ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЈЕСНИКИЊЕ МИОМИРКЕ САИЧИЋ У БЕРАНАМА
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЈЕСНИКИЊЕ МИОМИРКЕ САИЧИЋ У БЕРАНАМА
Промоцијом књиге “Месечева соната” ауторке Миомирке Мире Саичић 20.јула 2021. настављена је манифестација “Беранско културно љето 2021”. Организатор промоције била је Јавна установа “Полимски музеј”, у чијој је препуној галерији пријатеља и љубитеља стихова одржана промоција.
О књизи и ауторки је говорио књижевник Александар Лабан, а својим наступима на виолини и клавиру вече су уљепшали ученици Музичке школе.
Обраћајући се присутнима, ауторка књиге је изразила захвалност родном граду што је била у могућности да промовише књигу у присуству пријатеља и прочитала неколико пјесама из збирке која је синоћ промовисана.
Рођена је у Беранама , гдје завршава основну, а потом музичку школу и гимназију. Још као ученица истиче се писањем поезије, па јој радове објављују најприје листови и часописи за дјецу, а касније и за одрасле. У гимназији је активан члан Књижевног клуба, који осим књижевних вриједности, потенцира драмске, рецитаторске и друге секције. Упоредо, улази у тајне сликарства, гдје постиже завидне резултате. Добитник је бројних награда и учесник многих манифестација из области дјечије поезије, на просторима Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине.
„Породица ми је увијек на првом мјесту, то је у мојим корјенима, те праве усађене вриједности нашег православља, које су моји родитељи пренијели на нас. Они су нас увијек учили да поштујемо ближње али и друге људе, да будемо поштени, честити и правдољубљиви. Трудила сам се да те вриједности пренесем и на своју дјецу. Имала сам срећу што сам се удала за човјека са ових простора, та подударност у менталитету олакшала ми је брачну заједницу“, каже Мира.
Након завршеног Технолошког-металуршко факултета на Београдском универзитету наставља свој живот у Београду, дивећи се ширини и отвореном духу људи из града на ушћу двије ријеке. Ни тад, као ни сад, није прекидала везу са завичајем, годишње одморе проводила је планинарећи и обилазећи најљепше планине Црне Горе. Присјећа се да је једном, маркирала „међе своје домовине“.
Тај осјећај поноса и припадности народу овог краја осјетила је учешћем на литијама које су, како каже, један он најсветијих и најсвечанијих тренутака у њеном животу.
„Васпитање ме је усмјерило да сам по рођењу бунтовник, за све оно што се намјеће да су и припадници других вјера имали сличан проблем и ја бих била ту да подржим. Људи се по мом мишљењу дијеле на двије групе, на добре људе и оне који то нису“, додаје Мира.
Писање не запоставља, али га само задржава у домену личне приватности. Након деценије рада у привреди, прелази у просвету, где већ двадесетак година предаје стручне предмете.
Учесник је бројних пројеката који дају пуни допринос наставно научном процесу и унапређивању образовања и васпитања. Љубитељ је писане речи, филмова, спорта и природе. Искрени је поштовалац традиције и културе. Објавила је збирку пјесама “Месечева соната“, којом се представила читалачкој публици у оквиру манифестације Беранско културно љето, збирку прича “ Недовршена соната“ и роман о стрељању ђака у Крагујевцу, „Небеска свадба“, који представља први запис у овој форми на овим просторима.
“ Ничија деца“.
Тамо, где завичај је
Тамо негде, где сам рођена
небо грли брда.
Тамо негде, из сржи камена
река је у сенци врба.
Тамо где дах ти застаје,
тамо где бол нестаје,
тамо где заборав престаје,
тамо где сећање настаје,
тамо где сузе саме навиру,
Где осећања без питања извиру,
тамо сам рођена.
Тамо где лист песму пева,
где брдима краја нема,
тамо где пастрмка и вук другују
где извор и дуга лудују,
где свака травка неку сету скрива,
где змија под каменом свој сан снива,
тамо сам рођена.
Тамо где зима не пушта пролеће
Где се кавга међ' њима замеће,
тамо где северац и југо
под истим крилом лете,
где облак успављује дете,
тамо сам рођена.
Тамо где се под небеском капом
разливају боје,
тамо где међе не постоје,
где тишина нема место своје,
тамо сам рођена.
Тамо где свици лето осветле,
где се орлови гнезде,
где вилини коњици ливадом језде
тамо сам рођена.
