ПАВЛЕ БАНДОВИЋ, предсједник удружења војних пензионера Црне, из Подгорици О ЧАСОПИСУ ГЛАС ХОЛМИЈЕ
Павле Бандовић,предсједник удружења војних пензионера Црне Горе и некадашњи предсједник Удружења књижевника, пјесника и умјетника Срба у Црној Гори ''Горска вила'' са сједиштем у Подгорици.
Павле С. Бандовић - ПАБ, рођен септембра 1949. године у Рудом, БиХ, сада Република Српска. Средњу школу похађа у МШЦ Прибој на Лиму, а занимање машинског техничара конструктора стекао у ФАП-у 1968. године као војни стипендиста. Војну академију КоВ, смјер артиљерија, завршио је 1972. г. у Задру и Београду. Службује у Даниловграду и Подгорици на високим дужностима у Војсци. Пасионирани љубитељ природе, активан у спорту и планинарству.
Објављивао је поезију, чланке и афоризме повремено током школовања и службе кроз КЗР у Војсци. Интензивније писањем се бави од 2005. године одласком у пензију. Аутор је три збирке поезије, и по једне афоризама и монографије - споменице УВП у ЦГ, а као технички и ликовни уредник припремио издање више књига и Зборника радова писаца ''Горске виле'' из Црне Горе. Заступљен до сада у зборницима књижевних и ликовних стваралаца у Црној Гори и на простору бивше СФРЈ и у родном крају.
Као планинар и картограф аутор је више књига планинарских водича за планине Црне Горе, планинарско-туристичких карата, едукативног материјала, објавио више стручних чланака о планинарству, пројеката за уређење и одржавање планинарских стаза. Аутор је рељефа за све Националне паркове у Црној Гори. Бави се графиком, скулптуром и фотографијом, до сада је излагао на преко 30 колективних и 5 самосталних изложби . У Подгорици је од 1972. Године, у којој као пензионер живи и ствара.
ПАВЛЕ БАНДОВИЋ О ЧАСОПИСУ ГЛАС ХОЛМИЈЕ
'': Часопис је, историјска читанка, зборник докумената из живота средине и стваралаца, културни репер и бедем заштите стваралаштва сада и убудуће на српском језику и ћириличном писму. Часопис ''Глас Холмије'', је и породични информатор ослобођен странпутица садашњости па и заштите вјере и његовања традиционалних вриједности српског народа. ''Што није записано то као да није ни постојало''.