ПРОМОВИСАНА КЊИГА ПРОФЕСОРА ДР МАРКА КНЕЖЕВИЋА „МУРИНСКО ПОЛИМЉЕ''

ПРОМОВИСАНА КЊИГА ПРОФЕСОРА ДР МАРКА КНЕЖЕВИЋА „МУРИНСКО ПОЛИМЉЕ –ПРИЛОЗИ ЗА МОНОГРАФИЈУ“

СТУДИЈА ЗА МЛАДЕ ИСТРАЖИВАЧЕ СВИХ ПРОФИЛА

У просторијама библиотеке у Велици –Величком дому, 28.септембра 2019.године одржана је промоција књиге „Муринско Полимље –прилози за монографију“, аутора проф. др Марка Кнежевића. У име организатора вечери Величке библиотеке и њеног оснивача НВО „Клуб Велика“, присутне је поздравио Гојко Кнежевић, у улози водитеља програма.

Историчар Горан Киковић, у свом промотивном слову о књизи истакао је како се она студиозно бави простором Горњег Полимља -како то аутор назива „Муринско Полимље“.

-Муринско Полимље, што је и наслов књиге, како записа и сам аутор, досада није било предмет научних истраживања са географског, економског, туризмолошког и мултидисциплинарног гледишта. У његовим истраживањима Плавско-гусињског региона, Проклетија и села Велике, оно није представљало посебну тему. То га је мотивисало да се при крају истраживачког рада, на измаку стваралачке енергије, у својој 86-ој години живота, посвети и овом дијелу Горњег Полимља или Плавске жупе, а резултат тих истраживања је ова скромна књига –нагласио је Киковић.

Он додаје како је овдје обрађено и написано доста нових детаља и истакнуто подоста непознатих чињеница „и ако су се овим простором бавили многи истраживачи кроз прошлост овог краја, као: Павле Ровински, Андрија Јовићевић, Радослав Вешовић, Радован Бакић, академик Миомир Дашић, Слободан Касалица, Бранислав Оташевић, Вук Марсенић и други“.

-Истраживач овог значајног пројекта проф. др Марко Кнежевић, је овом књигом оставио корисну студију младим генерацијама историчара, географа, етнолога и истраживача свих профила да на истинит начин спознају прошлост овог веома значајног краја старе Српске средњовјековне Плавске жупе -истакао је Киковић.

Истакавши да је заиста лијепо вечерас бити у овом храму књиге једној од највећих сеоских библиотека на просторима екс Југославије, Бранислав Оташевић наглашава како се Марко Кнежевић читавог свог радног и животног вијека бавио истраживачким пословима, сачинивши тако четири вриједне књиге.

-Муринско Полимље није проучавано на начин како је то овом књигом урадио професор Кнежевић. Што се тиче литералних описа има више њих који су се бавили Горњим Полимљем, али се овдје дају информације и сазнања о природи, историји, ресурсима, културним и спортским дешавањима. Аргументовано се говори и о страдањима овдашњег становништва у многим ратовима, катастрофалним последицама укидања полимске и величке општине, наглашава запостављеност и назадовање овог краја, што кулминацију доживљава у задњих десетак година –истиче Оташевић.

Пјесник Давид Лалић, запажа како ова студија обухвата садржаје изузетне научне вриједности смјештене у 12 поглавља и 23 литературна извора у којем је представљен географски, туристички, гео-политички, гео-стратегијски положај, граница и површина Муринског Полимља, сеизмичке карактеристике, минералне сировине, хидрографија, ресурси, структура становништва, насеља у муринском Полимљу, топонимија, школство, култура и спорт, те развојне могућности.

-Предмет мог интересовања ове књиге посебно је био поглавље Полимље у прошлости које садржајно обухвата дуги временски период од праисторије и античког доба, од времена владавине династије Немањића до данашњих дана –нагласио је Лалић.

Аутор др Марко Кнежевић, захваливши се свима који су помогли да ова књига угледа свјетлост дана, те промотерина, истиче да упркос чињеници што су се „наши преци кроз историју борили и гинули за државу Црну Гору, дали немјерљив допринос остварењу њене државотворне идеје, ми њихови потомци данас живимо на ивици егзистенције, доживљававамо демографски колапс и боримо се за опстанак“.

-Данас је опасност од одумирања и брисања са географске мапе села Муринског Полимља већа него у турско доба. Муринско Полимље, које обухвата три мјесне заједнице у оквиру општине Плав: Брезојевице, Мурина и Велика, у којима већинско становништво чине Срби и Црногорци, умјесто да се у миру економски развија, јер располаже богатим и разноврсним ресурсима, све више назадује и пропада и то је данас најзаосталији крај у најнеразвијенијој црногорској општини Плав, а тај суноврат није наслијеђен него је стечен учинком државне и локалне власти –истиче др Кнежевић.

Н.В.