ПРВИ ЈУБИЛЕЈ БРАТСКЕ САРАДЊЕ БЕРАНА И ВОЈВОДА СТЕПЕ

ВОЈВОДА СТЕПА У ОПШТИНИ НОВА ЦРЊА

ДЕСЕД ГОДИНА  БРАТСКЕ САРАДЊЕ БЕРАНА И ВОЈВОДА СТЕПЕ

''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' И ВАСОЈЕВИЋИ У БОРБИ ЗА СРПСКО УЈЕДИЊЕЊЕ ГОРАНА КИКОВИЋА НА ''ДАНИМА ВОЈВОДА СТЕПЕ''

У програму су учествовали с лијева на десно: Синиша Петрић, Миличко Трифуновић, Горан Киковић, Бранислав Оташевић, Давид Лалић и Бранко Савић
Потпредсједник СО Беране и почасни предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца регионални одбор-Беране и предсједник СНО Васојевића и Лимске долине Горан Киковић, заједно са делегацијом Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918. , њихових потомака и поштовалаца регионални одбор-Беране у саставу: Миличко Трифуновић, предсједник, Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању-Андријевица, Давид Лалић, потпредсједник Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца општинске организације Андријевица и члан Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању-Андријевица, Мило Јоле Цикић Шљакић, предсједник секције за Полицу Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране, Драгослав Вукићевић, секретар секције младих Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране, Синиша Петрић,гуслар и потпредсједник секције младих Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране,боравила је 15. и 16. марта 2019. у посјети мјесту Војвода Степа на манифестацији ''Дани Војвода Степе'' која се по тринаести пут организује у овом мјесту. 
Потом је делегација из Васојевића је у Дом културе у Војвода Степи присуствовала представљању 38. броја часописа ''Глас Холмије'', и „Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918“ историчара Горана Киковића из Берана о којем су говорили Горан Киковић, Бранислав Оташевић, Миличко Трифуновић и Давид Лалић, који је рецитовао своју пјесму. Госте је у име домаћина поздравио Бранко Савић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа, који је и водио програм . 
Присутне је поздравио Бранислав Оташевић, публициста, писац и хроничар, истичући да је ''Глас Холмије'' - глас са Кома, цар планине'' и наставио: ''Први број ''Гласа Холмије'' појавио се јуна 2012. године, у Беранама, на српском језику и ћириличном писму, у вријеме када је ''Српска Спарта'' увелико газила латиницом, на неком новом језику кога су научили само за један дан. И свијет су задивили својом бистрином и способношћу. Замислите само колика је та способност, какав је то ум да се за један дан научи нови језик, ново писмо, граматика... ''Глас Холмије'', часопис за књижевност, историју и културу, покренут је са мотом да као будни хроничар свог времена, одбрани српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на ''светим водама'' Лима и да кроз писани траг саопштава истину о нашем вјековном трајању, под геслом ''будимо добри потомци, да не обрукамо честите претке''. Холм је стара словенска ријеч која је означавала брдо, планину, па су од ње настали и називи Хум и Ком. Затим хумци, Захумље, Хумска епархија, Комови итд. Часопис је добио назив по Холмији, области око васојевићке планине Ком, кнежевини којој је темеље ударио Никола Милошевић Васојевић, рођен у Лопатама (Лијева Ријека) 1979. године. То је било вријеме када се живјело и умирало за идеале ослобођења и уједињења српског народа. Радомир Губеринић пише да је ''кнез Никола, стварајући српску кнежевину Васојевиће између већ постојеће двије српске државе, Србије и Црне Горе, имао као свој велики циљ да на Балкану поврати славно српско Душаново царство''.
Храброст је била покренути овај часопис. У тридесет пет бројева, за непуне скоро седам , оправдао је своје постојање. Отворен је и слободан за изношење различитих ставова и мишљења, као један од битних услова на путу одбране истине, ма каква она била како то истичемо ми у руководству часописа. Зато, сви који имате дара, жеље и воље пишите и дајте допринос сазнавању истине. Пишите о свему што сматрате да је битно за историју, садашњост и будућност Васојевића и шире. Јер, не заборавите да се ''ништа није десило, што није записано''.
Са једне стране, о Васојевићима је лако писати, јер се има шта рећи, пошто су се исказали на свим пољима људске дјелатности, широм свијета. Са друге стране, има и потешкоћа, јер у бројности људства и њихових заслуга и врлина, а посебно у духовности, нека личност, а тиме и дјела могу, мимо наше воље, бити изостављена, из било којих ралога'' – завршио је Оташевић

Оташевић је потом говорио и о књизи Горана Киковића истакавши следеће чињенице : 
''Прошлост Васојевића, једног од најмлађих, али и највећих српских племена у Црној Гори, и поред доста написаних радова и књига, није досад цјеловито истраживана и обрађивана у нашој историографији и историчкој публицистици. Значајније су о овоме племену писали и дали немјерљив допринос изучавању прошлости Васојевића академик проф. др Миомир Дашић, др Радослав Јагош Вешовић, Марко Цемовић, попови Лалевић и Протић, поп Томаш Катанић и други. Али заокружених историјских и јавних расправа није било у довољој мјери, све док академик Миомир Дашић није значајно и квалитетно у више својих књига, научних и публицистичких радова, и радова саопштених на научним скуповима и симпозијумима, обрадио прошлост Васојевића. Други радови и књиге углавном су географског и етногеографског карактера, а поједина питања су узгредно дотицана највише у склопу монографија, мањих историјских расправа и у синтетичким освртима појединих аутора на разне теме и циљане поводе.
Горан Киковић, већ афирмисани и познати историчар, активни друштвено-политички радник, сада на функцији потпредсједника СО Беране и истраживач историјских збивања не само у родним Васојевићима него и шире, написао је и припремио за штампу књигу ''Васојевићи у борби за српско и југословенско уједињење од 1914. до 1918. године'' коју сам са задовољством прочитао и препоручујем за штампу, јер ће овај рукопис, у то сам сигуран, употпунити сазнања о борби Васојевића и других брђанских племена кроз вјекове за слободу српског народа.
Пишући лаким допадљивим стилом, користећи бројне досад објављене књиге и радове познатих и афирмисаних стваралаца, Киковић је вјешто и зналачки компоновао свој рад и оставио читаоцима значајно дјело о прошлости Васојевића. Полазећи од тога, млади амбициозни историчар Горан Киковић, прихватио се тешког, али одговорног посла и посветио стручну пажњу историјској грађи претежно наше, а дјелимично стране провенијенције и студиозније зашао у питања историје и борбе Всојевића у Првом свјетском рату и потом у борби за стварање јединствене државе. Својим радом Киковић успоставља континуитет сазнања и интерпретација догађаја и процеса у развоју и постојању овог племена. Свјестан чињенице да се историја не може писати без извора и провјерених докумената. Зато је настојао да до њих дође и зналачки их користи у обликовању свога рада који ће дати значајан допринос у проучавању прошлости и садашњости у развоју овога племена које је у својој прошлости дало велики допринос у развоју и постојању овог дијела Балкана и Европе како у историјском развоју, тако и развоју науке и културе, јер је велики број научних посленика у екс Југославији са простора Васојевића и Лимске долине.

Домаћини и гости у Војвода Степи код спомен плоче краља Александра
У свом обраћању присутнима Горан Киковић, главни и одговорни уредник, је излазак 35. Броја часописа ''Гласа Холмије'' доживио ''…као још један трезвен глас против све агресивније културне и историјске епидемије која је завладала данашњим свијетом, а зове се самопорицање…''. Он је подсјетио да је ово ''…часопис културних посланика Васојевића и да је стигао на ове просторе као отрежњење и враћање реалности. Својим стручним погледом на историју и садашњост сваки текст подсјећа да си свој ако си на своме, ако знаш своје коријене…''. Истакао је да ''…онима који још држе до традиције и своје часне историје ''Глас Холмије'' је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…''. '' И да ''Глас Холмије'', преставља право освјежење и духивни бисер у временима када мрачне силе желе да затру све што је српско. И ''Глас Холмије'' нас подсјећа да су Срби народ снажног надахнућа и моралног и интелектуалног насљеђа, а његово уредништво се потрудило да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, као будни хроначари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо. Аутори текстова кроз писани траг саопштавају и чувају научну истину о нашем вјековном трајању, при том држећи се гесла: ''Будимо узорни потомци, да бисмо били часни преци'' - казао је Киковић.
Миличко Трифуновић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових отомака и поштовалаца Беране је поздравио присутне и поменуо да је ово ове године посебно дружење јер је десет година од када су се побратимила два удружења.

Синиша Петрић, млади гуслар из Берана који је својим наступом одушевио публику