ПОЛИЦА-БЕРАНСКА ЖИТНИЦА ОСТАЛА БЕЗ ЊИВА

ПОЛИЦА-БЕРАНСКА ЖИТНИЦА ОСТАЛА БЕЗ ЊИВА

И овог прољећа бројне некадашње њиве на подручју беранске општине остале су неоране. Да се примијетити да се, и поред значајних погодности које пружа "савремено доба", из године у годину самањује проценат обрађених површина. А да се некадашња житна поља на сјеверу Црне Горе претварају у ливаде и шуме најбоље посвједочава подручје Полице, које чине шест села: Маште, Бабино, Драгосава, Горажде, Заграђе и Тмушиће.

– Послије Другог свјетског рата скоро да је свака стопа поличке земље била засађена пшеницом или неком другом пољопривредном културом. Но, како су године одмицале гро њива у поличким селима су остајале неоране, тако да је некадашња позната беранска житница остала без засада који су доносили значајне приносе. Додуше има неких позитивних примјера гдје узорни појединци обрађују доста земље, али све се углавном свело на мале вртове, док многи нијесу засадили ни главицу лука – истиче предсједник Мјесне заједнице Полица Бобан Вељић.

Бројни Поличани тврде да је за овакво стање крива држава која није пружила довољно стимулативних погодности које би допринијеле да људи који се баве пољопривредном производњом имају и неке користи од тога. Кажу да је и индустријализација након Другог свјетског рата одвојила Поличане од својих имања и претворила их у радничку класу која је своју егзистенцију обезбјеђивала радећи у фабричким погонима. Има и оних који тврде да је, поред нерада, пад животног стандарда на сјеверу Црне Горе условио изражена миграциона кретања, тако да су бројни Поличани своје ухљебљење потражили далеко од завичаја.

– Многи су оставили пространа житна поља, увјерени да им рад на њиви не даје шансе да створе солидне услове за живот. Тако је на простору поличког села Горажде овог прољећа засађено свега неколико њива, док су остале неоране. Ради се о огромним плодним пољима која су погодна за узгој пшенице и осталих житарица. Зашто је то тако треба да се запитају они који управљају овом државом. Једноставно, створен је такав амбијент да млади људи једва чекају да побјегну из наших села. Њима и не пада на памет да се баве пољопривредом, јер су убијеђени да на много лакши начин могу да дођу до средстава за живот – тврди Миличко Трифуновић.

Бојазан да ће шуме "заузети" села

Мјештани поличког села Тмушиће истичу да се оправдано плаше да ће убрзо доћи вријеме кад у овом мјесту неће имати ко да обрађује земљу.

– У нашем селу ове зиме обитавало је свега пет домаћинстава иако је некада тај број био десет пута већи. Остала су углавном старачка домаћинства, док су млади одавно напустили свој завичај. Тако је и број оних који нешто сију и саде сведен на минимум. Зато можемо видјети како коров захвата њиве на којима су успјешно узгајане скоро све пољопривредне културе. Све то опомиње и ствара оправдану бојазан да ће све ово једнога дана заузети шума. Тим прије кад се зна да је Полица остала без бројчано јаких породица које су некада ручно обрађивале сваки педаљ својих имања – наглашава Радоман Ђуришић.

Према мишљењу Јола Цикића, тренутно стање по питању пољопривредне производње заслужује неке стручне анализе, с обзиром на то да се зна да је Полица некада хранила читаво Беране.

– Свему овоме, између осталог, кумовало је и нестабилно тржиште, јер људи немају никакве чврсте гаранције да ће продати оно што произведу по неким повољним цијенама. Уз то, завладао је велики нерад, па се није чудити што на Полици више нема житних поља као некада. За тај нерад крива је и држава која не успијева да успостави систем вриједности и стимулише људе да раде и живе од свог рада – закључио је Цикић.

Д.Ј