НА ПОЛИЦИ KOД БЕРАНА СВЕ МАЊЕ ОНИХ КОЈИ СЕ БАВЕ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ПРОИЗВОДЊОМ

НА ПОЛИЦИ KOД БЕРАНА СВЕ МАЊЕ ОНИХ КОЈИ СЕ БАВЕ ПОЉОПРИВРЕДНОМ ПРОИЗВОДЊОМ

Чувена беранска житница остаје без засада

И поред бројних техничких и других погодности које пружа савремено доба, бројна некадашња житна поља на сјеверу последњих деценија претварају се у шуме и ливаде. Да је тако, најбоље потврђује подручје Мјесне заједнице Полица коју чине села: Маште, Бабино, Драгосава, Горажде, Заграђе и Тмушиће. Подаци говоре да је након Другог свјетског рата скоро свака стопа поличке земље била засађена пшеницом, или неком другом пољопривредном културом. Данас се велики број њива у поличким селима не оре, чиме је некадашња позната беранска житница остала без засада који су доносили значајне приносе. Мјештни су сагласни да је за то нешто, добрим дијелом, крива држава која, како тврде, није пружила довољно пажње селу и људима који се баве пољопривредном производњом.

-Полица располаже пространим плодним пољима која су богом дана за узгој пшенице и осталих житарица. Међутим, тренутно се обрађује и сије само мали дио некадашњих ораница. Главне разлоге треба тражити у чињеници да држава није посветила довољно пажње нашим селима и није улила сигурност људима да ће моћи пристојно да живе ако се баве пољопривредом. Умјесто сигурности, створен је такав амбијент да млади људи једва чекају да побјегну из наших села. Увиђају да су неке друге дјелатности много уносније од оних којима су се бавили наши преци. Све то заслужује свеобухватне анализе на основу којих би се дошло до закључака и упута како да се искористе пољопривредни потенцијали којима располажемо – каже предсједник МЗ Полица Бобан Вељић.

Мјештани истичи да је и индустријализација након Другог свјетског рата одвојила Поличане од имања и претворила их у радничку класу која је своју егзистенцију обезбјеђивала радећи у фабричким погонима. Има и оних који тврде да је, поред нерада, пад животног стандарда на сјеверу условио изражена миграциона кретања, тако да су бројни Поличани ухљебљење потражили далеко од завичаја, остављајући пространа житна поља, увјерени да им рад на њиви не даје шансе да створе солидне услове за живот.

-Полица још увијек има узорних пољопривредних произвођача, међутим тај број није ни изблиза као у неким минулим временима. Зашто је тако сви заједно треба да се запитамо. Сматрам да је поремећени систем вриједности доста кумовао оваквом стању. Уз то, несигурност која влада на тржишту одбија људе од пољопривреде, јер чим човјек не може да прода свој производ, он брзо губи вољу и одустаје од сеоских послова – истиче Јоле Цикић.

Д.Ј.

Влада да заштити домаћи производ

Мјештани Полице сматрају да би Влада морала на сасвим другачији начин да третира захтјеве и потребу људи који исказују искрено интересовање да се баве пољопривредном производњом. Наводе да се посебним стимулативним мјерама може бар дјелимично повратити живот у поличка села.

-Очигледно је да досадашња залагања државе по питању развоја пољопривреде нијесу дала одговарајуће резултате. Стимулативне мјере о којима се прича биле су само маркетинг за оне који су били задужени да распођељују средства из агробуџета. На новој Влади је да заштитом домаћег производа, конкретним улагањима и дугорочним програмима нађе модел за пуну валоризацију пољопривредног земљишта, које је препуштено пропадању. Сви заједно морамо да схватимо да је производња здраве хране шанса за развој сјевера – истиче Вељић.