ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ ГОСТОВАО НА РАДИЈУ БЕРАНЕ

ИСТОРИЧАР ГОРАН КИКОВИЋ ГОСТОВАО НА РАДИЈУ БЕРАНЕ

ЗАШТО ЈЕ НАСТАЛА КЊИГА ''ВАСОЈЕВИЋКЕ БРИГАДЕ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ ОД 1912. ДО 1918. ГОДИНЕ''

Ова књига обједињује и описује два моја претходна рада: Васојевиће у два Балканска и Првом свјетском рату као и операције које су изводили у свим ослободилачким борбама. Осим тога, овдје су, по први пут на једном мјесту, и имена погинулих, преминулих и рањених војника из јуначких бојева и битака које су неустрашиво водили против турског и аустро-угарског окупатора.

Одавно је историјска наука утврдила истину да је простор Васојевићâ био нераскидива спона између Рашке и Зете, али данашња монтенегринска ''историческа литанија над окупираном Црном Гором'' (како је то већ духовито примијећено) жели да ту чињеницу дезавуише и склони, посебно из образовног процеса у школама. Академик Миомир Дашић недвосмислено каже: ''Зна се да је долина Лима била оса, кичма српске државе у доба Немањића, и послије њих, а и касније, у доба владавине Турске, овај простор је повезивао народ историјске Зете, односне Старе Црне Горе и Брда са сјеверним српским областима, прије свега с моравском Србијом''. И наставља: ''На том простору одувијек је постојала снажна историјска свијест о припадности и црногорској и српској држави. Народ ове области држао је до косовске традиције, предака Васојевића и Србљака у Косовском боју (1389) и погибији њиховог цвијета младости, односно о погибији српског племства и са овог простора''. Нико не може данас омаловажавати историјски допринос Васојевићâ, који је неупитан: ''У тој револуционарној борби они су снажно допринијели територијалном увећању црногорске државе и размицању њених граница у дубини историјски Старе Србије, па је велики допринос народа ове области територијалном проширењу црногорске државе''.

Зато се према нашим прецима морамо опходити са поштовањем и захвалношћу за све велико што су нам оставили за собом, прије свега за слободан живот, који је након вишевјековног ропства под туђином постао неотуђиви залог будућег трајања. Свако политикантско и плиткоумно редефинисање историјске истине у корист некаквих вајних ''евроатлантских интеграција и лидерства међу државама на Западном Балкану'' изазива само подсмијех и стрепњу да садањи нараштај својим чињењем не доведе у питање тековине величанственог дјела наших предака. Прва жеља ове и свих мојих претходних и будућих књига јесте да будемо свјесни те свете истине и да не допустимо никоме да се поиграва са једином историјом коју имамо – историјским подвигом Српства да живи у слободи.

Потром је прочитао и рецензију коју је написао доцент др Дејан Антић, историчар, Филозофски факултет Универзитета у Нишу

О КЊИЗИ ГОРАНА КИКОВИЋА ''ВАСОЈЕВИЋКЕ БРИГАДЕ У БАЛКАНСКИМ И ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ ОД 1912. ДО 1918. ГОДИНЕ''

ПРЕД НАМА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНА ДОБРА КИКОВИЋЕВА КЊИГА

Као што сам написао и у прошле двије рецензије за двије изванредне Киковићеве књиге ''(Не)заборављени бојеви и битке Васојевића за слободу српства и Црне Горе од 1690. до 1941. године'' и ''Историјске истине и фалсификати о српском постојању у Црној Гори'' ,тако слично мишљење имам и за књигу ''Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату 1912. до 1918. године''.

У свим Киковићевим књигама исткана је његова патриотска борба коју поштујем, јер већ годинама пратим рад колеге историчара Горана Киковића и зато сам са посебном пажњом прочитао његово публицистичко-историјско дело које носи наслов ''Васојевићке бригаде у балканским и Првом свјетском рату 1912. до 1918. године''. Познато је да су се Васојевићи борили за слободу српског народа и њихова историја трајања проткана је непрекидним борбама за крст часни и слободу златну и опстанак овог снажног племена. Васојевићи су учествовали у свим великим победама Црногорске војске над Турцима као што су Бој на Крчеву, Рудешу, Буковој пољани, Морачи, Полимљу, Невесињу, Вучјем Долу, Шекулару, Бучу, Доњој Ржаници (...), јер готово да не постоји ниједан историјски период и догађај у Србији и Црној Гори у коме Васојевићи нису узели запажено учешће, дајући свој пуни допринос ослобођењу и уједињењу као што су то урадили у од 1912. до 1918. године, и то је била круна њихове побједе.

Стизале су васојевике бригаде до Гласинца, Богићевице, Млађа, Брегалнице, Скадра,

Мојковца и других јуначких српских планина и градова гдје се освајала слобода и гдје су остављали своје јуначке кости. Посебно је у овој књизи значајно што се овдје налазе имена свих погинулих и умрлих из Васојевићких бригада која су први пут стављени на једном мјесту. Зато и ова Киковићева књига је подсјетник, светионик и чувар слободе која подсећа све нас, који држимо до историјског постојања и велике историјске улоге Срба у Црној Гори, а поготову са простора Васојевића. Ја поручујем колеги Горану Киковићу и овога пута да истраје на истинском и часном националном послу у борби за историјску истину и српску националну ствар у Његошевској Црној Гори и у јуначком српском племену Васојевићима! И ова књига је управо оно што је одавно било потребно да се објави и зато овде треба нагласити баш то што је и краљ Никола Петровић написао у време Првог светског рата Васојевићком војводи Лакићу Војводићу: ''... Истрај јуначки соју васојевићки! Велика српска породицо, да се хвалиш и поносиш међу морем и Дунавом , док год буде Срба и јунака! Истрајте, најљепши синови моји''.