ПАВЛЕ ПАЈО РАДОЊИЋ, СЕКРЕТАР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА,ПЈЕСНИКА И УМЈЕТНИКА СРБА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ И РАСЕЈАЊА ''ГОРСКА ВИЛА''

ОТИШАО ЈЕ НА ВЈЕЧНИ ПОЧИНАК ПАВЛЕ ПАЈО РАДОЊИЋ, СЕКРЕТАР УДРУЖЕЊА КЊИЖЕВНИКА,ПЈЕСНИКА И УМЈЕТНИКА СРБА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ И РАСЕЈАЊА ''ГОРСКА ВИЛА''

Павле Пајо Јованов Радоњић рођен је 1953. године у Пелевом Бријегу, Општина Подгорица, гдје му је отац службовао као учитељ. Учио је основну школу на Биоче, гдје је завршио четири разреда а по пресељењу очеве службе у БиХ, завршио је основну школу у Бања Луци са одличним успјехом и уписао средњу школу. По повратку оца у Подгорицу завршава техничку школу и уписује се на Правни факултет у Подгорици. У недостатку финансија морао се запослити и ступа на посао у радну организацију Индустријаимпорт, гдје упоредо са послом студира ванредно и уписује у Београду факултет политичких наука.

Прве двије године је некако издржао а с обзиром да је стално морао да одсуствује са посла, прекинуо је студије. Радио је у комерцијали Индустријаимпорта у Основној организацији Производња и Промет. Ту се упознао са искусним новинарима Ђуром Ђукићем и Чедом Ивановићем, гдје је у часопису Индустријаимпорт објављивао досјетке и пјесме. Неколико година је ишао на радне акције на Сутјеску, Козару, Умчару код Београда, Загреб а са тих радних акција је извјештавао за часопис Индустријаимпорт. Осамдесетих година прелази на ново радно мјесто у фирму Машинопромет, гдје је од исте организације добио стан у којем је засновао породицу. По националности је Србин из морачког племена, из села Оцка Гора, гдје је често ишао и уређивао своју очевину. Тако је добио надимак Оцкогорски.

Оснивач је Удружења књижевника, пјесника и умјетника Срба из Црне Горе и расијања „Горска вила“, а претходно је био члан и сакретар „Сјеверца“. Са пресједником Удружења „Сјеверац“, Владимиром Секуловићем и члановима Милованом Кубуровићем, Миладином Јоксимовићем, Миленком Блечићем, Пером Вујотићем, Бранком Крковићем, Радованом М. Караџићем и Радованом Жижићем, радио је на јачању пјесничке ријечи и борби за очување српског језика и ћириличног писма. Исти тај задатак је наставио у Удружењу „Горска вила“.

Заступљен је у пет Зборника Удружења књижевника „Сјеверац“ и у четири Зборника „Горске виле“, као и у многим књигама Удружења и клубова широм бивше Југославије.

Објавио је књигу МОРАЧКО-РОВАЧКЕ ИСТИНЕ И ЛЕГЕНДЕ.

       Жарко Бојић