ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ-''СЛАВА ВИЛИ СА ЧАКОРА БРАНКИ РАДЕВОЈ ЂУКИЋ''

ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ-''СЛАВА ВИЛИ СА ЧАКОРА БРАНКИ РАДЕВОЈ ЂУКИЋ''

– У својству предсједника Скупштине општине Беране и једног од оснивача, а тада потпредсједника Савеза Удружења ''Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине'' 2015. године, покренуо сам иницијативу за оснивање ''Чакорског меморијала'', под називом „Бранка Радева Ђукић“, што је подржао и проф. др Славољуб Ђукић Томов, ближи Радев братственик, учествујући у организацији меморијала од зачетка идеје. Морам истаћи да сам такође подржан од моје браће и добрих сарадника Бранислава-Брана Оташевића, Давида Лалића, Миличка Трифуновића, Јола Цикића, Живка Бјелановића и многих других. Циљ нам је био да се овај догађај истакне баш на 40. годишњицу њеног трагичног убиства.

Покровитељ меморијала је иницијатор – Савез, који чине неколико удружења: Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица, Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца-Беране, Српско историјско- културно друштво „Никола Васојевић“ Беране и Удружење српских књижевника и других стваралаца „Сјеверац“ из Подгорице.

Поздрављам идеју Неде Ђукић да објави ову веома вриједну књигу под називом „Вила са Чакора“, која ће за сва времена овјековјечити Бранку Радеву Ђукић, хероину и вилу са Чакора. Циљ ове вриједне књиге као и Чакорског меморијала је исти да се сачува од заборава једна часна Српкиња која је својим начином одбране части и поноса задивила читаву Црну Гору, ондашњу Југославију и свијет.

Слава Бранки Радевој Ђукић, а њеном оцу Раду се позлатила рука са којом је убио крвника. Нама на понос, а сјећање вјечно на њих. Меморијал ће трајати док је нас и сјећање на њихова дјела. Част и брука живе довијека!

ГОРАН КИКОВИЋ :

–Поштоваоци Бранкина лика, уважени посјетиоци. Није ово помен само Бранки него свакој нашој невино погинулој жртви које су гинуле на овим планинама и горама од оних злотвора који су од далеке Азије долазили да нас покоре, не успјевши у потпуности. Већина је издржала као што је и Бранка издржала и зато њој овај помен чинимо као хероини нашој, с поносом сјећајући се ње, а о њој су и пјесме испјеване, а кога пјесме опјевају тај вјечито живи. А зликовци наши вјечити, и Бранкини, који уз помоћ великих свјетских сила, окупираше и наше свето Косово са чим се никад помирити нећемо, као што се нијесу помирили ни наши преци него су 500 година у овим врлетима и шумама одолијевали турској најезди, а остали чиста чела и образа. А имало је и тада осветника, као наш Раде, велики осветник и рука му се позлатила и њему и сваком ко освети невину жртву.

„Бранка је остала оличење женске части и поноса што нас обавезује на овакав чин и да сваке године на овај дан дођемо овдје и одамо јој почаст и захвалност што је била таква, што је тога дана била Косовка дјевојка. Овдје на Чакору и наш велики краљ 1925. године је дошао и пут направио, али ето тим путем је тог дана, за њу нажалост злим путем, Бранка дошла из центра духовности – Пећке патријаршије и главом платила. Страдала је само зато што је била Српкиња, тако су ти зликовци тада казали, као што су казали и да се нијесу покајали“.

,,Бранку је осветио њен часни отац Раде, који је убио зликовца што се није нити покајао а покушао је да обешчасти младу невину дјевојку.“

,,За хероином Бранком су годинама плакале бројне породице, као да је свима била најрођенија. Бранка је остала оличење женске части и поноса, што нас обавезује да сваке године на овај дан дођемо овдје и одамо јој почаст и захвалност што је тог кобног дана била Косовка дјевојка.

Никад српски народ није убијао, само се бранио и није тежио да окупира туђе територије, а неки данас траже Чакор. Па није њихово ни Косово и Метохија, а камоли Чакор!

Горан Киковић, историчар

Aндријевица 2.септембар 2022.