ОБИЉЕЖЕНА 78. ГОДИШЊИЦА ГЕНОЦИДА У СЕЛУ ВЕЛИКА КОД ПЛАВА

ОБИЉЕЖЕНА 78. ГОДИШЊИЦА ГЕНОЦИДА У СЕЛУ ВЕЛИКА КОД ПЛАВА

Прилог за Глас Холмије  из Велике Горан Киковић

Мученичко село Велика испод Чакора сваке године на дан Светих Кирика и Јулите се сјећа својих жртава, а у селу готово да нема куће у којој није страдало макар двоје. На овај дан 28.јула 1944. године десио је најстравичнији злочин и масакр над српским народом у Црној Гори у селу Велика, који тек ове године одлуком Скупштине Црне Горе званично проглашен геноцидом. С обзиром на број убијен особа у односу на број становништва овај злочин садржи и елементе етноцида, јер је у питању била намјера и покушај потпуног физичког истребљења једне племенске, односно етничке заједнице.

Светом архијерејском литургијом, коју су испред храма Кирика и Јулите служили епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк и епискпоп Будимљанско-никшићки Методије Остојић 28.јула 2022. године у Велици, у присустви бројиних званичника, житеља и њихових гостију обиљежено 78 година од како је у овом мјесту направљен стравичан злочин над цивилним становништвом од стране припадника злогласних дивизија „Скендербег“ и „Принц Еуген“. Током церемонијала у Велици вијенце на спомен обиљежју тамошњим жртвама из Другог свјетског рата, између осталих, положила је и делегација Владе Црне Горе, коју је предводио министар правде Марко Ковач. Делегацију су чинили и савјетници предсједника Владе Иво Шоћ и Ђорђе Радуловић. Свечаности су присуствовали и челници општине Беране предсједник СО Новица Обрадовић и потпредсједници Младен Премовић и Дамјан Ћулафић , те предсједник и потпредсједник општине Андријевица Жељко Ћулафић и Веско Ракетић и предсједник општине Плав Нихад Цановић.

Подсјећајући да је у Велици и околним мјестима 28. јула 1944. године страдало на стотине недужне нејачи, жена дјеце, владика Јован је казао да се слична стратишта налазе на нашим ширим просторима гдје је бјеснио Други свјетски рат. Он је нагласио да је за ову прилику у Велику донешен краст састављен од греда из Јасеновца, као опомена да се никад не догоде било какви злочини.

-Овај крст који је пред нама данас сачињен је од греда из Јасеноваца. Он је годинама био у јасеновачкој води да би очврснуо, ојачао. И ево деонешен је овдје у Велику да покаже да је ово једно велико страдање и један велики крст Христов и један велики Јасеновац. Не може се страдање ни у Пиви, ни у Велици разумјети без страдања Христа и Јасеновца. А не може ни без ријечи владике Николаја који је говорио да се прави не свете, јер онај који се освети тај се не посвети и неће никада бити човјек у пуноћи. Говорио је владика Николај Србима у Јасеновцу да се поносе својим мученицима и да их прослављају. Тако и ми дансс славимо све те мученике и поручујемо цијелом свијету да се та страдања више никада не догоде – навео је владика Јован.

Он је позвао да се сви помоле да рат у Украјини што прије престане.

-Цијели свијет је у једној великој муци, невољи и трагедији која се збива у Русији и Украјини. Немојте да се било ко од вас води било чиме осим људским и хрошћанским. То је наша трагедија, јер тамо православац убија православца, хришћанин хришћанина и човјек човјека. Наше је да не пожелимо зла никоме тамо. Да се молимо Богу да што прије престане то поклање, јер тамо је братобулачки рат - поручио је владика Јован.

И епископ Будимљанско никшоћки Методије је позвао да се сви, као је истакао, призову памети и не дозволе да се икада више десе злочини слични величком.

-Молимо се да данас на овоме великоме и страдалноме мјесту да овдје сија свјетлост Христова да укрепљује народ који се окупља. Ту смо да свједочимо слогу, љубав заједништво, мир, да се молимо да то потраје и да сиђе благослов на ове просторе и на цјелокупни народ наш, ма које вјере и нације био – нагласио је владика Методије.

У име домаћина славе, братства Гојковић, говорио је Мики Гојковић, рекавши да Величани и њихови пријатељи и данас по ко зна који пут скрушено стоје пред сјенима невино страдалих, прожети осјећањима бола и туге за изгубљеним мајкама, сестрама, браћом, комшијама и осталима.

Пригодну бесједу о злочинима фашиштичких снага током Другог двјетског рата одржао је у име Пивљана академик Јован Делић, подсјећајући да се сличан масакр, као у Велици, током Другог свјетског рата, догодио у селу Доли код Плужина. Делић је казао да су злочини спојили и побратимили Пиву и Велику и да се истина о стратиштима у овим мјестима мора јасно документовати свијету.

- Пива и Велика као и сва стратишта морају бити достојно, документарно историјски описана и престављена на свим мјестима која се баве страдањем народа. Отуда је огрман значај овог јасеновачког крста којег данас видимо овдје. Свеци и мученици неће допустити да жртве падну у заборав, јер заборав је много гори од смрти. Дозволите ми да упутим ријечи славе и хвале нашим свецима мученицима који су нас спојили и побратимили на земљи и на небу и ми од подизања ових светих цркава нијесмо више оно што смо били, него смо доиста браћа у Христу и пред Христом - навео је Делић, додајући да је више Величана међу свецима и мученицима него на земљи.

.