logo3

Мирко Вукићевић: ''Може ли се под оваквим режимом сачувати морал?''

Мирко Вукићевић: ''Може ли се под оваквим режимом сачувати морал?''

Одавно нам кнедла у грлу стоји. Ово је земља у којој не можеш да будеш ни предсједник кућног савјета ако нијеси члан партије на власти и ако са тиме није сагласан и вођа. Овај режим даје легитимитет људима који наше проблеме умножавају и има благонаклони однос према људима огрезлих у криминал. Челници су са њима кумови, побратими, пријатељи... Имају недопустиве користи. Њихова дјеца већ имају станове, кола, студирају у свијету.

У Црној Гори не станује правда. ДПС управља правосуђем, а то је исто оно правосуђе које је знало да само за један дан изда преко 16.000 потврда да би гласали за њих они који нијесу имали стално боравиште тамо гдје треба да гласају. Политичка врхушка води народ у нова страдања за туђ рачун. Режим отворено предаје дјелове територије Црне Горе Албанцима и Хрватима. Све је на тржишту. Ништа за њих није свето. Успоставили су контролу над јавним сервисима. ТВЦГ је њихов сервис. Заробили су ову државу. Сви ми добро знамо ко је забрљао.

Док они не знају куд ђе са привилегијама и новцем, други не могу да саставе крај са крајем. Може ли се са оваквим примањима очувати морал. Умјесто да помогну сиромашним поридицама они својим члановима, чак и директорима установа и предузећа, дају новац за набавку огријева, прехранбених производа, за потрошњу струје, а да им се образ не зацрвени. Они сматрају да је Црна Гора само њихова држава, а остали ће да живе цио живот у приватном смјештају. Изједначили су жртве и џелате. Скупштина не поштује судске одлуке. Ради како вођа казе, а он добро пази и пријети да не буде сјутра прелетачевића, пошто је то главна спортска дисциплина у Црној Гори последњих двадесет година. Њему амбасадори нијесу битни, он све умије сам. Не зазире ни од глоговог коца. Увијек угађа странкама мањинских народа које га редовно подржавају, као што се угађа најнесташнијем дјетету.

Страни инвеститори ће доћи само тамо гдје ће лако и брзо да обављају посао, доћи ће до посла ако имају директан контакт са вођом и ако он од тога има личну корист. Колико им је стало до школства, знања, културе јасно говори њихова одлука да послије седам деценија престане да излази лист „Просвјетни рад“. Велика је неусклађеност образовног система и тржишта рада. Овако школовање је само за спискове бироа рада, а не за будућа занимања. Многи млади људи са факултетском дипломом раде физичке послове само да би преживјели. Њима се стално шаљу поруке да могу да успију само они који припадају партији на власти. Глуми се само брига о младима. Колико је генерација уништио овај режим само за то што их није запослио. Стварају се млади послушници и млади другог реда. Бирају низмеђу куге и колере. Док се они двоуме, возови долазе и одлазе. Они не живе људски живот јер им је много тога ускраћено. Они не могу да дођу на ред од оних који гласају партију на власти. Добро би било кад би људи из владе усвојили неке од ових младих и незапошљених.

Хоће да нам униште писмо и језик. Питање писма јесте питање идентитета. За младе читаоце уџбенике и лектиру треба штампати ћирилицом. Мора им се обезбиједити припрема за живот унутар ћирилице. Држава која има основну нацију и њену културу и име које се поклапа са именом народа, мора се залагати да изворно национално писмо опстане. Прије уласка у Југославију ћирилица је била једино српско писмо. По изласку из Југославије свака нација, са својом културом, враћа се свом писму уколико није под притиском или под неком окупацијом, као што је случај са Црном Гором.

Сви ми заплачемо кад се родимо јер знамо да излазимо на позорницу лудака, али се морамо борити против неправде, против система који нас меље, који нам савија кичму, због којег живимо досадан живот. Не смијемо дозволити да други мисле умјесто нас. Морамо дјеловати, бунити се, борити за своје право, разоткривати преваре, не пристајати на овакав систем, да вјерујемо својим очима а не причама политичара. Раније је све ово било закамуфлирано. Данас је потпуно огољено и опет функционише готово непогрјешиво. Невјероватно! Морамо да се навикнемо да презиремо лаж и фалш, како све ствари назвати правим именом, без обзира како звучи. Морамо да покажемо како се може бити чувар традиција, а опет гладан за новим, модерним, другачијим. Морамо бити директни и оштри а опет танани и поштени, ауторитативни, једном ријечју-своји. Они су одавно нацртали мете на леђима Срба. Запад одмахује руком. Та чињеница указује на саучесништво. Морамо се само изборити јер је Црна Гора мала бара пуна крокодила.

 

Слика може да садржи: 1 особа, одело