ПОСЈЕТА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' УЛОТИНИ И ЕТНО СЕЛУ ''ЌОЉЕНО''

УЛОТИНА НАЈЉЕПШЕ СЕЛО У ЦРНОЈ ГОРИ

ПОСЈЕТА ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' УЛОТИНИ И ЕТНО СЕЛУ ''ЌОЉЕНО''

Репортажу за ''Глас Холмије''написо Горан Киковић

Послије посјете новом руководству општине Андријевица, предсједнику Жељку Ћулафићу и потпредсједнику Веселину Ракетићу, делегација Српске народне одбране и часописа ''Глас Холмије'' у саставу: Бранислав Оташевић, предсједник издавачког савјета ''Гласа Холмије'' и секретар СНО, Горан Киковић, главни и одговорни уредник ''Гласа Холмије'' и предсједник СНО, Давид Лалић, члан издавачког савјета ''Гласа Холмије'' и потпредсједник СНО и Леко Петровић, члан предсједништва СНО, посјетила је Улотину и етно село ''Кољено'', чији је власник Баћко Влаховић. За Улотину је црногорски суверен, краљ Никола, казао да је то ''најљепше село у Црној Гори''. Да је краљ Никола Петровић био у праву и ми смо се увјерили тога лијепога 21. октобра 2020., када смо посјетили овај прелијепи крајолик између Лима и Зелетина.Треба рећи да је Улотина насеље у општини Андријевица у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 243 становника (према попису из 1991. било је 292 становника). У насељу Улотина живи 186 пунољетних становника, а просјечна старост становништва износи 41,6 година (38,9 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 87 домаћинстава, а просјечан број чланова по домаћинству је 2,79. Становништво у овом насељу је мјешовито и већину чине Срби. У последња четири пописа је забиљежен сталан пад у броју становника.

''КОЉЕНО'' НИЈЕ САМО ЕТНО СЕЛО, ОНО ЈЕ И МЈЕСТО КУЛТУРНИХ ДОГАЂАЈА

На почетку Улотине на осмом километру магистралног пута Андријевица-Плав, испод планине Зелетин, налази се етно село ''Кољено'', на тераси ријеке Лим. Нашу дружину је братски дочекао домаћин, весели и раздргани Братислав Баћко Влаховић, који нас је угостио у његовом ресторану, а специјалетит су била печена пилад, много укусна или смо ми били гладни! Ипак, шалу на страну, Баћко је угледни угоститељ иако је дипломирани машински инжињер. Он је овдје 1997. године прво отворио кафану ''Кољено''. Име кафане је дато по географском облику мјеста на ком се налази, али има и неколико шаљивих прича које говоре о поријеклу његовог имена. Једна од њих је прича да, када би се пријатељи договарали куда ће, они би се ударили по кољену што је значило да иду у ''Кољено''. Друга занимљива прича припада једној новинарки из Београда, којој су на питање колико има локала са музиком неки мјештани одговорили да постоји доста таквих као што су ''Кољено'', ''Пичори'' ... Послије таквог одговора она је поентирала: ''Јасно ми је да се хватате за кољено кад идете у тај први ресторан, али гдје се хватате кад идете код Пичора!?''

Иако смо овај наратив почели шалом ''Кољено'' је оизбиљна прича. Поред ресторана који са терасом може да прими 200 гостију, ту су и осам бунгалова направљених од дрвета за смјештај и преноћиште гостију, иделаних за одмор, које је лично изградио Баћко. У ресторану се већ 19 година организује и забавно-културна манифестација Први глас Васојевића, која је промовисала младе пјеваче који су касније постали признати естрадни умјетници. Та манифестација се организује уз свестрану помоћи УТЕКСА и његовог предсједника, угледног текстописца Милана Шошкића, који је својој родној Улотини подарио неколико пјесама а написао је и култну пјесму '''Ивана се кроз Беране шета''. Поред ове манифестације у ''Кољену'' су се одржавале и многе промоције књигâ, ЦД, касетâ и других културно-музичких програма. Посебно нам је било драго што смо приликом посјете овом мјесту ту затекли и поставку односно фото-излужбу Трифуна Матића, познатог фотографа који је овдје изложио фотографије старе и по сто година.

Са Баћком смо разговарали и о Улотини у прошлости и он нам је, у намјери да се неком не замјери или да неког не заборави, нерадо помињао имена из историјског времеплова Улотине. Поред познатих политичара и друштвено- политичких радника за вријеме југословенске државе - Буда Шошкића, Бранислава Шошкића, Вида Шошкића, Манојла, Југослава и Светислава Влаховића, спортисте Милутина Шошкића, голмана ''Партизана'' и репразантивца селекције Свијета и других угледника – касније је такав био и композитор Аксентије Шошкић, који је подарио завичају доста пјесама и остао запамћен као врсни писац и боем, потом и познати новинар почивши Томо Шошкић и многи други...

Тренутно најпознатији Улоћанин је естрадни пјевач Игор Шошкић, који је управо из ''Кољена'' потекао и задобио славу. Треба истаћи да многи наши суграђани који су отишли далеко од завичаја нијесу га заборавили, напротив помажу завичају и радо му се враћају а међу њима се посебно истиче Драгиша Миодрагов Ћулафић.

ОБРАЗОВАЊЕ СУ НАША ПРОШЛОСТ И НАША БУДУЋНОСТ

Село Улотина је имало школу на Крушеву и мјештани одавно захтијевају од Владе Црне Горе да се изнађе овом мјесту. Наглашавају да су покретали иницијативу да се оронула зграда поправи и претвори у неку врсту музеја, али да се све завршавало само на обећањима.

''Искрено се надам да ће славни историјат школе на Крушеву коначно заинтригирати и ширу друштвену заједницу и да ће се изнаћи могућност за поправку оронулог објекта, који је оставио неизбрисиви просвјетитељски траг'' – навео је мјештанин Војо Шошкић. Мјештани тврде да би овај објекат требало да се сврста под посебну пажњу и Министарства просвјете и Министарства културе и да се тако изврши његова детаљна санација. Подаци показују да је школа у Крушеву, као једна од најстаријих државних школа у Црној Гори, основана још 1882. године и да је скоро читаво једно стољеће представљала културно-образовни центар читавог краја.

Садашња школа у Улотини има само једног ученика.

УЛОЋАНИ СУ СЛОГОМ ИЗГРАДИЛИ ЦРКВУ

Становници питомог ан­дри­је­вич­ког се­ла Уло­ти­на, захваљују­ћи до­бро­твор­ном ра­ду и при­ло­зи­ма, успје­ли су да у овом мје­сту по­диг­ну храм ко­ји пли­је­ни рас­ко­шном ље­по­том, иза­зи­ва­ју­ћи ди­вље­ње вјер­ни­ка из чи­та­вог кра­ја. Уз под­сје­ћа­ње да су град­њу цр­кве по­че­ли 2010. го­ди­не, мје­шта­ни на­гла­ша­ва­ју да се и на овом при­мје­ру по­ка­за­ло да су народна сло­га и за­јед­ни­штво глав­ни предусло­ви за реализаци­ју ве­ли­ких иде­ја. Под­сје­ћа­ју да је по­ме­ну­те годи­не те­ме­ље цр­кве, у при­су­ству број­них вјер­ни­ка, освештао и бла­го­сло­вио епи­скоп бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки Јо­а­ни­ки­је. Цр­ква у Уло­ти­ни по­све­ће­на­је Ог­ње­ној Ма­ри­ји, а са­гра­ђе­на је на мје­сту ко­је је у ми­ну­лим вје­ко­ви­ма би­ло глав­но са­ста­ја­ли­ште њи­хо­вих пре­да­ка.

''По­у­че­ни са­зна­њем да је не­ка­да у до­ли­ни Ли­ма било на де­се­ти­не пра­во­слав­них цр­ка­ва и ма­на­сти­ра, при­је не­ко­ли­ко го­ди­на од­лу­чи­ли смо да у сре­ди­шту Уло­ти­не подиг­не­мо храм ко­ја ће нас збли­жа­ва­ти, ује­ди­ња­ва­ти и који ће би­ти мје­сто гдје ће­мо се Бо­гу мо­ли­ти. Ци­је­ло врије­ме Бог нам је био од по­мо­ћи. То смо успје­ли за­хва­љу­ју­ћи за­ла­га­њу и број­ним до­на­то­ри­ма и љу­ди­ма до­бре во­ље ко­ји су све­срд­ним ра­дом и нов­ча­ним при­ло­зи­ма по­др­жа­ли чи­та­ву ак­ци­ју'' - на­гла­си­о је наш саговорник Баћко Влаховић.

Улотина је позната и по меморијалном турниру ''Игром против заборава'',који је ове године одржан по 46.пут .