logo3

(ИНТЕРВЈУ) Посланица Јелена Божовић – симбол отпора против тираније: Жене у ЦГ показале невјероватну храброст и лавовску борбу за слободу и светиње

(ИНТЕРВЈУ) Посланица Јелена Божовић – симбол отпора против тираније: Жене у ЦГ показале невјероватну храброст и лавовску борбу за слободу и светиње

Млада Беранка, која је постала симбол борбе против диктатуре Мила Ђукановића, у интервјуу за наш портал истиче да је на овим изборима почела слобода Црне Горе и свих њених грађана -  и оних који су гласали за промјене али и оних који нису гласали ни једну од три коалциије, а који су живјели у заблуди да живе у слободном демократском друштву

Јелена Божовић

Јелена Божовић, Српкиња из Беранa, млада функционерка Нове српске демократије а од скоро и посланица у новом сазиву парламента, каже да је већина грађана на изборима гласала за промјене, те да би свако изигравање воље грађана било би недопустиво.

Млада Беранка, која је постала симбол борбе против диктатуре Мила Ђукановића, у интервјуу за наш портал истиче да је на овим изборима почела слобода Црне Горе и свих њених грађана –  и оних који су гласали за промјене али и оних који нису гласали ни једну од три коалциије, а који су живјели у заблуди да живе у слободном демократском друштву.

 

По први пут сте се нашли на посланичкој клупи у новом сазиву парламента. Шта за Вас значи бити посланик?

„Бити посланик или посланица у првој демократски смијењеној власти у историји једног народа велика је привилегија. Ово нису били обчни избори, а од посланика нове већине очекује се много више одговорности и посвећености када је у питању вођење друштва и државе него што се то до сад очекивало од наших претходника. Као опуномоћена представница народа осјећам да сам дио овог истог нашег народа са којим смо заједно извојевали слободу Црној Гори. Бити политичар значи имати ту обавезу и могућност да у име свих доносиш законе и одлуке које ће се директно тицати живота грађана. Наша улога је да будемо дио тога народа чије интересе и потребе заступамо, за разлику од наших однарођених претходника који су се понашали као да је њихова улога да буду недодирљива елита друштва максимално посвећена себи, својим интересима и стицању богатсва на терет свих нас“.

Јелена Божовић

Послије 30 година, власт у Црној Гори је смијењена. По Вашем мишљењу, зашто је било потребно три деценије, да би се тек сада смијенила Демократска партија социјалиста?

„Страх, уцјене, притисци на народ с једне стране, лакомост на бенефите луксузан и раскошан живот с друге стране. Гушење сваког вида побуне и незадовољства, коришћење свих моћи законодавне и извршне власти да би се све држало под контролом. 2006. године створена је приватна држава која је централизовала своју моћ, успостављена је потпуна контрола над свим сферама друштва. Једна генерација потпуно је деморалисана и након небројено узалудних покушаја изгубљена је нада да до промјена може доћи. Без обзира на све околности ја вјерујем да су за ову побједу првенствено заслужни млади људи, једна потпуно нова генерација која је осјетила да је ово погодан тренутак за њихово дјеловање. Режимски медији изгубили су рат са нашом креативном омладином која је обесмислила све њихове спинове, поразила је њихове професионалне тимове који су имали за циљ да компромитују наше политичке лидере, свештенство, сваког у коме су видјели опасност. Ово је први пут да је један политички процес био интересантан и најмлађој генерацији, чак и онима који још увијек немају право гласа. Почев од Литија, цртања тробојки, анимираних ликова, бакљада, ауто-литија, мим страница, потом непосредно прије избора младих људи из коалиције За будућност Црне Горе који су у свим градовима били сјајно организовани и свакодневно директно комуницирали са грађанима, ведри, насмијани уливали су наду да су промјене неминовне и да треба дати шансу генерацијама које долазе. Знам примјере гдје су дјеца утицала на своје родитеље да промијене политичко опредјељење као и примјере да су родитељи гласали одлазећу структуру,а њихова дјеца За будућност Црне Горе“.

Иако је предсједник Мило Ђукановић, одлагао консултације око мандатара, то ће упак учинити, како је раније најављено, 8. октобра. Шта очекујете од тог састанка?

„Очекујем да ће се брзо кренути у преговоре око формирања нове Владе. Црна Гора је дужи низ година у озбиљном проблему, а овај политички вакум у ком се налазимо од 30. августа посебно је опасан. Посебно мислим на наслијеђене финансијске проблеме и дугове државе који су ескалирали у вријеме глобалне кризе изазване корона вирусом. С друге стране здравствена ситуација потпуно се измакла контроли. Грађани су одавно изгубили повјерење у Национално координационо тијело као продужену руку ДПС-а задужену за спровођење предизборних манипулација и политичких циљева ДПС-а.. Сада је то поверење немогуће било изградити код истих људи који су до сад чинили то тијело. Потребно је хитно формирати нови тим стручних људи од повјерења како би донијели адекватне мјере за спречавање ширења вируса. Одлагање почетка школске године па и поред тога неспремност за спровођење наставе на адекватан начин, прекомјерно запошљавање од дана одржавања избора до данас, све су то проблеми који се хитно морају што прије решавати“.

Три коалције (За будућност Црне Горе, Мир је наша нација, и Црно на бијело) које чине тренутну већину у парламенту, доста су програмски и идентитески различите. Да ли то, по Вашем мишљењу, може у многоме утицати на даљу сарадњу?

„Вјерујем да ће до договора убрзо доћи, то је неминовно. Већина грађана на овим изборима гласала је за промјене и свако изигравање воље грађана било би недопустиво. На овим изборима почела је слобода Црне Горе и свих њених грађана и оних који су гласали за промјене али и оних који нису гласали ни једну од ове три опције а који су живјели у заблуди да живе у слободном демократском друштву. То ослобађање треба сада спровести до краја, демонтирати један накарадни систем, криминал и корупцију свести на минимум, испитати све незаконитости и вратити достојанство сваком човјеку. На ово се предуго чекало, поднесене су велике жртве не само у овој политичкој борби већ и годинама и деценијама уназад и то је оно што треба поштовати. Процес који пратимо очекиван је и уобичајен након сваких избора, преговори трају, то је потпуно нормално само што на ово очигледно нисмо навикли и многи су изгледа очекивали да ће се скупштина и влада формирати већ 31. августа. Имамо веома тежак задатак убудуће, овај систем овакав какав је, грађен је дуго и биће потребно вријеме да се све то демонтира. То за сада треба да буде најважнији циљ свих конституената будуће власти“.

Данима се већ спекулише да постоји неслагање око кадровских рјешањ нове владе. Како Ви то коментаришете?

„На овим изборима грађани су се јасно изјаснили. Сада је потребно да свака страна направи компромисе и цивилизовано демократски се постигну договори у вези са конституисањем нове Владе. Никаквог уцјењивања не смије да буде нити мијешања у кадровска рјешења других партија. Свако би требало да предлози кадрове који ће покрити ресор који му припада а убудуће ће подносити извјештаје о свом раду. Ко не буде одговорио задатку треба да буде смијењен и договори би требало да иду у том правцу. Све остало је наметање воље и политички веома некоректно. Још увијек је нејасно шта то значи бити екперт, а не политичар да би покривао челна мјеста у Влади. Ако се мисли на образовање, сви наши политичари имају високо образовање и сви би без икаквог проблема могли да одговоре струћношћу али и храброшћу на мјеста у влади. За већину челних позиција политичка воља за промјенама најважнији је критеријум. Политички јака воља за спровођење програмских циљева за које смо се борили деценијама најважнији је критеријум. Познавање карактера народа, њихових потреба, интересовања такође је веома важно. Црна Гора је дубоко подијељено друштво. Треба бити дио овог народа да би разумио њихове потребе. Децентрализација власти биће обавезна како би се све општине равномјерно развијале. Тај критеријум мора се узети у обзир када се буде преговарало у вези са формирањем нове Владе. Дакле равномјерна заступљеност на челним позицијама са људима из свих крајева Црне Горе. Децентрализација и развој сјевера ће бити тема на којој ћу инсистирати јер је сјевер Црне Горе неправедно запостављен и деценијама уништаван“.

Фото: ФБ Не дамо светиње

Процес промјена у Црној Гори, започео је прије свега доношењем антицивилизацијског Закон о слободи вјероисповијести. Да ли сте очекивали да ће то пробудити народ Црне Горе у мјери којом смо имали прилике да свједочимо неколико мјесеци?

„Овакву подршку народа нико није очекивао. Није ово први и једини разлог због ког је народ имао повод да изрази незадовољство. Сматрам да да је и раније било подједнако много разлога за смјену власти и устанак народа. Ово је била само превелика кап у пуној часи. Мене чуди то што су многи изненађени због изгласавања спорног закона. Ово је само био очекивани потез бахатог режима који је годинама радио све како би српски народ у Црној Гори довео на минимум. Удар на Српску православну цркву био је последњи корак ка том циљу. Црква је допринијела моралном и духовном уздизању народа. Јединство, слога, снага, повјерење и солидарност какву смо осјетили и доживјели у протеклом периоду узвишени су дозивљаји“.

Често кажу да је „све кренуло од Васојевића и Берана“. У ноћи изгласавања Закона Беранци су први блокирали магистрални пут. Колико је ваш примјер утицао на остале градове?

Прије литија и свеопштег народног несвакидашњег покрета имали смо два сабора, у Подгорици и Никшићу на ком се није одазвао већи број грађана. Многи помињу прве протесте и литије од 27. децембра, али заправо прва блокада десила се 26. децембра у 11 сати прије подне. Иако смо били учесници свих могућих протеста у протеклих 15 година, овог пута нисмо отишли у Подгорицу. Вријеме је било за другачији концепт борбе. Свако треба да сређује своје двориште. Урадили смо нешто што нико није очекивао баш из разлога да се не би десило да нас у томе не би могли спријечити. Ја и мојих 10-ак пријатеља блокирали смо Персину станицу на излазу из Берана према Бијелом Пољу и кренули да позивамо грађане да нам се придруже. Знам сигурно да је ово за све био свијетли догађај и трачак наде, посебно за оне који су тога дана били испред скупштине у знак подршке свештентсву које је ту било окупљено са циљем вршења притиска због гласања овог неуставног закона. Наши посланици борили су своју битку у Парламенту, а ми смо на Персиној станици тог хладног децембарског дана и ноћи остали пуних 16 сати све до изгласавања закона у раним јутарњим сатима 17. децембра. На интерни и јавни позив Андрије Мандића наши активисти у свим општинама организовали су сличне протесте и блокаде који су привремено обустављени, а већ наредног дана овакви протести претоћени су у Литије које су трајале са прекидима више од пола године“.

Ваше фотографије са тих протеста обишле су регион. Колико су се по Вашем мишљењу жене снашле у улози бораца за праведнију и слободну Црну Гору?

„Жене су показале невјероватну храброст и организованост када су најтезе борбе у питању. Могу слободно да кажем да су многа дешавања у вези са свим процесима који су се десили у протеклом периоду управо покретале жене. Ја сам била директна учесница и једна од организатора блокаде и прве и друге Персине станице коју смо организовали у знак подршке због мучних сцена пребијања наших људи у Будви. Могу да свједоцим о томе колико су жене биле храбре и одлучне да издрже ову побуну до краја, стале кад је било најтеже у прве редове и често ненаметљиво утицале на многе процесе који су се дешавали.

Блокада магистралног пута

Ви сте професор књижевности. Како коментаришете то што је овај режим забранио улазак у земљу српским интелектуалцима, избацио велики број српских књижевника из образовног плана и програма? Да ли ћете се Ви, и нова Влада залагати да се та пракса промијени?

„Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили“. – Доситеј Обрадовић

И за крај која би порука била свим читаоцима портала ИН4С?

Да не прихватају све информације које медији пласирају. Сваку информацију треба прихватити са резервом јер смо свједоци да се врло често пласирају информације које нису провјерене или нису тачне. Често медији искористе неки тренутак да би направили конфузију, и то се управо дешавало у протеклом периоду. ИН4С је дао велики допринос када је у питању информисање јавности и другачији углао гледања на црногорску збиљу од оне коју смо до сад имали прилику да слушамо од медија који нам нису били наклоњен.

Интервју за портал ИН4С