Микан Перовић ''УСПУТ ЗАПИСАНО И САЧУВАНО ОД ЗАБОРАВА''

УСПУТ ЗАПИСАНО И САЧУВАНО ОД ЗАБОРАВА

ИЗГРАДЊА ПУТА ТРЕШЊЕВИК-АНДРИЈЕВИЦА

Прилог написао Михаило Микан Перовић,публициста

Колски пут Подгорица-Андријевица, рађен је 1907/1910.године у вријеме Књажевине Црне Горе. Био је велики подухват, обзиром на скромну грађевинску оперативу.

Од Трешњевика до Андријевице, у дужини 15км, пролази кроз раскошну нетакнуту природу. Краља.

За Краље, књижевник, пјесник, новинар Ратко Делетић, чији су коријени везани за Краље, записа: „Краље, светилиште, храм! Овдје се човјек са зором рађа, траје и грије под Комским звјездама“...

Његов колега, пјесник, новинар Благоје Кораћ у репортажи о Краљима, настави:

„Ко све није пролазио овим крајевима. Многе војске, многи људи, знани и незнани. Краљеви и пјесници, војсковође и скитнице, сањари и комите, љубавници и свјетски пробисвети... долазили и одлазили, неки и остајали. Остајали у причама, пјесмама и легендама“...

Овај путни правац повезивао је Подгорицу са Андријевицом, а од 1925.године са Метохијом, када је Александар I Карађорђевић свечано отворио и предао у саобраћај.

У периоду између два свјетска рата као надзорник остао је у сјећањима Симо Раичевић, а као путари Радуле Нововић и Станиша Зоњић, који су полагали стручни испит за обављање овог посла.

У поратном периоду, послије 1945. године као надзорници на овом путном правцу ангажовани су: Мило Кујовић из Колашина и Ђорђије Рајовић, који су остали у лијепим успоменама код становништва овог краја.

Као путари, према сјећањима, овај путни правац одржавали су: Миташ Лабовић, Зорка Лабовић, једина жена путар у Црној Гори, Бранко Рајовић, Никола Нововић, који је несрећним случајем погину вршећи путарску обавезу, Владимир Перовић, Вујадин Мартиновић, Радован Лабовић, Милан Ђекић, Чедо Ђурковић, Новак Бојовић, Милић Арсовић, Бошко Лекић, Радоња Ћировић, Мишо Раденовић.

Одржавање пута обављано је ручно уз употребу крампа, лопате, колица. За насипање пута обезбјеђиван туцаник од камена (шодер), који је слаган непосредно уз пут.

У зимском периоду овај путни правац одржаван је возом са коњском запрегом, која је полазила са врха Трешњевика, стизала и до Берана.

Са запрегом-возом руководио је Милорад Нововић из Трешњевика са Драгишом, Радомиром Арсовићем, Милорадом Рајовићем, Новом и Бајом Нововићем, Миланом Кастратовићем.

У новије вријеме користи се механизација – сњегочистачи.

Између два свјетска рата обављан је и поштански саобраћај, а у поратном периоду, послије 1945.године саобраћала је цетињска „Тара“, са дивним возачима, који су остали у сјећањима код грађана овог краја: Кињо, Пуро, Мано, Мишо Деравлија, Павле Газивода, Аџић. По тачности проласка кроз село, могли смо навијати сат.

Касније овај путни правац одржавало је „Иванградпревоз“ из Иванграда.

Са ових путовања остале су у сјећањима разне приче и анегдоте.

На превоју Трешњевик, радила је кафана у власништву Пољопривредне задруге из Андријевице, гдје је био обавезан предах и задржавање.

Са аутобусом „Тара“, на релацији Пећ-Андријевица-Титоград (Подгорица), путовао је и предсједник Скупштине Црне Горе, Андро Мугоша. Тражио је чашу воде од конобара Милог Јочића. Услед гужве, не обaзирући се о коме се ради Мили му се обрати: „Бате, ево ти бидон, доље се налази извор, напиј се воде, и нама донеси“. Андро без ријечи изврши задатак и донесе бидон воде, послужи путницима. Мили је био човјек, весељак, топле душе, увијек расположен и драг.

Познате личности из историје пролазили су овим путем:

- Краљ Александар I Карађорђевић, 1925.године на путу за Подгорицу, зауставио се у Краљима поред једне чесме, тражећи да се освјежи.

- Децембра, 1915.године овим путним правцем прошла је Прва Српска армија, са славним командантом војводом Живојином Мишићем, научником Јованом Цвијићем, пјесником Милутином Бојићем, српском свитом, да на Крфу нађу одмор и спас, али не и сви јер су многи услед глади, болести, хладноће, остављали свој вјечни мир далеко од Србије, али за Србију!

И познати индијски књижевник, драматург, филозоф, добитник Нобелове награде за књижевност, Рабиндранат Тагора, путовао је овим путем, посјетио Комове, са познатом Вуком Милошевом Велимировић, сликаром, скулптором, пјесником, чији је отац рођен у Краљима. Записано је да су уживали у раскошној природи поткомских гора. Далеко од своје родне Калкуте испод Хималаја. Овдје је наилазио на топлину и гостопримство која му је указивана.

- Јосип Броз-Тито, 1959.године приликом посјете Црној Гори, путовао је од Подгорице, преко Лијеве Ријеке, Матешева, Андријевице. Говори се да је уживао у прекрасном амбијенту Васојевића. Прије 20-ак година Јелисавета Карађорђевић, сликарка и галериста из породице Карађорђевић посјетила је Краље, импресионирана љепотом и гостопримством, одакле води поријекло њихова лоза.

ВАЖНИ ОБЈЕКТИ ДУХОВНОСТИ,ОБРАЗОВАЊА,КУЛТУРЕ,ИСТОРИЈЕ...

На овом путном правцу исписивана је историја, која се не може дати забораву. Подсјетимо се догађаја и објеката, који су обиљежили ово вријеме.

- Црква Св. Вазнесења господњег из 1904.године чији је ктитор Јосип Лекић, игуман Манастира Ђурђеви ступови у Беранама, уз подршку грађана Краља и околних мјеста саградио цркву.

Унутрашњи дио цркве осликавали су познати иконописци из породице Ђиновски, који су оставили велико сликарско насљеђе у Црној Гори.

Војни објекат „Барутана“ из 1899.године у прво вријеме служила је као војни објекат гдје су се чували и топови „Крњо“ и „Зеленко“, са којима је ослобађана Пећ и Метохија. У поратном периоду послије 1945.године, овдје је радила основна школа до 1957.године. Нажалост, иако има историјску вриједност објекат се налази у стању пропадања.

Основна школа „Бајо Јојић“, подручно одјељење из Андријевице, изграђена је 1957.године на темељима школе из 1905.године.

Подсјетимо се да је у Краљима прва световна школа у Васојевићима основана 1857.године, друга у Црној Гори послије Цетињске из 1834.године.

Школу су похађали, описмењавали се угледни Васојевићи, међу којима и Милош Велимировић, рођен у Краљима, касније наставио школовање у Србији. Био је учитељ, свештеник, етнолог, писац првог романа у Црној Гори „Паћеник“, а штампан 1891.године, који је од књаза Николе Петровића одликован Даниловим Орденом првог реда.

Иначе, његова бројна породица обиљежила је другу и прву половину 19. и 20.вијека у Србији.

У центру Краља 1996.године откривен је споменик вожду Карађорђу, чији преци воде поријекло из овог села.

Вриједно је помена Омладински дом, који је 1975.године био културни центар окупљања грађана са ширег подручја, гдје су се организовале разне манифестације уз учешће познатих драмских, ликовних, музичких умјетника из Црне Горе и Србије, организовани пјеснички и књижевни сусрети, промоције књига, сликарске изложбе и друго. У Краљима су наступала и више фолклорних друштава из Црне Горе, Србије, Републике Српске, као и најпознатија гусларска друштва. Овдје су организовани и извиђачки сусрети такмичара из Црне Горе и шире.

Прво „Весело вече“ из Београда организовано је у овом дому.

У Спомен дому – Завичајном музеју, изложена је богата поставка са хиљаде експоната, који свједоче о историји овог краја.

Споменик деветорици српских војника који су преминули на овом подручју децембра мјесеца 1915.године, на путу голготе, да на Крфу нађу свој спас и мир, али не и сви, јер су многи остали на вјечној стражи овдје у Краљима, далеко од завичаја да са нама самују и тугују.

На Кули Ђурковића налази се спомен-плоча која подсјећа да је краљ Петар I Карађорђевић 1883.године, на путу за Цетиње, дао новац да се за три брата Ђурковића подигне кула са 12 одаја.

У овом комплексу изложен је и авион „Јастреб“ који подсјећа на четворицу врхунских пилога Југословенског ратном ваздухопловства родом из Краља.

Сликарска галерија Милутина Харија Ђурковића плијени пажњу многих посјетилаца.

У корак с временом овдје је изграђена и модерна капела, украшена са више умјетничких слика.

Препознатљиви су „Видовдански“ ноћни турнири у фудбалу, уз учешће екипа из Берана, Бијелог Поља, Колашина, Плава и Андријевице.

Током љетњег периода у Краљима се одржавају турнири у стоном тенису, уз учешће такмичара из Берана, Андријевице и Мурине.

У Гњилом потоку изграђена је једна од првих капела на овом подручју.

Основна школа у Гњилом потоку изграђена је 1957.године, у чијем се саставу налази и Завичајна библиотека.

На Трешњевику превоју налази се спомен-чесма посвећена народним херојима Милићу Кељановићу – у Намуу, и Михаилу Пуљу Стојановићу, који су погинули 1942.године. Спомен-чесма је грађена на иницијативу бораца Андријевице и учешће извиђача из Краља.

У непосредној близини поменутог објекта налази се спомен-чесма Милоша Ћирка Ћировића, наставника, гдје нуди пријатан одмор и освјежење.

На овом путном правцу одржавају се ауто трке за Куп Васојевића, уз учешће такмичара из Црне Горе.

Краље располаже са завидним туристичким потенцијалом:

- У прекрасном амбијенту поред ријеке Краљштице налази се етно објекат „Дубирог“, породице Перовић, са рибњаком и другим садржајима за дјецу, нудећи пријатан одмор и боравак;

- Ресторан „Колиба“, породице Ћировић, препознатљив је на туристичкој мапи;

- Хотел, власника Вуксана Ђекића, у фази отварања са базеном за купање, сауном и другим садржајима.

- У непосредној близини налази се фабрика воде у завршној фази, власника Миливоја-Мишка Ивановића.

- На превоју Трешњевик, на надморској висини преко 1550м налазе се три угоститељска објекта са погледом на Комове, Бјеласицу, Проклетије, Сјекирицу и Зелетин.

- Крчма Сава Лекића на Трешњевику.

- Ресторан са апартманима Вукмана Ђекића на Трешњевику.

- Ресторан са апартманима Небојше Пега Рајовића на Трешњевику.

- У непосредној близини превоја Трешњевик на планини Штавна налази се етно село ''Штавна'' у власништву општине Андријевица са садржајима за ноћење и ресторан.Тако у непосредној близини се налази ресторан и етно кућа за спавање власништво Никше Ћулафића.

- Овдје испод гостасних Комова можете уживати у чарима природе и спрецијалитетима васојевићке кухиње.