ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ ДОБИТНИК НАЈВЕЋЕГ ПРИЗНАЊА ИЗ ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ СРБИЈЕ- НАГРАДЕ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ ''ЗЛАТНА ЗНАЧКА'' ЗА ДУГОГОДИШЊИ ДОПРИНОС РАЗВОЈУ КУЛТУРЕ

ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ ДОБИТНИК НАЈВЕЋЕГ ПРИЗНАЊА ИЗ ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ- НАГРАДЕ КУЛТУРНО-ПРОСВЕТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ СРБИЈЕ ''ЗЛАТНА ЗНАЧКА'' ЗА ДУГОГОДИШЊИ ДОПРИНОС РАЗВОЈУ КУЛТУРЕ СРПСКОГ НАРОДА

Историчар Горан Киковић је добитник „Златна значка” за дугогодишњи допринос развоју културних дјелатности.Ово признањ се додјељује од 1976.године.

О добитницима су одлучивали Милован Витезовић, предсједник жирија, Живорад Ајдачић, генерални секретар, и проф. др Зоран Аврамовић.

Историчар,аутор девет књига из области историје Горан Киковић , главни и одговорни уредник часописа ''Глас Холмије'', добитник је „Златне значке” Културно-просветне заједнице Србије за 2020. годину, које се додјељује за дугогодишњи допринос развијању културних дјелатности – за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе народа и народности Републике Србије.

Ово угледно признање додјељује Културно – просветна заједница Србије и Министарство спољних послова Републике Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, а под покровитељством Министарства културе и информисања Владе Републике Србије.

Свечано уручење „Златне значке” и специјалних признања биће уприличено у Београду,дана 1.октобра 2020.године у 12 сати у Народном позоришту у Београду –сцена ''Раша Плаовић'',Француска 3.У свом дугогодишњем раду историчар Горан Киковић, је објавио девет књига и то: ''Војвода Павле Ђуришић'', Подгорица, 2003., ''Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори Подгорица 1918.'', Беране, 2006., ''Развој просвјете и школства у Доњим Васојевићима (са посебним освртом на основне школе у Доњој Ржаници, Калудри, Загорју, Ровцима и Ријеци Марсенића)'', Беране, 2008., ''Мило Кењић са својим батаљоном у борби за слободу и уједињење српскога народа'', Беране, 2010. и ''Преци и потомци'', Беране, 2014. ''Српски народ у Црној Гори кроз вјекове'', Беране 2016. ,''Васојевићи у борби за Српско и Југословенско уједињење од 1914. до 1918. године'' Беране 2018. ''Русија и Црна Гора кроз вјекове'', Беране-Никшић, 2018., ''(Не)заборављени бојеви и битке Васојевића за слободу Српства и Црне Горе (од 1690. до 1941.)'' , Беране, 2020.

Бавећи се проуочавањем историје српскога народа учествовао је на многим научним скуповима и округлим столовима. Објавио је значајан број текстова, чланака и прилога у многим листовима и часописима широм Црне Горе, Србије и Републике Српске и бројни електронски портали објављивали су његове текстове у којима се борио против фалсификовања историје српскога народа. Добитник је многих награда, повеља, плакета, захвалница, ордења и признања.

Jедан је од оснивача Српског културног центра ''Жупан Првослав''- Беране, члан УО од оснивања, од октобра 2003. до септембра 2005. Био је потпредсједник, а од 2005. до 2010. и вршилац дужности предсједника СКЦ-а. Био је предсједник и оснивач Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић''-Беране од оснивања 2008. до 2014., од 20. октобра 2019. године поново је предсједник овог друштва. Од оснивања јуна 2012. године је главни и одговорни уредник часописа за књижевност, историју и културу ''Глас Холмије'', који излази на српском језику и ћирилици у Беранама, члан је Издавачког савјета часописа ''Српско слово'' из Београда, био је члан редакције часописа за обнову српске културе и традиције ''Србобран''-Беране, члан је Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању - Београд, Југословенске књижевне заједнице, Удружења српских књижевника и пјесника Срба у Црној Гори и расејању ''Горска Вила'' са сједиштем у Подгорици. Био је предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Регионални одбор Беране од 21.12.2001. до 28.06.2014. Сада је почасни предсједник Удружења. Члан је Удружења новинара Црне Горе. Од 2. септембра 2017. године обавља функцију предсједника савеза удружења Српске Народне Одбране Васојевића и Лимске долине. Организатор је многих културних догађаја и традиционалних манифестација као што су: ''Савинданске свечаности'', ''Видовданске свечаности'',''Чакорски меморијал Бранка Радева Ђукић'', ''Дани сјећања на српске јунаке и добровољце'' и многе друге које обиљежавају славну прошлост наших предака и афирмишу српску културну баштину на простору Васојевића и Црне Горе.

 Културно-просветна заједница Србије основана је 12. маја 1956, као ванстраначка организација, асоцијација стваралаца, културних и  просвјетних установа, друштава, удружења и клубова, на принципу добровољности и самосталности, ради просвјећивања и подизања културног нивоа становништва. Ова установа, од 2013, добила је статус Установе културе од националног значаја.

Златну значку Културно-просветне заједнице Србије, као трајно признање, додјељују Културно-просветна заједница Србије и Министарство спољних послова Републике Србије – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у регион, за допринос култури. Ово признање установљено је 1976 године, и додјељује се појединцима, а састоји се од повеље – графичког листа и позлаћене значке.