logo3

(Интервју) Жељко Чуровић: Дошло вријеме за истину и правду

(Интервју) Жељко Чуровић: Дошло вријеме за истину и правду

 

 

Родом из Бијелог Поља Жељко Чуровић, публициста, гуслар а по образовању професор физичке цултуре који годинама живи и ради у Београду 14. маја 2019. године са благословом Његовог преосвештенства господина Митрополита Амфилохија Радовића изабран је за предсједника Организације Срба из Црне Горе са циљем да се помогне браћи Србима у Црној Гори.

Чуровић је прије одласка за Србију у родном граду био први предсједник општинског одбора некадашње Српске народне странке. У последње вријеме велику пажњу посветио је стваралачком дару тј. писању о што је резултирало објављивањем неколико књига о историјском страдању српског народа у Црној Гори.

 *Јесте ли очекивали овакав изборни резултат на парламентарним изборима и какве промјене у вези са формирањем нове Владе могу да очекују Срби у Црној Гори?

 

“Ми смо свакако били оптимисти. Једино што смо очекивали је да ће опозиција имати више могућности да исконтролише изборе и да Демократска партија социјалиста неће имати могућности да покраде резултат. Међутим, ДПС је мање више имао исти број гласова као и раније, очигледно знајући како да их обезбиједи унапријед. Радујемо се што је први пут након 1945. године, за мандатара нове Владе предложен човјек у вјери, који има стрпљења, разума за све учеснике политичке сцене, толеранције и жеље да усклади међуљудске односе и политичке потребе. Од нове Владе очекујемо међусобно поштовање политичких субјеката, искрени приступ сваког чиниоца према проблему који ће затећи, да ће исправити међуљудске односе и учинити све да сваки грађанин има једнака права. Сматрамо да се мора уважити однос српских партија, који су једине ставиле мораторијум на веома важна питања и тиме показали однос према држави и времену у коме живимо.

Мислим да би ова Влада морала порадити озбиљније са црногорском дојаспором, посебно са Србима који су рођени или су поријеклом из Црне Горе, а који су се последњих 30 година осјећали као изгнаници и губавци од стране државе одакле вуку коријене. Тај однос мора промијенити нова Влада. Ми као Савез Срба из Црне Горе стојимо на располагању и учинићемо све да помогнемо ако нас буду уважавали као своје. Постизборна међусобна затезања конопца су свакако очекивана до неке мјере, јер је политика ствар интереса, али је неочекивано да у тим партијским интересима превлада та врста интереса изнад интереса Црне Горе и њених грађана. Дакле, примјећује се да један од политичких субјеката, који ће чинити будућу Владу а који је са најмањим политичким капацитетом, жели да управља том владом и да кадрира у њој. Ријеч је о лидеру УРЕ господину Дритану Абазовићу, који кроз своје захтјеве за кључним ресорима, заиста ради хоће да ради нереалне ствари. Ради се о подцјењивању грађана српске националности, кроз подцјењујуће изјаве о њиховим лидерима како их  господин Абазовић назива, нелојалним грађанима. Срби су у изборној кампањи господина Абазовића гледали као наду за превазилажење међунационалних подјела. Као некога ко ће их уважити као равноправне грађане, чији су преци давали животе бранећи ту државу. Ипак, примјећујем да су неке изјаве, које су изражавале сумњу у лојалност политичких представника Срба са његове стране личиле на вокабулар предходне гарнитуре политичара и наводе нас на опрезност.

Надам се, да су све оне ипак само у функцији што бољег позиционирања у будућој Влади и да ће се све несугласице потријети када се Влада формира.”

 *Како видите положај Митрополије црногорско приморске односно Српске православне цркве у Црној Гори?

 “Мислим да је СПЦ кроз Митрополију црногорско приморску и њене вјернике дала огроман допринос уклањању диктаторског режима Мила Ђукановића. Подсјетили су овога пута црквени великодостојници на своје предходнике, кад је било тешко народу, да су пред њима увијек били његови пастири. И овога пута су се српски пастири показали у правом духу, а народ је имао у кога да вјерује. СПЦ је тренутно у повољнијем положају у нади да ће политичари одржати задату ријеч и повући или измијенити накарадни закон о слободи вјероисповијести. Литије су допринијеле смиривању узаврелих страсти и показале на који начин, са вјером у Бога, уз братску љубав и слогу, могу да се граде односи са свима. Мислим да би вјерске заједнице у сарадњи са цивилним друштвом могле да одиграју најзначајнију улогу у међуљудским односима и измирењу грађана Црне Горе”.

 *Да ли можемо очекивати крај српском страдању на простору ЦГ?

 “Српском страдању на жалост још нема краја, као ни православном народу. Црна Гора, као просторно мала држава, са малим бројем становника, могла би уз добру вољу да буде примјер суживота њених грађана. То се не постиже законским уредбама, већ људским односом, што би требало добро да знају Црногорци. О таквим међуљудским односима се треба разговарати, причати истину о прошлости и уважавати садашњост. Једино тако можемо створити претпоставке за будућност генерација које долазе. Док год не сједну муслимани, Бошњаци, Албанци, Црногорци, Срби, независно од политичара да разговарају о својим проблемима и интерсима, на овим просторима, па и у Црној Гори биће лако запалити фитиљ. Ако би се десило, у Бога се надам да хоће, да сви ми који живимо на овим просторима започнемо разговор без посредника, успјећемо да нађемо заједнички језик.

 *Аутор сте неколико књига које се баве феноменом расрбљавања Срба и братоубилачких односа у ЦГ кроз историју. Гдје и у чему видите узрок тој појави и односима?

 “Узрок наших братоубилачког несрећа лежи у комунистичкој идеологији, која је данас преточена у грађанско друштво у коме се окривљује само један народ на овим просторима за сва зла која су се дешавала и дешавају. Тај српски народ је крив што је стварао државу Срба, Хрвата и Словенаца и што је изгубио сопствену државност 1918. године, када је и Црна Гора изгубила државност и све у корист оних који окривљују Србе и Србију. Криви смо што смо повели антифашистичку борбу и из два рата против Германа изгубили више милиона Срба. Криви смо што смо једини искрено прихватили флоскулу "братства и јединства", одрицали се себе и постајали Југословени. Криви смо што су нам комунисти побили свештенство на лелу са митрополитом. Криви смо што су нас комунисти бацали у јаме живе и убијали на такозваним пасјим гробљима. Криви смо што смо били четници и партизани и између себе се клали за туђе интересе. Криви смо што смо ми остали Срби и од нас постали Црногорци и данас само што нијесмо почели братоубилачког рат, јер то некоме треба. Криви смо што су постојали усташе, балисти, муслиманска милиција, ханџар дивизија а сви су имали задатак да убијају Србе. Дакле, може се извести закључак, Срби су криви што су још живи, а толико вјекова нас убијају, прогоне, превјеравају...

Мислим да је дошло вријеме да истину једни другима кажемо без мржње и да започнемо заједнички живот. Морамо поставити једни другима питање са којим ћемо извести рачуницу, шта смо ми сви добили од наших међусобних сукоба. Кад су се сукоби дешавали, имали смо међусобне жртве, борећи се за нешто што смо сматрали да је важно. Кад су се сукоби завршавали у збиру добили смо поново жртве, али ништа више није остало у добити сем сузе жалоснице и црне мараме. Од наше погибије су имали корист само они који су нас завадили и обећали добит и такозване вође са свих страна који су убирали ратни профит. Јер нико од разних вођа, ако је остао жив, није постао сиротиња, а већина се добро чува и остају живи, остављајући богатство својој фамилији, која ће својим капиталом владати свима нама”.

 *Какав је план дјеловања Организације Срба из Црне Горе у наредном периоду и када вас можемо очекивати у Црној Гори?

 “ Савез Срба из Црне Горе основан је у мају 2019. године у Београду са благословом његовог преосвештенства господина митрополита Анфилохија Радовића. Са његовим благословом смо основали и Православну фондацију. Активности нашег Савеза до сада највише смо усмјерили да помогнемо Србима у Црној Гори у борби за основна грађанска права, чиме смо надам се допринијели и свеукупном друштву у правцу демократизације и бољих односа. Православна Фондација је много шири појам и ако је основна дјелатност оба субјекта, заштита идентита српског народа и православних народа. Имали смо донаторско вече, које је организовала Фондација, са које смо сав приход послали на три дестинације, за обнову манастира Превлака, за изградњу српско - руског духовног центра у Бања Луци и уплатом преко манастира Драганац на Косову купљена су два половина трактора за двије породице И изградњу обданишта. Такође, нашем брату у Христу Шћепановићу који је вратио полицијску униформу, послали смо новчану помоћ у знак захвалности што није хтио да бије свој народ.

Тренутно радимо на прикупљању материјала за монографију " Значај повраћаја Капеле на Ловћен" у којој ће бити радова старих И по 100 година, али и данашњих свјежих прилога од познатих и угледних посленика писане ријечи.

Такође смо организовали три предавања у Београду на теме које се тичу вјере, народа и државе, са нашим угледним члановима, које хоћемо да изнесемо широм Србије, па и даље. Са таквим предавањима настављамо, за сада једном мјесечно у нади да ће бити и чешће. Наши угледни чланови, поред осталих су академик Матија Бећковић, проф.др. Мило Ломпар, проф.др. Часлав Копривица, проф.др. Дејан Мировић, проф.др. Богољуб Шијаковић, др. Александар Раковић.

 

Српске новине - И.Р.Миловић.