Поводом захтјева Бошњачке странке о резолуцији за Сребреницу, злочини муслимана у Плаву и Гусињу (4): Споменици злочинаца посијани по сјеверу Црне Горе! Пише: Иван Милошевић

Поводом захтјева Бошњачке странке о резолуцији за Сребреницу, злочини муслимана у Плаву и Гусињу (4): Споменици злочинаца посијани по сјеверу Црне Горе!

Пише: Иван Милошевић

И док је недавно у околини Берана подигнута права медијска и остала хајка због подизања споменика Пуниши Рачићу, па је спомен-плоча посвећена овом бившем народном посланику, морала да се уклони због онога што је Рачић 1927. године урадио у парламенту Краљевине Југодлавије, када је убио два хрватска посланика, у околини Плава и Гусиња подигнута су обиљежја муслиманским злочинцима. Њих нико не дира и локалне власти су допустиле њихово подизање иако се ради о људима који су окрвававили руке током Другог свјетског рата у Плаву и Гусињу, када су лично убијали Србе, а потом и учествовали у колективном покољу у Велици. Историчар Предраг Т. Шћепановић уступио је „Слободи“ неколико слика споменика муслиманских злочинаца који се данас налазе у Плаву и Гусињу.

Нововић (Х)Алил (1915-2001),из Горње Ржанице. Крволок и пљачкаш, учествовао у клању дјеце и жена у Велици, 28. јула 1944. године. Као такав, помиње се у роману Вељка Мијовића, Црни вјетар, стр. 201.Пред Окружним судом у Бијелом Пољу, 1946, вођен је поступак против Алила Нововића.Осуђен на смртну казну која је замијењена временском казном. Смртне казне су га спасили комунистички првоборци Мирко Крџић, генерал, и Божидар-Бодо Зоговић, носилац партизанске Споменице, јер их је Халил у рату спасио сигурне смрти. Одлежао је девет година затвора.

Нововић Ујканов Мујо (1912 – 1975),из Горње Ржанице. Овај злочинац је припадао вулнетарима. Учествовао у офанзиви на ослобођену територију на сектору Мурино-Андријевица, 21. октобра 1943. године под командом Шемса Феровића и Саља Никочевића која је палила куће, пљачкала и убијала недужно становништво. Суђено му 1945. године. Умро и сахрањен у породичном гробљу у Горњој Ржаници. Упркос противљењу православног становништва да се овом злочинцу не подиже споменик, власти су то дозволиле. Неким злочинцима су подигнути надгробни споменици у Плаво-гусињском крају.

Кукић Хасанов Рама (1919-2001), рођен у Крушеву, Гусиње. На споменику пише Рам Х. Кукај. Поријеклом из племена Климента (Албанија), а даљом старином високог племићког поријекла од Љубибратића из Требиња. Потомци Рама Кукића су свом предку подигли споменик у природној величини и поарбанашили га назвавши га Рам Кукај, ставивши на његовом споменику албански државни грб. У Ватре с Комова је уписан као партизански Борац Андријевичког среза под именом Кукић Х. Рамо. Послије ослобођења, 1946, код Окружног суда у Бијелом Пољу, вођен је судски поступак још против Зумбера Кукића, Садрије Кукића и Кукић Зећира Муфтар Рама Кукић, као припадник муслиманске фашистичке милиције заједно са Јонузом Ахметовим Кадрићем убили супрофесора Драга Стијовића у Сутјесци код Андријевице 21. јануара 1944. године.

Раму Кукићу, ратном злочинцу, потомци су подигли надгробни споменик у природној величини као да је народни херој

(Наставиће се)