ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ИНФОРМБИРО У ЦРНОЈ ГОРИ” У БЕРАНАМА

ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА ККЊИГЕ „ИНФОРМБИРО У ЦРНОЈ ГОРИ” У БЕРАНАМА

У препуној сали Полимског музеја синоћ 12.септембра 2019.године одржана је промоција књиге „Информбиро у Црној Гори“, публицисте Драгана Радевића. На промоцији су говорили: владика Будимљанско–никшићки Јоаникије, проф. др Драгомир Кићовић, Горан Киковић, професор историје и аутор књиге.

 

У приказу овог рукописа проф. др Момир Булатовић између осталог записа: „Тешко је писати о информбироу на основу изворне грађе у Црној Гори, а Драган Радевић је написао више него било ко други. Први објављује размјере тог злочина, поименце наводећи страдалнике и жртве али Драган Радевић, зналачки и људски прећуткује и не износи болне истине.“

 

Драган Радевић је о Информбироу написао више него било ко други, он први објављује размјере тог злочина, поименце наводећи егзекуторе и жртве -

 

Прича о сукобу поводом Информбироа у Црној Гори никада није у потпуности и до краја испричана. Вјеровато и неће бити, упркос све бројнијим покушајима да се она, барем дијелом расвијетли.

Организатор ове књижевне вечери био је Јавна установа Центар за културу Беране.

Књига у којој се налази 3.999 имена људи који су боравили на Голом отоку, говори о периоду од 1948. године када је дошло до сукоба Тита и Стаљина, па све до 1988. године, када је затворен Голи оток.
Говорећи о књизи, Епископ будимљанско – никшићки Господин Јоаникије је казао да је ово веома сложен проблем и да се може гледати са више страна и личности, али да он ову причу доживљава и са религиозне стране.
- Голи оток има своју религиозну димензију, наравно са различитих нивоа. Прије свега, ови људи који су хапшени и затварани, који су претрпјели такве муке и понижења, нико од њих није промијенио своје осјећање према Русији. То је била просто вјера у Русију и љубав према браћи, нити су ревидирали свој став, нити их је на то неко могао одговорити и задржали су тај понос до краја живота – истакао је Владика Јоаникије.
Присутнима се обратио и Драган Радевић, аутор књиге, истичући да ова књига није написана да би се неко осрамотио, већ да се то зло никада више не понови.

Овдје доносимо дио излагања Горана Киковића,професора историје:

 

Киковић је на почетку свог излагања цитирао Проф . др Момир Булатовић који је о овој књизи рекао сљедеће:

 

''Суочен са захтјевом да се отворе тајни досије, замолио сам свог (непрежаљеног) пријатеља Павла Булатовића, тадашњег министра унутрашњих послова Црне Горе, да погледа архиву и да, као човјек у чију бих се памет и поштење увијек могао заклети, каже да ли, када и како треба те мрачне тајне изнијети на виђело дана.

 

Павле Булатовић је томе посветио неколико дана, а када смо се срели на његовом се потамњелом лицу видио ужас и гађење.

 

„Слушај, рекао ми је, ако хоћеш нови братоубилачки рат у Црној Гори, нареди да се досијеи отворе за јавност. Не би могао да вјерујеш ко је све кога и због чега потказивао и колико су бизарни разлози били довољни да се човјеку одузму слобода и сам живот. И то не било коме, већ махом угледним, часним и прекаљеним борцима за управо ту државу и такав систем који их је бацио на животно дно.”

 

Павлов савјет је преточен у званичан државни став. Када сам представницима удружења голооточких жртава саопштио да њихов захтјев неће бити испуњен, а након што сам рекао и због чега је тако одлучено, наишао сам на (за мене изненађујуће) брзо и потпуно прихватање.

 

Тако је случај „Голи оток” дошао у стање мировања са становишта државне политике. То неприродно стање је наизглед одговарало и једнима и другима. И жртвама и џелатима. Да ли је то било могуће? Очигледно је било. Како је то било могуће? Па Обило је, јер је у питању била Црна Гора. Црна Гора у којој се десило такво и толико зло, па је онда било и могуће и да га прекрије такво и толико прећуткивање.''...

 

Драган Радевић је о Информбироу написао више него било ко други. Коначно, он први објављује размјере тог злочина, поименице наводећи страдалнике и жртве.

 

Послије читања оваквих књига нормалан човјек или полуди или постане паметнији.

 

У Овој књизи се налази и спасак од 3999 имена заточеника на Голом Отоку на списку је и 150 жена.

 

Бројне информбировске породице, које су одбиле да се одрекну најближих, издајника и отпадника, а супруге да се разведу и јавно осуде своје мужеве, растурене су и уништене. Многе прогнане са својих огњишта. Само са подручја Андријевичког среза интернирано је и протјерано шест информбировских фамилија.

 

После више од године дана, андријевачке породице су враћене у родни крај, где су затекле опљачкану имања и уништену имовину. Комшије их нису могле препознати пошто су личили на авети.

 

Остаће као куриозитет да је Миливоје Нововић из Трепче, који је у три наврата слат на Голи оток, последњи пут отпремљен - веровали или не - 1986. Шест година после Титове смрти. Нововић је као даровит беседник говорио на гробу једног информбировца у Андријевици, рекавши да је Информбиро најцрњи период наше историје који је осмислио зликовац и тиранин Броз. Истог тренутка шпијуни то јавише беранској полицији, која Миливоја ухапси и посла на Голи оток.

 

УДБА ПРЕУЗИМА ВЛАСТ У ЦРНОЈ ГОРИ

 

„Голооточко вријеме“, карактерише не само робија на Голом Отоку, већ један читав систем репресије над народом, а који је изражен култом личности Вође, незаконитошћу, самовољом и злоупотребом власти, која је била заснована на одржавању страха, силе и шпијунаже, тешком раду у логорима, храни до границе биолошког опстанка.

 

Тачан број робијаша, из овог злог и бесудног времена, није се никад истражио и утврдио. Једно је сигурно – неће престати одгонетање загонетке човековог држања у тренуцима када је бити човеком био изузетно тежак задатак и за оне најдостојније тог имена. Већина личности испит човечности и човештва полаже пред лицем смрти, испољавајући у тим одсудним тренуцима своје основне карактерне особине.

 

Званично осуђених..........................................55.663.

 

1. Учесника Октобарске револуције............................12

 

2. Шпанских бораца......................................................36

 

3. Савезних и републичких министара.......................23

 

4. Предсједника и потпредсједника републике...........4

 

5. Помоћника министара..............................................39

 

6. Савезних посланика..................................................36

 

7. Учесника НОР-а.................................................21.880

 

8. Носилаца „партизанске споменице“ 1941.........1.673

 

9. Руководство КПЈ (савезно и републичко).........4.153

 

10. Припадника СУП-а..............................................1.720

 

11. Разних државних и партијских функционера...1.180

 

12. Радника, земљорадника, студената..................24.905

 

Припадници ЈНА, који су били на Голом Отоку:

 

1. Генерала.................6

 

2. Пуковника..............8

 

3. Потпуковника....118

 

4. Мајора................322

 

5. Поручника и

 

Капетана.........3.771

 

Ови статистички подаци су узети само да се илуструје, како је ондашња Титова власт поступала са својим саборцима и комунистима из НОР-а.

 

Табеларни преглед кажњених и осуђених по резолуцији ИБ-а, за Црну Гору - по општинама – приближно:

 

1. Општина Бар........................200

 

2. '' Беране..................864 .Највећи проценат, у односу на број становника, има кажњених и осуђених, по резолуцији ИБ-а, из Црне Горе, а у Црној Гори у Беранама и Андријевици.

 

3. '' Бијело поље.........211

 

4. '' Даниловград........406

 

5. '' Подгорица............672

 

6. '' Цетиње.................317

 

7. '' Никшић................646

 

8. '' Колашин..............272

 

9. '' Херцег Нови........155

 

10. '' Котор..................... 90

 

11. '' Будва......................19

 

12. '' Пљевља..................82

 

13. '' Мојковац................11

 

14. '' Шавник...................91

 

15. '' Плав........................15

 

16. '' Жабљак..................83

 

17. '' Улцињ......................9

 

Двије трећине чланова КПЈ је искључено из партије и прогнато од једне трећине осталих у чланству.

 

Најмлађи логораш имао је само 13 година.

 

Резолуција ИБ-а 1948. године представља бесмислени документ о стању у КПЈ-е.

 

Савремена Југословенска историографија сноси велику моралну одговорност за скривање Голооточког злочина, као и геноцида над Српским народом, отпочетог 1941. године. који никада није кажњен и довршеног у сулудој антисрпској хистерији и агресији деветнаест мајмоћнијих светских сила на Југославију, када се белосветски фашистички тајфун срушио на српско тло.