logo3

НИШТА НИЈЕ УРАЂЕНО НА ПОВРАТКУ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА У ЦРНОЈ ГОРИ

Пише Горан Киковић, српски историчар у Црној Гори

НИШТА НИЈЕ УРАЂЕНО НА ПОВРАТКУ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА: ПОПИС, СРПСКИ ЈЕЗИК, ЋИРИЛИЦА, СВЕТИ САВА, СРПСКА ИСТОРИЈА... ЗАНЕМАРИМО ВОЉУ БИРАЧА, БИТНО ЈЕ ШТА КАЖУ СТРАНЕ АМБАСАДЕ

(Изговорено на Округлом столу на тему ''Одговорно и отворено о проблемима и перспективама Срба у Црној Гори'', одржаном 27. новембра 2021. године у Српској кући у Подгорици)

Поштоване колеге, од нашег првог окупљања до данас прилике у Црној Гори не да нијесу испуниле очекивања већине гласача о жељеном прекомпоновању политичке свијести у корист обесправљеног народа по разним основама, од којих је положај српског народа наша акутна тема, већ се све више у јавном дискурсу може са прâвом чути питање – ко нам је украо побједу?

Поставља се логично питање да ли је до сада катастрофални учинак ''реформске Владе'' са ''прворазредним експертима'' у њеном тиму ствар несналажења или је, како се сваким даном све више испоставља, још једна закулиса спољних центара моћи који у спрези са својим дојучерашњим фаворитима неодустајно раде на томе да пониште вољу бирача, јер такав исход нијесу пројектовали за евроатлантски Монтенегро. Примјећујем и то желим отворено да саопштим да у јавним саопштењима лидера Покрета УРА и острашћеним изјавама власника медијског концерна ''Вијести'', које су узгред буди речено простачки трезор нескривене мржње према свему српском, постоји погубна политичка намјера и увријежена свијест да једини опстанак Црне Горе може бити њен ''евроатлантски курс'' зацртан прије ових ''несрећних'' октобарских избора, који су они доживјели као непријатан инцидент па се из све снаге упињу да, уз помоћ својих западних ментора, успоставе пређашње стање.

Погледајмо резултате наше ''реформске Владе'' у свијетлу чињеница које се односе на српски корпус у Црној Гори:

1. Лажни борци за одбрану ''грађанске Црне Горе'' у првим својим корацима нескривено су показали скривене намјере. Православна Црна Гора која их је чудесним пројавом литија довела на пиједестал побједника чудом се чудила како их дојучерашње ''вође'' очас насамарише, без устезања и скрупула: скандалозна смјена министра Владимира Лепосавића и ''замрзавање'' статуса амбасадора Србије у Црној Гори др Владимира Божовића јасно су ставиле до знања Србима да нема нâда у Ненада!

2. Покушај стављања на дневни ред скупштинске расправе законом и уставом прописане обавезе о спровођењу пописа дезавуисан је након изјаве амбасадорке САД на једном скупу да би тај ''попис могао да изазове подјеле у земљи''! У свакој другој држави овакав нечувени дипломатски гаф - да страног амбасадора ''забрињава'' демократско прâво грађанина да се изјасни на попису произвело би непријатне посљедице по њега, али не и у Монтенегру. Овдје се таква изјава тумачи као ''добронамјерни савјет пријатеља'' и одмах се поступи у складу са опоменом!

3. На попису становништва крајем 2003. године око 30 % Црногораца се изјаснило у националном смислу као Срби, док се око 60 % Црногораца изјаснило да говори српским језиком. Да не улазим у историјско доказивање српског супстрата у Црној Гори (чему сам посветио неколико својих до сада објављених књига), могу рећи да се и не назире намјера да се попис становштва уопште спроведе на начин да се слободан грађанин може слободно изјаснити о свом идентитету, националном и вјерском рецимо, већ се постављају увредљива реторичка питања о томе да се направи евиденција живих бића као пописна листа у магацину робе или бројно стање стоке у власништву једне породице. Све у сусрет скорог прикључења Црне Горе ЕУ, о чему премијер Здравко Кривокапић већ зна све и јавно обећава чак и рокове и датуме.

4. Нема такође назнака да ће се у јавни простор, наставу и просвјету вратити српски језик, ћирилица, Свети Сава као школска слава у некадашњој Црној Гори те књижевна, историјска и умјетничка баштина створена на том једином присутном језику у укупној историји Црне Горе, већ се ове темељне одреднице српског идентитета и даље са истим жаром али на перфиднији начин омаловажавају, управо непредузимањем законских иницијатива да се њихов статус доведе макар до једнакоправности са језицима других националних заједница у Црној Гори. У потпуности дијелим мишљење професора Веселина Матовића који каже да ''творци актуелног црногорског Устава никада нијесу разјаснили на основу којих су критеријума тзв. црногорски језик прогласили ''службеним'', а српски смјестили међу језике ''у службеној употреби''! И да се ништа на боље неће ни промијенити, ''све док се не промијени име наставног предмета, у крајњем – и уставна одредба којом би се српском, као једином ''лингвистичком'' језику у Црној Гори (осим мањинских, албанског и ромског) вратило достојанство службеног језика!'' Овакав нонсенс разумљив је само острашћеним мрзитељима свега српског. Зато је било могуће да се последњих деценија проводе сва она непочинства која су нам чињена и која не можемо, и да хоћемо, заборавити: страх, понижење и протјеривање као српску свакодневицу у Црној Гори. Заузимали су нам цркве, пљували по традицији, шкрабали по језику, проклињали Његоша и Вука, избацивали нас из медија, проглашавали за окупаторе и злочинце... Такав третман Срби нијесу имали ни у вријеме османске и аустро-угарске окупације нити у вријеме Титове Југославије. Дозволите ми да сâм себе цитирам. У саопштењу Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине који смо на ову тему предочили јавности рекли смо: ''Зато је велика разлика између старих и ових новокомпонованих Црногораца. Стари Црногорци изнад себе су имали Бога, испред себе попа и учитеља, а око себе браћу, кумове и пријатеље. Ови данашњи новокомпоновани ''Црногорци'' изнад себе имају НАТО и Америку, испред себе буљук дукљанских ''академика'', а око себе телохранитеље''.

5. Непотписивање Темељног уговора са СПЦ и гротескни покушај спријечавања устоличења митрополита Јоаникија планетарна је брука ''реформске Владе'', о чему нећу трошити ријечи!

Усредсредио сам се, као што видите, само на неиспуњена обећања ''побједничке коалиције'' према српском народу, а могао бих свједочити и о изневјереним надама свих грађана Црне Горе да ће добити нове законе: о пребивалишту и држављанству, о лустрацији, о борби против организованог криминала и корупције, о изгласавању нових чланова судова и Државног тужилаштва, о процесуирању мафијашких и коруптивних кланова високопозиционираних депеесовских камарата, и тако даље, и томе слично.

Страх од губитка незаслужено стечених позиција и извођењâ пред лице правде разумљив је биолошки нагон поражених да се ''бране'' свим дозвољеним и недозвољеним средствима. Али, зашто нова ''демократска власт'' ћути пред многим деструкцијама државног устројства Црне Горе, можемо само да наслућујемо. Ипак, вријеме расплета се приближава, иако се грађанима препоручује живот у рукавицама у предстојећим хладним зимским данима, са брижним савјетом – да не назебу и не навуку корона вирус!

Слика може припадати 1 особа