ПРОМОВИСАН МОРАЧКИ БАСТИОН У БИЈЕЉИНИ

ПРОМОВИСАН МОРАЧКИ БАСТИОН У БИЈЕЉИНИ

Српско просвјетно друштво „Просвјета”- Градски одбор Бијељина у сарадњи управе града Бијељине институцијама култура и Министарством просвјете и културе Републике Српске у склопу„ Вишњићеви дани” Бијељина организовали су промоцију књиге „Морачки бастион”, епска поезија, Бранка Бата Крковића.

Пошто је Мића Мићић, начелник Бијељине, отворио дане културе „Вишњићеви дани” Крковић је у малој сали ЈУ Народне библиотеке „Филип Вишњић” дао интервју средствима информисања: БНТВ, РТРС, НТВ Арена, Алтернетива ТВ, Слобомир, Новинској агенцији Срна, Семберским новинама и др.

Пишем од ране младости а у овој књизи опјеване су многе историјске личности и догађаји морачког племена које је Бастион Српства, у којем је 1820 године, поразом Џеладин паше, синула слобода за свеукупни српски род. Одлазили су Морачани широм Херцеговине, братске Србије до Шпаније и Русије да штите част и слободу потлаченог народа. Ова је књига историјски тачна и прецизна, што потврђују бројне фус ноте казао је Крковић.

Затим је у великој сали библиотеке настављена промоција књиге „Морачки Бастион”.

Јован Цвјетковић обраћајући се публици рекао је: „Ово су 26. „Вишњићеви дани” у чијем се културном дешавању промовише књига „Морачки бастион”, епска поезија, Бранка Бате Крковића, из Црне Горе, у којој су опјеване многе историјске личности и догађаји...”

Радмила Ђокић, медијатор програма, поздравила је присутне и прочитала кратку биографију Крковића.

„Бранко Бато Крковић рођен је у Љевиштима, Колашину у Црној Гори. Поезијом се бави од рене младости. Поред поезије пише: афоризме, епиграме, епитафе, а сакупља анегдоте и архаичне ријечи, учествовао је на многим књижевним сусретима широм Југославије. Заступљен је у више Зборника, Антологија, Монографија и Енцикопедији афористичара. Објавио је петнаест књига. У пензији је и живи у Подгорици, па да чујемо Бранка.”

Даме и господо! Браћо и сестре по Христу и крсту помаже Бог. Изузетна ми је част што сам добио простор за промоцију књиге у културној манифестацији „Вишњићеви дани”, барда епске поезије и гусала. Слијепи Вишњић више и даље је видио него поједини данашњи професори и академици који нас упозоравају да се са епском поезијом и гуслима не можемо у Европу а сами су свјесни да су епска поезија и гусле „натјерале” многе европске и свијетске умове да уче српски језик како би се боље упознали са српским епом који је сврстан са Илијадом, Одисејом и другим капиталним свијетским еповима. Ја долазим из мјеста које је дало највише епских пјесника, одакле је Старац Милија, Рашко и Дамјан Дуловићи који су саопштавали Вуку Караџићу епску поезију за српски Еп. У двадестом вијеку Морача је имала: Вуксана Марјановића, Момира Војводића, Божидара Даниловића и барда епске поезије хаџи Радована Бећировића Требјешког, а у 21. вијеку, настављају, млади пјесници, Жарко Бојић и Љубисав Бјелић Морачки. То је доказ да је епска поезија жива, она је и прва српска историја и зато ће трајати дакле постоји Српства.

Па да наставим са поезијом.

Крковић је прочитао пјесму о Филипу Вишњићу и плакате са ликом Филипа Вишњића и пјесмом уручио библиотеци „Филип Вишњић” и Гимназији „Филип Вишњић” у Бијељини.

Радмила Ђокић прочитала је дио из рецензије мр Слободана Чуровића.

„Ненаметљиво, памтљиво, тачно, јасно, стихом врсног епског пјесника, са осјећањм за ритмом Крковић опјевава догађаје и људе, а његове пјесме, својеврсне захвалнице засноване су на историјским чињеницама у широком пресјеку, од најстаријех времена, до блиске прошлости, гдје су остали писани трагови. У средишту свих тих пјесама као окупница и српска златница, истиче се манастир Морача, као велико културно и духовно средиште, вертикала нашег аманета, етичка и божанска утврда, свјетионик православља и символ Српства.”

Благослов за ову књигу дало је Његово високопреосвештенство Митрополит Црногорско - приморски Амфилохије, казала је Ђокић.

Крковић је наставио са поезијом и, на крају, казао да долази из Удружења књижевника и других стваралаца „Сјеверац” из Подгорице које је и основано да чува традицију српског народа, српски језик и ћирилично писмо, и свима који нам дају „вјетар у леђа” указује пажњу па је и овог пута „Сјеверац” донио одлуку да се додијеле Захвалнице господину Јовану Цвјетковићу и ЈУ Народној библиотеци „Филип Вишњић” из Бијељине, за допринос у културној сарадњи Републике Српске и Црне Горе.

Послије уручења захвалница Крковић се захвалио на посјети, пажњи и братској љубави, завршвајући стиховима:

И желим вам пуно среће

да вас служи добро здравље,

да чувамо ћирилицу

и савино Светосавље.

Амин Боже!

Послије промоције по традиционалном гостопримству Републике Српске, са организаторима промоције, за ручком у Ресторану „Ловац” је настављено дружење.

Бранко Бато Крковић