи народ сачувао коријене и да обнавља светње.

„Иако су њени корјени остали живи, пуни духовних сокова и светосавске духовности, дубоки корјени који су напаји душу нашег народа у најтежим временима сачували су га да остане на свом мјесту, да сачува своју вјеру и да остане вјеран порушеним светињама. Ево манастира Црнче који се обнавља! Преко 250 година народ се окупљао на порушеним темељима и на темељима манастира Шудикове, спаљеним 1738. године. Каква вјера, каква љепота, каква слава која је свједочена на појединим мјестима!“, констатовао је епископ.


Оцијенио је да је обнова Епископије значила много за народ.

„Тада се наш народ сабрао око својих свештеника, око светиња и зато је настала велика обнова. Надамо се да то није била само обнова у грађевинском смислу. Преко 65 цркава нових је започето, већина њих су завршене и освештане. Не треба се хвалити, али треба да знамо шта се учинило. Преко 30 старих светиња је обновљено или започето да се обнавља, већина њих из темеља. Много је важније да се духовно обновимо и објединимо око Христа, Духом Божјим да се обнављамо, Божјом истином, љубављу и правдом. То је започело и, хвала Богу, видимо велику оданост нашег народа својим светињама и вјери, а то значи својим прецима и својим потомцима“, казао је владика Јаникије.

Он се осврнуо и на актуелну ситуацију у вези Закона о слободи вјероиповијести рекавши да црква и вјера морају бити слободне.

„Даће Бог да прођу искушења која трпимо данас, ви сте сви свједоци и сви сте се борили да се сачувају Светиње, да се не дира у њихов идентитет, да се не поробљавају наше светиње, јер су посвећене Богу и морају бити слободне. И вјера мора бити слободна. И Црква мора бити слободна. Једино када је слободна вјера то је права вјера, а вјера има слободу у Христу и кад је у ропству. Само треба да останемо вјерни својим прецима и својим светињама, а то значи Господу Исусу Христу Који је Извор сваке светиње, сваког добра и сваке радости“, додао је он.

Владика Јоаникије позвао је на помирење и жувот у слози.

„Срећан свима данашњи празник, прослављамо га у специфичним околностима, у вријеме великог притиска на Цркву од стране власти Црне Горе. Тај вирус је опаснији од овог који хара, не само Црном Гором, него много шире. Надамо се да ћемо се изборити и остати своји на своме и да ће се прославити име Божје преко Његовог народа и у овим временима, али, да не ликујемо ако побједимо оне који нас гоне. То су наша браћа, ми желимо с њима да се измиримо и живимо у љубави, правди и истини а не да трпимо терор једни од других, не дао Бог“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.