КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ ПОРИЈЕКЛОМ ИЗ СРПСКОГ ПЛЕМЕНА ВАСОЈЕВИЋА
КАРАЂОРЂЕ ПОРИЈЕКЛОМ ИЗ СРПСКОГ ПЛЕМЕНА ВАСОЈЕВИЋА
Пише историчар Горан Киковић,аутор прилога поред споменика вожду Карађорђу у Краљима код Андријевице
Многи историјски догађаји, посебно знамените личности које их обиљежавају, сасвим разумљиво наилазе на велико интересовање читалаца, па је тако изузетну пажњу изазивају тврдње појединих квази историчара у којем се полемише и ''тврди'' да Карађорђевићи нијесу Васојевићи. Како с времена на вријеме, из разних побуда и не само научне провенијенције, изађу такве оцјене, које превасходно пледирају на ексклузивност и сензационализам прије него на аргументацију засновану на провјереним и провјерљивим чињеницама из наше националне историографије, слободан сам да пренесем утемељену историјску истину о поријеклу Карађорђевића, засновану на непобитним чињеницама до којих је историјска наука дошла. Најпоузданије релевантне чињенице из историографске литературе о Карађорђевићима и Васојевићима, у којима се недвосмислено доказује да су Карађорђевићи поријеклом из Васојевића, наводим, по сопственом избору, редом:
О миграцијама према Србији, поред Др. Р. В. Вешовића писали су о појединим братствима и многи други који ће без изузетака бити поменути у овом раду, али је у појединим случајевима било и опречних тврдњи, међу којима и у случају Карађорђевића. Анализирајући те разлине у гледиштима ипак се могло утврдити оно што је тачно.
Због неуспјелог устанка, по предањима ноје преноси Петар Шобајић, из Краља код Андријевице пресељени су и преци Карађорђеви у Србији. Према предању Кузмића из Јасеничког Мраморца, потомака Карађорђевог стрица Мирка, ,,Деда Карађорђев је дошао од Васојевића са црногорских брда“. Из Краља су се тада кренула 4 брата, па се један, коме се не зна име, населио у Биосци, у Ужичној нахији, а тројица: Јован, Радак и Митар, дођу у Шумадију.
Јован се настанио у Вишевцу, а браћа му у оближњим селима. Од њих се казују да су: Васићи, Мариновићи, Гитарићи и Сарановци. Ова братства живе у селима Церовцу, Башину Долу, Добром Долу и Селевцу, и држе да су рођаци са Ђуришићима из Краља.
Предње потврђује много других забиљешки. У спјеву „Сербијанка", Сима Милутиновић каже за Карађорђа да је порођен Сербом Петром... Васојевич сином“, што значи да је и С. Милутиновић знао за Карађорђево поријекло из Васојевића.
У сачуваној Грамати Правитељствујушчег Сената црногорског од 21. децембра 1840. год. који је потписао сам Његош и послао кнезу Аленсандру Карађорђевићу, којом га црногорски Сенат признаје за законитог кнеза као сина врховног Вожда Георгија Петровића, о номе се у Грамати каже: ''Происходјашаго из древних кнезеји нашеји провинцији Васојевич", што значи да се и на Цетињу знало да је Карађорђе поријеклом из ове области.
Мајка Карађорђева, Марица, била је ћерка Петра Живковића из Маслошева, у крагујевачкој Јасеници за које се такође зна да су старином из ових крајева (Катанићи из Божића код Андријевице).
На родослову Карађорђевића, на коме су се налазиле и њихове слике, стајало је записано: „Карађорђев деда, (отац Петров) Јован, родио се у Васојевићима у Црној Гори, и имао је четири брата, од којих су два остала у Васојевићима, а он са двојицом браће пресели у Србију.
Мора да је из тих разлога и Петар I. Карађорђевић, приликом женидбе ћерком краља Николе, Зорком, за старог свата одабрао војводу Миљана Вукова, јер је на питање зашто је баш њега одабрао, изјавио да га је одабрао „по јунаштву и рођаштву".[1]
У Краљима код Андријевице је рођен Карађорђев дјед Јован који се преселио у Шумадију. Отац Карађорђев Петар и Карађорђе су то знали па су и одржавали везе са својим братством у Краљима данас Ђурипшћи и Ђурковићи. Васојевићи су пошли у сретање Карађорђу за вријеме првог српског устанка и водили заједничку борбу на Суводолу код Сјенице. Краљ Петар, односно кнез, женећи се са Цетиња ћерком краља Николе узео је за старог свата војводу Миљана Вукова као свог рођака (племеника - Васојевића), између свих црногорских војвода. Када су кнеза Карађорђевића краљ Никола Петровић и неке војводе питали, зашто је баш Миљана одликовао том чашћу међу сватовима, он је одговорио да га је изабрао „и по јунаштву и по рођаштву”, као „војводу своје крви и племена”. Краљ Петар по казивању старијих људи, дао је новац за изградњу куће у Краљима на огњишту његовог прадједа Јована. Кућа је саграђена од камена недалеко од цркве и она је данас власништво Ђурковића, који су најближи Карађорђевићима. Односно да су Карађорђевићи Ђуришићи (Краљани, односно Ђурковићи). Краљ Петар је долазио у Васојевићима иа сахрани Војводи Миљану Вукову и његовом сину Тодору. Био је том приликом и код рођака Ђурковића у Краљима. Васојевићи су га звали једноплемеником и говорили „књаз од Србије је нашег рода”. Ово пише, између осталог, Јагош Радослав Вешовић у књизи „Племе Васојевићи”, као и многи историчари који наводе историјске изворе о постојбини Карађорђевића, а међу њима и академик Миомир Дашић у књизи „Карађорђевићи из Васојевића” и у другим списима.
Description: Description: KRALJE 2021 KUCA DJURKOVICA NATPIS
Камено здање, гдје је рођен дјед Карађорђев. Кнез Петар Карађорђевић је 1883. Тодине обновио је кућу заједно са браћом Ђурковића. Зграда је прије неколико година реновирана. Краљ Александар Карађорђевић је 1925. Године долазио у Беранама, говорио на Књажевцу код Андријевице и посјетио Краље, задржао се у родној кући предака, разговарао са рођацима и мјештанима Краља. Том приликом његову добродошлицу је забиљежио пјесник Мило Вуковић:
Родна Груда лозе славне,
Колијевке Вожда дједе,
Стољећима чекала те,
Краљу славе и побједе.
Приликом одступања преко Албаније, у вријеме првог свјетског рата у Краљима су боравили војвода Живојин Мишић и пјесник Милутин Бојић. Мишић је тражио да му покажу родно мјесто Карађорђевића и кућу гдје су живјели Ђуришићи (Карађорђевићи) Ђурковићи. Милутин Бојић тим поводом је био опчињен и написао неколико пјесама.
Да су Карађорђевићи из Васојевића, односно из Краља говори и све веће интересовање његових насљедника.
На старевини, на истом мјесту, гдје је рођен дјед Карађорђев, кнез Петар Карађорђевић је 1883. године обновио кућу која се и данас налази у Краљима. Односно у њој сада живе потомци Карађорђевића, Ђурковићи.
Description: Description: KRALJE 2022 HARI DJURKOVIC У разговору са Милутином Ђурковићем, сликарем, сазнали смо да је на зиду камене зграде Центар за културу из Андријевице подигао спомен обиљежје на коме пише: „На путу за Цетиње, маја, 1883. године кнез Петар Карађорђевић је за три брата Ђурковића, претке своје лозе дао новац за изградњу ове куће”, Краље маја, 1995. године.
Траје историја и прича о Карађорђевићима из Краља. Живо је сјећање које потврђују документи, књиге, народна поезија. Његови потомци често долазе у Васојевиће, у Краљима код своје браће Ђурковића и Ђуришића. Долазио је и принц Томислав Карађорђевић 1996. године када је био на освећењу манасгира у Лијевој Ријеци. Све је то дио овог светог здања на заравни у Краљима, наше слово и духовна баштина која свијетли испод Комова.
Милутин Ђурковић о поријеклу Карађорђевића: '' Карађорђево поријекло је из Краља, многи људи из различитих племена и братстава са ових простора су својатали и сматрали да су Карађорђевићи њихов најближи род, али постоје многа казивања угледних личности а једна од најзначајнијих личности је Његош који посвети ''Горски вијенац праху оца Србије -Вожду Карађорђу''.
Обраћајући се кнез Александар први Његошу да му изда грамату о његовом поријеклу- Карађорђевом. Његош му одговара да Вождовог поријекло потиче из провинције Васојевићи.
Много прича је кружили о пореклу Карађорђевића, међутим зна се из старе приче да је Карађорђев деда Јован, рођен, овдје у Краљима од оца Радула Ђиришина- Ђуришића шире Ковачевића и да је имао још три брата.
Јован се са својим једним братом, одселио преко Метохије за ужички крај а потом за Шумадију, два брата су остала у Краљима и осталим браственицима који су се дијелили на трбушчиће.
Ова два брата која су најближа Вождовој лози су прихватили презиме Ђурковић други су Маријановић, Мартиновићи, Станић, Оташевић, Брадић Јојић.
Ово су све Ђуришићу који живе у данас у Краљима, Краљским Барама и на Полици код Берана.
Први контакти са вождом су остварени на Суво Долу, Ситној луци и многим другим бојевима гдје се Вожд, сусретао са Васојевићима и потврђивао своје порекло из Васојевића и Краља.
Дирљив сусрет је био када је кнез Петар,доцније краљ Србије и Југославије Петар Карађорђевић, као ненајављени гост бануо у кући мога прадеде Јована Ђурковића 1883. године и казао да долази по препоруци важне личности са ових простора који му је дао препоруку да преконачи у кући Јована Ђурковића у старој брвнари у Краљима на Селини и представио се под именом Петар Мркоњић и да путује за Стару Црну Гору.
Сјутра дан када је кренуо према Цетињу поздравио се са мојим парадедом Јованом и чврсто му обећао да ће помоћи Јовану и његовој браћи Милоњи и Ивану да сазидају камену кулу Ђурковића - Карађорђевића и казао сазнаћете ко вам је помогао,затим није дуго потрајало дошла је група од 30 мајстора и кула је завршена од априла до Димитрова дана 1883. године и то је једна од првих кућа, а можда сигурно и прва у Васојевићима изграђена од камена.
Да напоменем, постојала је посвета, које подигао ту кулу и зашто, али је у Првом светском рату украдена из куле и продата једном трговцу у Плав. Овај је то продао, једном златару у Пећ радило се о златној посвети.
Ми овдје у Краљима,поготову Ђурковићи и Ђуришићи,вјечито смо били везани за Карађорђевиће и у свим ратовима од Брегалнице до Куманова, Битоља, Прилепа, преко Косова и Метохије, до Скадра и Солунског Фронта.
Наши су прец на смјену носили свог краља када је био рањен, ако би други ако не Васојевићи, јер је то и Краљ Александар Карађорђевић,тражио и у тој групи који су га носили били су два Краљанина и најближа рођака Миливоје Ђуришић и Алекса Ђурковић.
Има и доста епских пјесама о Вождовом поријеклу и одласку у посјету Васојевићима, свом старом завичају и поријеклу, којег су увек потврђивали. И краљ Александар, када је пролазио 1925 кроз Краље, казао је станите хоћу да се напијем воде у старом завичају.
И принцеза Јелисавета Карађорђевић је долазила у своју и нашу кулу у Краље, кула стоји постојано овдје у Краљима на Селини и у току је њено реновирање. Даби гост и туриста могао да се одмори и освјежи се чашицом Краљске шљиве, имало би доста да се дода уз ову причу али ћу завршити са стиховима Мила Вуковића:
'' Родна груда лозе славне,
колијевко Вожда дједе,
Столећима чекалате,
Краљу Славе и Победе''.-Звршава своју причу на Васкрс 2022. Наш саговорник Милутин Хари Ђурковић.