ПРЕДСТАВЉЕНО КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО ВЛАЈКА ЋУЛАФИЋА САБРАНО У ПЕТ КЊИГА

У БЕРАНСКОМ ЦЕНТРУ ЗА КУЛТУРУ ПРЕДСТАВЉЕНО КЊИЖЕВНО СТВАРАЛАШТВО ВЛАЈКА ЋУЛАФИЋА САБРАНО У ПЕТ КЊИГА

Библијско промишљање нахрањено стиховима
У беранском Центру за културу представљено је књижевно стваралаштво Влајка Ћулафића, штампано недавно у пет књига: “Жертвино умиљеније“, „Небеска тапија“, „Кад свијетом промијеним“, „Карадагија“ и „Изнуђене ријечи“. У поменутим књигама сабране су Ћулафићеве објављене и необјављене пјесме, афоризми, сатире, есеји, некролози, репортаже, научни реферати и свједочанства.
Говорећи о Ћулафићевим дјелима владика Jоаникије је казао да његови стихови, између осталог, задиру у косовску рану и да одсликавају историјско трајање српског народа. 
- Пјесник се поистовјетио са својим народом, са његовом историјом и културом, светињама и пјесмама, са земљом освештаном, са њеним црнорисцима и мученицима.Он даје израз њеном историјском и метафизичком значењу откривајући косовско-метохијске коријене српског памћења, саморазумијевања и духовности. Пјесник полази од библијског става да вјера и све вриједности које она оплемењује имају непоколебљиву постојаност у народу уколико су везане за његову завјетну земљу гдје их је одњеговао. Гдје је у слободи подигао највеће светиње. За земљу коју је вјековима својом крвљу заливао борећи се против непријатеља за њену слободу. За земљу о којој је своје најљепше пјесме испјевао – навео је владика Јоаникије.
У свом обраћању књижевник Радомир Стојановић је нагласио да је пјесник Влајко Ћулафић створио такво књижевно дјело, које је за вријеме његовог овоземаљског трајања, почело самостално да живи и да заузима почасно мјесто на свеукупној српској књижевној мапи.
- Поезија Влајка Ћулафића носи онај сјај који слутимо и прије његове појавности и који траје послије његовог ишчезнућа. То је онај духовни омлад, који нас попут бистрог планинског извора, хитајући у далеко и непознато, испуњава новим бојама и звуцима, љепотом и свјежином, тјера да се овој поезији поново вратимо и да је изнова доживимо. Још од првих сусрета са овом поезијом, види се да је пјесник досегао ону животну разину, са које се јасно види овострано и онострано, свијет живих и свијет мртвих. У средишту Ћулафићеве лирике наказе се пјесник и пјесма Егзистенцијална стрепња и свеопшти људски удес присутни су у већем дијелу његових књига – нагласио је Стојановић. 
Књижевник Дарко Јововић је истакао да Ћулафићева књижњевна творевина сјаји као заштитни знак земље нам родне.
- Влајкове књиге су наше књиге, и, у неку руку, и огледало и очи овога града. Записи и пјесме сврстани у њима су наша свакодневица, наше њиве, горе и ливаде, кафане, улице, храмови, библиотеке, обични и необини, умни и безумни, срећни и они који то нијесу. Ове књиге су Влајков разговор са временом, са нама, оне су молитве за наш спас, оне су наш рукопис, наши животни штамбиљи са којих се разлива мастило које, како Влајко рече, у једној од својих пјесама, тражи од зла домаћег спас - казао је Јововић. 
Током програма, којег је водила Јелена Божовић, у име приређивача говорио је Дамјан Ћулафић, подсјећајући да су промовисане књиге угледале свјетлост дана захваљујући добротворима Вучићу и Вери Поповић. Организатор вечери, под покровитељством Општине Беране, био је Центар за културу.

Монах међу пјесницима

Током представљања књига књижевник Ноцица Ђурућ је казао да је да је Влајко Ћулафић по свом образовању и јединственом поетском исказу био препознатљив, не само у својим родним Васојевићима, него и у Црној Гори и много шире. 
- Оставио је за собом десетак књига, бројне записе, есеје, приказе, новинске текстове, па ова изабрана дјела свједоче да је ријеч о моралној, људској и књижевној громади. Ова његова изабрана дјела обавезују нас да свједочимо истину о њима и њиховом аутору, јер свако неприкладно, неодмјерено или китњасто слово о њима, дубоко би се косило са моралним начелима њиховог аутора. С тога увијек кажем себи и јавно понављам да је Влајко Ћулафић био монмах међу писцима,чивјек који је цијелим стваралаштвом припадао Цркви и вјеровао да све што ствара мора нити обожено – нагласио је Ђурић.

Горан Киковић