МРАМОРИ НА ЧАКОРУ ОПОМИЊУ И ЦРНОГОРСКЕ ЧЕЛНИКЕ ДА СЕ СА ЧАКОРОМ НЕ МОЖЕ ТРГОВАТ

ПО ЧЕТВРТИ ПУТ НА БРАНКИНОМ МРАМОРУ НА ЧАКОРУ

МРАМОРИ НА ЧАКОРУ ОПОМИЊУ И ЦРНОГОРСКЕ ЧЕЛНИКЕ ДА СЕ СА ЧАКОРОМ НЕ МОЖЕ ТРГОВАТИ

На крају, Удружење књижевника „Сјеверац“, Недјељки Неди Ђукић Боројевић, за неизмјерни учинак у очувању српске традиције, додијелило је повељу, коју јој је у име удружења уручио Бранко Крковић.

Новак Вујачић

ПЛАВ –У организацији удружења Васојевића и Лимске долине, под називом „Српска народна одбрана“, чији је предсједник историчар Горан Киковић, а које чине удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, српског историјско-културног друштва „Никола Васојевић“ –Беране и српских књижевника у отаџбини и расејању -Андријевица, на Чакору је у минулу недјељу одржан четврти по реду меморијал поводом стравичне погибије Бранке Радеве Ђукић, коју су на том историјском превоју 2. септембра 1975. године свирепо убила двојица Албанаца са Космета.

У програму комеморације учествовали су: проф. др Славољуб Ђукић, брат од  стрица покојне Бранке, и друга ужа њена родбина, те поетеса Недељка Неда Ђукић Боројевић, историчар Горан Киковић, књижевник Бранислав Оташевић, пјесник Бранко Бато Крковић, потпредсједник Удружења књижевника „Сјеверац“ из Подгорице, као и чланови тог удружења: Радослав Раде Петричевић, Зорица Марковић, пјесникиња и тужиља из Вранеша, Жарко Бојић и Савета Мила Ђурковић, који су говорили своје стихове. Јек са гусларских струна уприличили су народни гуслар Миленко Калезић и млађани гуслар из Васојевића Синиша Петрић.  

Проф. др Славољуб Ђукић, на почетку своје бесједе подсјетио је на догађај -када једног Господњег љета, склонивши се од љетне жеге у ладовини испод једног дрвета, знаменити прота и путописац, Милош Велимировић, у близини запази један мраморни камен на ком не бјеше ништа написано -подуже га посматраше. Видјевши како прота гледа у тај побијени камен, приђе му једно чобанче и све му исприча о коме се ради. Боже, рече у себи прота -читаво васојевичко подручје је пуно оваквих незнаних мрамора, те би право богаство било уколико би се неко нашао да све то обиљежи.

-И на овом чакорском простору на којем се ми данас налазимо постоје бројна обележја, како она знана у виду споменика, као што је овај спомен-комплекс управо на самом чакорском превоју, тако и многа незнана. Јер, на овом простору су остале кости  многих незнаних ратника што бранише своја завичајна огњишта још од друге половине 19. вијека, највише за вријеме Првог Балканског и оба велика рата. Али, ово Бранкино обележје по много чему је специфично, јер оно није само обележје једног монструозног злочина над једном невином дјевојачком душом. Бранкин мрамор је и обележје једног суновратног комунистичког времена у којем је једној нецивилизованој шиптарској популацији на Косову и Метохији било све дозвољено, поготово оно што је било на штету Срба, те не изненађује ни изјава Бранкиних убица на суђењу у Бијелом Пољу -да се не кају што су је убили, „зато што је Српкиња“ –бесједио је Ђукић.  

Он је додао, како је у том суманутом периоду шиптарска младеж просто учена да мрзи Србе, па отуда је каже и терор препун насиља и безбројна убиства Срба која су претходила НАТО агресији 1999. године, а и све што се и дан-данас дешава на том несрећном косметском простору који је својеврсни српски егзодус.

-У новије вријеме поред овог спомен комплекса, и Бранкин мрамор опомиње и црногорске челнике власти –да се ни по коју цијену не смије дозволити шиптарској нози да прилази чакорској светињи која је крвљу натопљена. Зато се и окупљамо овдје на Чакору, баш на Бранкин судњи дан, и на ово мјесто, да, не понављајући ништа од оног што смо рекли у претходне три године, већ новом лиром, строфом и пригодном бесједом, кажемо оно што треба рећи. А тога што треба рећи има и биће на претек и убудуће, јер је тематика неисцрпна и изворна за нова надахнућа –зарад садашњих и будућих генерација којима у аманет остају ова завјештања. Зато, данас смо се окупили овдје код Бранкина мрамора, да снагом елегичне лире и надахнуте епско-прозне метафоре оживимо сјећање на њен легендарни лик и дјело. Дошли смо да Бранкиној души што је на небесима -ставимо до знања да је нијесмо заборавили и да гордо и поносно чувамо успомене и сјећања на њен свијетли лик, на њен часни и храбри чин –поручио је др Ђукић.

И ове године на Бранкином мрамору била је васојевићка одива и афирмисана поетеса Недељка Неда Ђукић Боројевић, из Републике Српске, која је овим поводом дошла из Франкфурта да се обрати и саопшти нове елегичне строфе посвећене Бранки.

-Драги моји Васојевићи, и остали овдје присутни из других братстава и племена -помоз вам Бог! Ја данас имам задатак, обавезу и част, да вам пренесем искрене поздраве од братства Ђукић у Великој Сочаници код Дервенте, у Републици Српској. Мој прошлогодишњи боравак са вама, драга браћо и сестре, имао је великог одјека у  мојој родној Дервенти и Бањалуци, граду у коме ја живим. Дакле, драги моји, међу вас је опет дошла Васојевка, што постаде синоним мог имена и по чему желим и потомци да ме памте, јер тежину овог крста понос је носити, а ја себе управо тако доживљавам као кршну, борбену, ментално снажну и физички јаку Васојевку. До Бранкина мрамора, прогазисмо стопама славних предака, ореолом части овјенчаних војвода, бијелих орлова и сивих соколова ових плавих небеских висина, изнад свете земље Немањића –нагласила је Ђукић Боројевић, прочитавши своју пјесму о Бранки.  

ПЈЕСМА ГЛАСИ:

Историчар Горан Киковић, истакавши како је Бранка Ђукић отишла у легенду, у пјесму -о којој су испјеване многе пјесме, писане многе књиге, а гуслари протеклих 43 године пјевали њену трагедију.

-Нажалост ни данас није боље вријеме, и данас се дешава да гину млади људи по Косову и Метохији, не хвала Богу и на овим нашим просторима, а наш циљ је, да и ове, као протеклих година, обележимо овај велики дан и поменемо нашу Бранку, како се то ради свим великанима. Данас се ето кроз причу и поезију –кроз гусле, сјећамо и тих великих јунака минулих времена! Сјећамо се и Радомира Вешовића, који је прије 106 година ослободио Дечане и запалио ону свијећу за коју је царица Милица рекла да је запали онај ко ослободи Косово и Метохију. Наравно, вратиће се и наћи поново неки Вешовић који ће поново запалити свијећу у нашим слободним Дечанима, а Комови и Метохија, које је Чакор вјековима повезивао, увијек су били једно и заједно, и ако Бог да убрзо ће поново –истакао је Киковић.

Књижевник Брано Оташевић, казавши како се по четврти пут овдје на Чакору окупљамо да се подсјетимо драгог и честитог лика Бранке Радеве Ђукић, што је увијек болно и тужно, али и часно и свечано.

-Болно и тужно, али и свечано, јер Бранка је постала симбол времена, симбол отпора злотворима, симбол отпора нељудима, нељудском и нечовјечном понашању. Нико са људским осјећањима и ичим људским у себи не би волио да се звјерство које је над Бранком почињено на овај дан, игдје икоме икад више догоди, а нити је у бићу српског рода да тако нешто заборави, јер би то био наш злочин над тим страдалима –истакао је Оташевић.

Новинар и публициста Новак Вујачић: „Више пута сам у новинским чланцима писао о Бранки, њеној надљудској снази да пружи отпор шиптарским крволоцима у задњем науму људске гадости -одбрани се од тих њихових намјера и до краја их понизи. А бити присутан на овом историјском мјесту, мјесту гдје је једна млада дјевојка тек једва стасала, исписала и оставила лекцију будућим генерацијама како се треба борити за част, и одбрану највеће женске вриједности, а и чувати дух и светињу својих предака, просто се мора и проговорити неколико ријечи. Сигуран сам да ти шиптарски злочинци који су урадили то злодјело, нијесу знали да је она Ђукића одива. Јер, да јесу, исто сам сигуран да о томе не бише ни помислили а камо ли то урадили. Наш велики Његош рече: „Свак је рођен да по једном умре… Црногорци смрт праву бирају“. Е Бранка је рођена да једном умре, и то правом смрћу -смрћу бранећи и одбранивши своју част, достојанство и чистоту дјевојачку. Винула се тиме у небеске висине, да заједно са својим оцем Радем, који изврши родитељску дужност и освети своју мезимицу, надгледа ова земаљска збивања, не баш фина, не баш као у временима кад је она стасавала и живјела, а у којима ми сада живимо. На крају Бранки да пожелим спокој на небесима, а њенима да поручим да треба да су поносни и горди што су је такву имали“.

На крају, Удружење књижевника „Сјеверац“, Недјељки Неди Ђукић Боројевић, за неизмјерни учинак у очувању српске традиције, додијелило је повељу, коју јој је у име удружења уручио Бранко Крковић.

                                                                                                            Новак Вујачић