НА РУДЕШУ КОД БЕРАНА ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БЕРАНА ОД ТУРСКОГ РОПСТВА
НА РУДЕШУ КОД БЕРАНА 16.ОКТОБРА 2019.ГОДИНЕ ОБИЉЕЖЕН ДАН ОСЛОБОЂЕЊА БЕРАНА ОД ТУРСКОГ РОПСТВА И РУДЕШКА БИТКА ИЗ 1862.ГОДИНЕ
На Рудешу код Берана обиљежена 107 годишњица ослобођења Берана од Турака 16.октобра 2019.
О значају овог датума за Српски народ овог краја уводно слово је дао историчар Горан Киковић, који је истакао да се овај народ тог дана ослободио турског ропства послије 457 година и да овај датум треба да буде дан Берана.
Своје слово о Рудешкој бици која се одиграла 1862.године
саопштио је књижевник Бранислав Оташевић, који је истакао сљедеће:
''Хусеин Авни паша је послао из Плава курира са писмом – наредбом Селим-паши у његов логор у Будимљи, у којем га обавјештава о поразу у Полимљу и на Превији и наређује му да одмах крене у офанзивну акцију уз Лимску долину. Шекуларске устаничке страже су заробили курира, спровели га у штаб војводе Миљана Вукова. Из писма је сазнао да неће бити поновљен напад Авни-паше из Гусиња, па је наредио капетанима да хитно пребаце војску с Превије у село Трепчу, а полимске и величке устанике са Милетом Кривановићем и Ђолем Лабаном оста-вио да чувају стражу према Плаву. На Трепчи је војвода Миљан одржао савјетовање горњовасојевичким и доњовасојевичким капетанима. Одлучено је да логор Селим-паше изненада нападне и у налету разбије. Застрашујуће је турској војсци дјеловало и то што је по наређењу војводе Миљана критичне ноћи запаљено много огњева на околним брдима и планинама – сваки војник је требао да запали двије до три ватре. Сазнањем за пораз Авни-паше уз вијест да је стигла војна помоћ од Црне Горе, наступила је велика паника код турске војске, јер су схватили да су у клопци, па је Селим-паша наредио у току ноћи одступање своје војске правцем Гроц-Полица-Бихор-Рожаје. То су први примијетили одреди капетана Попа Јосифа, Радула Јоксимовића, Василија Поповића (Шекуларци), па је одмах нападнут турски логор. Истовремено у борбу улази и војска из Горњих Васојевића. Турци су нападнути са сјевера, југа и запада. Било им је пресјечено оступање у правцу сјеверо-истока, према Рожајама. У мрклој ноћи завладала је у турској војсци таква паника да је и сам Селим-паша изгубио орјентацију. Један дио његове војске успио је да се, уз велике губитке, пробије правцем Гроц-Полица према Бихору и Рожајама. Међутим, устаници су ову колону стално гонили и 20. априла прије подне нанијели јој тешке губитке. Други турски одред је, одступајући преко Полице, ушао у тјеснац Бијелог Потока, ка ријеци Љешници, гдје су га устаници пристигли испред зоре и нанијели му катастрофалан пораз. Остатак турске војске спасао се паничним бјекством преко Љешнице у правцу Бихора. Гоњење ове колоне обустављено је наредбном војводе Миљана. Селим-паша је покушао да се са трећом колоном пробије источно од Будимље преко Дапсића. Њега су примјетили стари сељаци Иван Ћорац и Стефан Ћорац. Иван га је снажно ударио млатачом по глави, а Стефан Ћорац му је одсјекао главу. Сабља, хат и глава су предати Миру Дедовићу, да би их он касније уступио Миљану Вукову. Поред Селим-паше на Рудешу је поги-нуо велики број турских официра, а међу њима и Селимов син, пуковник Ибрахим-бег. Турски губици су били огромни. Према неким извјештајима од 2 000 до 2 500 убијених, а заробљени су два топа, велики број коњâ и ратног материјала''.- истакао је Оташевић.
