ПЛАНИНА МОКРА СА СВОЈИМ ПРИРОДНИМ БОГАТСТВИМА ШАНСА ЗА РАЗВОЈ МНОГИХ ВИДОВА ТУРИЗМА

ПЛАНИНА МОКРА СА СВОЈИМ ПРИРОДНИМ БОГАТСТВИМА ШАНСА ЗА РАЗВОЈ МНОГИХ ВИДОВА ТУРИЗМА

 ПЛАНИНСКЕ БЛАГОДЕТИ СТАВИТИ У СЛУЖБИ ЧОВЈЕКОВОЈ

ПЛАВ –За Мокру планину која се простире на сјеверо-истоку Црне Горе, граници са Србијом (Косовом), у општини Плав, многи тврде да је једна од најљепших ако не и најљепша планина у региону. Позната је она и по многим бојевима који су се у њој одвијали, погибијама и страдањима, али и као једна богата понуда у области туризма, и љетње уточиште сточарима Машнице, Мурине, Горње Ржанице, Велике и Шекулара.

Бројала је она како причају њени катуњани и до близу педесет станова, на хиљаде брава и на стотине говеда, коња и остале стоке. Данас је ту свега око десетак живих катуна и много катуништа, и могло би се рећи да у њој живот умире. Остаје та богата историја и неизмјерне благодети и понуде којима она обилује, али их треба искористити и вратити Мокри живот, а туристима широм свијета омогућити да дођу на Мокру и уживају у свему томе, од чега би користи имала и општина Плав и држава Црна Гора.

Но, увијек има ентузијаста и заљубљеника природе и њених љепота који неће да се помире са инертношћу и немаром оних који би требало да виде и поспијеше тако нешто. У овом случају то су Драгутин-Миго Коматина, доктор ветеринарске медицине у пензији и познати адвокат Вука Коматина, Машничани, од којих је потекла иницијатива да се на Мокри сагради спомен чесма на извору званом „Студеница“, и још пуно других идеја.

-Сувишно је причати шта је Мокра и какве су њене љепоте, што су већ казали људи од струке и наке, међу којима и чувени научник Јован Цвијић. Само та вода Студеница и ништа друго да нема неко би ту направио чудо од туризма. Али!? Зато, са рођаком Вуком дошао сам на идеју да је ми урадимо, што су подржали и сви остали који овдје издижу или су везани за овај простор. Каптирали смо воду и саградили спомен чесму као успомену на наше баке, мајке и сестре које су ту планиновале и студеницу користиле за справљање најквалитетнијих мљечних производа. Иначе, на том катуну послије рата издизило је близу 50 домаћинстава из Машнице, јер су се људи бавили сточарством, а сад је ту активних свега десетак, што је последица укупног стања уопште у друштву. Саградили смо ту чесму али планирамо да покренемо и још других садржаја, јер хоћемо од љепотице Мокре да створимо једну дестинацију која би и туристички била привлачна –прича Миго Коматина.

Мокра, вели Коматина, самим својим положајем нуди све могућности да се на њој направе разни садржаји, што је дар природе, али су на потезу људи. Као прво мора се каже реконструисати постојећи пут од Велике у дужини од 17 километара, који је рађен прије десетак година, а да би тај простор би што приступачнији хтјели су да пробију још један крак од правца Чакора, са асвалтног пута који иде према Пећи, у дужини од неких 6 км. А, тим путем преко Чакора, некад у сретна времена, каже да је пролазило и по 70 аутобуса  дневно.

-Уз помоћ Општине и шумског успјели смо из тог правца да пробијемо неких 4,5 километара, међутим ту су настали неки имовински проблеми и то нам је стопирано. Сад планирамо да тај правац радимо неком другом трасом пошто се са овим мјештанима то не може договорити. За то је потребно свега око 10.000 евра, што мислимо да би општина и држава могли лако да одвоје, поготово што се тиме много добија. Поред љетњог, ту су велике могућности и за развој зимског туризма. Могу да се изграде изванредне скијашке стазе, па и стазе за обуку у тим зимским спортовима. Ту је и огромно богатство флоре и фауне, као и могућности за спелеолошки, рекреативни, ваздушни и здравствени туризам. Могу да се раде и одређене фарме за узгој стоке, мини погони... Једном ријечју да Мокра не буде само планинска љепотица на мапи планина него и једна оаза љепоте и свега оног у чему човјек може уживати а не само причати. Зато би требало од Општине до Државе сви да дамо свој допринос, јер сва министарства, сигоран сам, ту могу наћи свој неки интерес –поручује Коматина.

Величанин Драгољуб Пауновић, поручује да није довољно да се преко ентузијаста и појединца нешто остварује, мора се каже укључити шира заједница јер је велики интерес свих у Црној Гори да се то стави у служби човјековој. Он је веома конкретан и предложе да се тај Машнички катун стави под заштиту –да буде катун музеј, и да се то са те позиције подвргне туризму, а и будућа покољења да имају гдје изаћи и да се не забораве те љепоте природне.

- Али, све се то мора ставити на туристичку мапу Црне Горе -у туристичке понуду, јер без тог маркентинга нема ни понуде. На путу према Мокри је и храм светих апостола Петра и Павла, на Ћафи приједолској, посвећен величким јунацима изгинулим на Мокри у борби с Турцима 1912. године, гдје је и њихово гробље, што исто има један посебан значај у свему овоме. Има и једна идеја која је већ афирмисана у јавности, за изградњу спомен дома српској и црногорској војсци у Велици, што би радили у сарадњи са Србијом. Јер, идуће године је 100 година од повлачења српске војске чији је један дио прешо преко Чакора и први контакт имао овдје са Великом, гдје су и Нову годину дочекали. Хоћемо дакле да се двије државе опет повезују да поново заједнички будемо на бранику слободе и заједништва, да тако остварујемо своје интересе и стварамо нешто што ће трајати, не само од данас до сјутра. А кад се све то успостави онда ће многи ту наћи свој интерес за разна улагања што је шанса и допринос даљем развоју туризма овог краја –прецизира Пауновић.

                                                                                                   Новак Вујачић