logo3

КАРАЂОРЂЕВИЋИ СУ ПОРИЈЕКЛОМ ИЗ ВАСОЈЕВИЋА

ПРЕДСЈЕДНИК СО БЕРАНЕ ГОРАН КИКОВИЋ НА ПРИЈЕМУ НА БЕЛОМ ДВОРУ У БЕОГРАДУ КОД ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА

ПОДСЈЕЋАЊЕ НА ПОРИЈЕКЛО КАРАЂОРЂЕВИЋА ИЗ ВАСОЈЕВИЋА

 

 

На позив Њихових Краљевских Височанстава престолонаследника Александра II и принцезе Катарине Карађорђевић 30. марта 2017. године на Белом Двору у Београду, предсједник СО Беране Горан Киковић присуствовао је пријему поводом 25 година од обнове рада Савеза ''Српски Соко'' чији је покровитељ престолонаследник. Тим поводом предсједник Киковић је уручио прогодан поклон Његовом Краљевском Височанству престолонаследнику Александру II Карађорђевићу односно књиге који опусују крвне везе између Васојевића и Карађорђевића. Он је истакао да релевантне чињенице из историографске литературе о Карађорђевићима и Васојевићима говоре да су Карађорђевићи поријеклом из Васојевића, мада има доста публициста последњих година који то оспоравају. Пријему је присуствовао Драгиша Ђуришић, потпредсједник Иницијативног одбора за оснивање Српског Соколског друштва за Беране и Андријевицу  из Краља код Андријевице, одакле су преци престолонаследника Александра. Киковић је том приликом позвао престолонаследника Александра II Карађорђевића да посјети завичај својих предака Беране и Андријевицу што је он са задовољством прихватио.

 

                                               

Да су Карађорђевићи  поријеклом из Васојевића, постоје   бројни докази, од којих истичемо сљедеће:

* У родослову Карађорђевића стоји да је дјед Карађорђев, Јован Ђуришић, рођен у Васојевићима, који се са два брата преселио у Србију 1740.  године,  а та два брата су остала у Васојевићима. Кнез Петар I је у Краљима својим рођацима 1883. године  саградио кућу, која и данас постоји и зове се Кула Ђурковића, који су потомци Ђуришићâ. Спомен плоча на овој кули подсјећа на боравак Петра I Карађорђевића у завичају својих предака. А у знак поноса и из осјећаја захвалности према вожду Карађорђу,  Васојевићи са својом браћом из Шумадије, подигоше му споменик у Краљима, који је на Видовдан 1996. године на уприличеној свечаности открио др Милија Зечевић, почасни предсједник Удружења Васојевића.

 

* Вождов син Александар Карађорђевић (кнез од 1842. до 1858. године) био је веома поносан на своје поријекло из Васојевића, па је зато одржавао присне везе са владиком Његошем и мудрим духовником и главаром Васојевића Мојсијем Зечевићем. Александрова уставобранитељска влада је одржавала добре просвјетне везе са Васојевићима и пружала финансијску помоћ ђацима који су се школовали у Србији, а главарима у Васојевићима је слао дукате за набавку оружја и џебане која им је била потребна у борби против Турака.  Поред тога,  кнез Александар се посредством владике Његоша лично ангажовао на елиминисању племенских свађа између Васојевићâ и Србљакâ у Васојевићима.

* Кнез Петар Карађорђевић је више пута радо одлазио са Цетиња у Васојевиће и,  према казивању старијих, често је у разговору истицао – да је по свом поријеклу Васојевић. Када је умро, знамени васојевићки војвода и сенатор Миљан Вуков (1886.),   кнез Петар Карађорђевић је са Цетиња отишао у Лијеву Ријеку и присуствовао сахрани,  а прије тога био је присутан и на сахрани Миљановог сина бригадира Тодора Вуковића, који је преминуо у фебруару 1886. године.

* Када  се Петар I  Карађорђевић женио Зорком,  кћерком књаза Николе (1883.  године),  тим поводом питао га је књаз Никола: ''Зашто си изабрао војводу Миљана Вукова баш за старога свата?''. Добио је одговор да је то ''... по јунаштву и рођаштву ...'', дакле, изабрао га је као ''војводу своје крви и племена''.

* Када се већ крунисао за краља Петар I,  лично је дошао у Андријевицу да посјети постојбину свога прадједе,  о чему постоји сачуван и краћи филмски запис у Југословенској кинотеци у Београду.

* Поводом пуштања у саобраћај колског пута Пећ-Андријевица 1925.  године био је организован велики сабор на Књажевцу код Андријевице,  на којем су били краљ Александар и краљица Марија.  На славолуку, на улазу у Беране, били су исписани стихови пјесника Мила Вуковића, начелника општине Беране:

''Родна груда ове земље,

колијевка Вожда -  дједе,

  стољећима чекала Те,

Краљу славе и побједе!''

А на том слављу народни гуслар Вуко Аџић пјевао је пјесму о васојевићком поријеклу Карађорђа. Тада неко од присутних упита краља: ''Величанство, је ли ово тачно?'', а краљ потврди: ''Тачно је!''

            * На учестале вијести из Мораве, како су називали шире подручје Шумадије, да Кара-Ђока из Тополе ниже бројне успјехе у борби са Турцима,  игуман Нићифор предложи Васојевићима да (1804.  године)  пошаљу депутацију Карађорђу. Поред игумана Нићифора у тој депутацији заједно су били још: Григорије Млађеновић, Радуле Ђиновић, Никола Саичић,  Радуле син кнеза Јова Тадића,  Вуксан Војводић,  Радован Лекин Војводић, Стефан Саковић, Павић Бакић, Божо Вешовић, Величко Томашевић и други.

 

Са игуманом Нићифором пошао је и ђак Милош Зечевић, који ће постати касније игуман Ђурђевих Ступова – под именом Мојсије. Депутација изађе пред врховног Вожда,  изрази му своју приврженост и пренесе му поздрав Васојевића,  које је такође већ било устало против Турака.  Карађорђе депутацију лијепо прими,  и по приповиједању игумана Мојсија,  изјави: ''Па и ја сам од куће Васојевића''.

Пошто се развијао разговор о поријеклу Вожда,  истакнуто је  –  да је Карађорђе унук Јована Радулова Ђуришића из села Краља крај Андријевице, као и да је  извјесни Ђуро Ђуришић имао 9 синова који по њему добише презиме Ђурковић. Када су Турци 1738. године напали и попалили Васојевиће, Ходовер Авди паша Махмутбеговић тада поведе у ропство много васојевићког живља у Пећ, међу њима и четири Ђурковића. Међутим,  Ђурковићи убрзо успију да побјегну у Мораву (Шумадију).  Један од тих Ђурковића је био и Јован,  дјед Карађорђев. По предању, које се преносило са кољена на кољено,  Васојевићи су увијек говорили да је Карађорђе поријек-лом од Ђуришићâ, а Карђорђевићи су тврдили да су од Ђурковићâ. У ствари, ради се  о истом поријеклу, јер су се Карађорђеви преци до Ђура презивали Ђуришић,  а од Ђура Ђурковићи. Неусаглашени су, међутим,  подаци према овом извору о томе,  да ли се прадјед Карађорђев звао Радуле,  или Ђуро, као и да ли је прадјед Карађорђев имао пет, како је то напријед речено, или девет синова, како је прибиљежио Томаш Катанић.

 

Колико је Карађорђе био цијењен најбоље говоре стихови у ''Горском вијенцу'' Петра Петровића Његоша o њему:

 

"Диже народ, крсти земљу,

а варварске ланце сруши,

из мртвијех Срба дозва,

дуну живот српској души".

 

            Такође ове године обиљежавамо и стогодишњицу од Првог свјетског рата, у којем је побједу однио Карађорђев потомак, Краљ Александар I Карађорђевић, који је рођен  у Црној Гори, на Цетињу, 1888. године, као син краља Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, кћерке кнеза и краља Николе. Живио је и школовао се у Женеви и Петрограду, а као школовани официр активан је учесник првог и другог Балканског рата и Првог свјетског рата. Управо пред сâм Први свјетски рат постаје регент и тако његово фактичко управљање земљом и вршење власти траје пуних 20 година. Био је краљ Србије, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а 3. октобра 1929. године државу је назвао јединственим именом - Краљевина Југославија.

Краљ Александар је био државник, војсковођа, ослободилац, ујединитељ, европејац, миротворац, ријечју велика личност свога времена и као такав засметао је фашистима и Хитлеру, који 9. октобра 1934. године извршише на њега атентат у француском граду Марсељу. И њему је народ Полимља подигао давне 1929. године Споменик у част пуштања у саобраћај пута Беране-Бијело Поље, чему је претходила његова посјета Васојевићима и Црној Гори 1925. године.

           О његовој посјети Васојевићима подаци говоре да су краља у свим мјестима кроз које је прошао дочекивали угледни прваци и домаћини тога времена. На Чакору га је између осталог поздравио народни посланик и учитељ из Велике Новица Поповић. У Андријевици га је дочекао Ђукан Вулевић, учитељ из Трешњева, са својим ђацима и тражио изградњу нове школе у Трепчи, што је и учињено. Беране је посјетио 17. септембра 1925. године у пратњи Марка Цемовића и других великодостојника. Приликом доласка у манастир Ђурђеви Ступови дочекали су га поздравним говорима игуман Јосиф Лекић и професор и књижевник Драгиша Боричић. Приликом те историјске и, испоставиће се, и једине посјете српског краља Црној Гори до данас, истицано је са радошћу и поносом поријекло Карађорђевића из Васојевића. Занимљиво је да је на примједбу једног угледног домаћина (''Зашто Васојевићи немају посланика у Скупштини Југославије?'') краљ одговорио ријечима: ''Шта ће вама посланици, ви имате краља!''. Много година касније Радован Бећировић Требјешки, познати гуслар и пјесник, сликовито је стиховима приказао и доказао поријекло Карађорђевића:

 

''...Кад погледаш на Васојевиће,

ту је било Карађока биће,

одатле му света лоза ниче,

те се њиме покољења диче''.

 

            Краљ Александар је високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у  борби за ослобођење и уједињење српског народа, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст  добило 196  учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је,  9. октобра 1934., када је убијен, ''плакала цијела Лимска долина''. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе... ''.