logo3

СТАНОВНИЦИ КОЊУХА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ ТВРДЕ ДА ЈЕ НЕПЛАНСКО ИСКОРИШЋАВАЊЕ ПРИРОДНОГ БОГАСТВА КУМОВАЛО МИГРАЦИЈИ ЛОКАЛНОГ СТАНОВНИШТВА

 

Narod se seli, a moćnici uništavaju šume i vode

КОЊУШАНИ ТВРДЕ ДА ЈЕ НЕПЛАНСКО ИСКОРИШЋАВАЊЕ ПРИРОДНОГ БОГАСТВА КУМОВАЛО МИГРАЦИЈИ ЛОКАЛНОГ СТАНОВНИШТВА

Народ се сели, а моћници уништавају шуме и воде

Коњухе некада бројало 250 домаћинстава

На Перућици саградише три миницентрале и четврту на Брадавцу, али нама струја свакодневно нестаје по четири-пет пута у трајању од десет минута до пет сати, каже Драган Мишковић

 – Мјештани села Коњухе, удаљеном на око десетак километара од Андријевице, сматрају да је нерационално искоришћавање природних ресурса на овом подручју донијело велике штете и бројне прблеме. Истичу да је непланско управљање природним благодетима кумовало израженој миграцији локалног становништа и свеукупном развојном заостајању Коњуха и сусједних села

- Село Коњухе је некад било на високом гласу. Бројало је преко 250 домаћинстава, док је школу на Броду похађало више од 200 ђака. Сада је село сведено на старачка домаћинства, док је ријетко ко у радном односу. Са друге стране, наше шуме и воде су потпуно девастирали одређени моћници убирајући од тога огромно богатство. Питамо се је ли оваква државна стратегија формула за развој наших села? Показало се да није, јер се у нашим селима умјесто дјечијег плача чује завијање вукова – наглашава члан Савјета мјесне заједнице Коњухе Драган Мишковић.

Он тврди да од изградње електрана на Перућици локално становништво нема никакве користи.

- Нашу љепотицу, ријеку Перућицу ставише у цијеви и она практично нестаде са географске карте. На Перућици саградише три миницентрале и четврту на Брадавцу, њеној притоци. Но, и поред четири централе становници Мјесне заједнице Коњухе муку муче са електроснадбијевањем, јер струја свакодневно нестаје по четири-пет пута у трајању од десет минута до пет сати.Напон струје у појединим мјестима је толико слаб, тако да једна обична лојана свијећа боље освјетљава просторије него сијалица. Због оваквог напона често страдају фрижидери, замрзивачи и други апарати. Није се чудити што имамо овако мали напон струје, јер је село електрифицирано давне 1963. године са најмањим могућим пресјеком жице. Умјесто да се та жица, стара 60 година, промијени и плате штете због цркавања апарата, нама стижу забране на пензије због неплаћених рачуна за стују – истиче Мишковић.

Он је нагласио да су моћни концесионари направили похару у шумама изпод Комова и да то представља прави еколошки геноцид.

- На периферији села према Горњим Равнима, Мојанском катуну и Варди, која се налази у самом подножју Комова, сретала су нас стољетна стабла букве, јасена и четинарске шуме. Ових стабала, нажалодст, више нема. ШИП „Полимље” започе сјечу, а концесионари докрајчише шуме. Све живо посјекоше и направише праву пустош. Тако наше шуме доживјеше судбину Хирошиме и Нагасакија. Да страва буде гора и црња сијеку и односе, а нигђе не пошумљавају. Уз то, демонстрирајући силу, тешким камионима оштетише пут према Андријевици и ставише до знања да могу да раде шта год хоће - закључује Мишковић.

Уништени туристички потенцијали
Мјештани наводе да девастација ријеке Перућице не иде уз причу да држава води посебно рачуна о валоризацији туристичких потенцијала на сјеверу Црне Горе.

- Средином села текла је ријеке која је обиловала слатководном пастрмком, што је било изазов, како за мјесно становништво, тако и за људе са стране и туристе који се баве риболовом. Сад та рибе нема јер је рјечно корито потпуно поремећено,а вода стављена у цијеви. Уз то поред самог Авантуристичког центра „Мајан“,гдје је направљен модерни објекат за прихват и рекреацију туриста, саграђена је електрана која, се одајући ружну слику, ничим не уклапа у природни амбијент. Зато се туристи са стране чуде како је некоме пало на памет да на овакав начин уништи оно што нам је мајка природа дала – наводе мјештани.

Д.Ј.