ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ШТАМПАО ЗБИРКУ КОЛУМНИ „УЗМИ КЊИГУ” ДАРКА ЈОВОВИЋА

ИНСТИТУТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ ШТАМПАО ЗБИРКУ КОЛУМНИ „УЗМИ КЊИГУ” ДАРКА ЈОВОВИЋА

Иронија као отпор незнању и примитивизму

Пјесник и новинар

Дарко Јововић је рођен 1966. године у селу Кошутиће код Андријевице. Поред књиге колумни „Узми књигу” објавио је седам збирки поезије. За штампу је приредио и књигу репортажа „Из пера репортера”. Поред тога, публиковао је мноштво књижевних и других текстова који припадају различитим жанровима. Добитник је запажених књижевних награда и признања од којих се издвајају награде „Радован Зоговић”, „Ратко Делетић”, „Видовданска повеља”, као и награда Издавачке куће „Холмија” за књигу године. Заступљен је у бројним зборницима и антологијама. Стихови су му превођени на руски језик. Члан је Управног одбора Удружења књижевника Црне Горе, и члан Савеза новинара Србије и Црне Горе. Професионално ради као новинар у Дневним новинама „Дан”.

Настојао сам да кроз ова саркастична штива, саткана од чемерног бунила друштва у ком живимо, оставим прикривени простор за наду, за слободног човјека, који се назире на крају тунела. Та нада је надвладавала духовне поразе рода мога, за који, надам се, долазе бољи дани, истакао је Јововић.

Књижевник и новинар Дарко Јововић огласио се новим насловом, „Узми књигу”, коју је објавио Институт за српску културу из Никшића, уз подршку Владе Републике Србије. „Узми књигу” је збирка Јововићевих колумни, у којима је наш дугогогодишњи новинар, током протеклих година, коментарисао стање у нашем друштву.

У уводним напоменама Јововић истиче да је, радећи као новинар, у Дневном листу „Дан” у последњих петнаестак година, објавио мноштво различитих прилога и да се међу њима издвајају колумне које су своје мјесто нашле у рубрици „Став”. Одлучио је, како наводи, да њих 29 преточи у књигу, у жељи да сабране и поређане по датумском реду објављивања, свједоче о његовим погледима на бројне аномалије које су последњих година заокупљале црногорско друштво.

– Ова књига представља плод моје тежње да, кроз писану ријеч, проткану иронијом, дам отпор примитивизму, кукавичлуку, онима који мисле да од њих свијет почиње, насиљу оних који су на власти и око власти, унижавању духовних, културних и естетских вриједности и да укажем да смо пред Богом исти, без обзира шта радимо и колико имамо. Настојао сам да кроз ова саркастична штива, саткана од чемерног бунила друштва у ком живимо, оставим прикривени простор за наду, за слободног човјека који се назире на крају тунела. Та нада је надвладавала духовне поразе рода мога за који, надам се, долазе бољи дани – поручио је Јововић.

Зашто је Ваша књига колумни, коју сте штампали послије седам збирки поезије, понијела назив „Узми књигу”?

– Књига је добила име по колумни која носи наслов „Узми књигу”. Та колумна се нашла на крају ове публикације као порука да недостатак образовања, односно отклон од књиге, манифестује мањкавост пристојног и културног опхођења и „здраве” комуникације међу људима, што, у неку руку, узрокује и свеукупно заостајање једног друштва. Та заповједна реченица, састављена само од двије ријечи у минулим временима скоро да није силазила са усана одважних бранитеља знања од којих су се многи домогли академских титула, али ни оних који никада нијесу научили да читају и пишу. Сви они су добро знали да је књига нешто најсветије и најузвишеније што је човјек успио да изњедри и да је она путоказ за напредније и срећније сјутра. Међутим у последње вријеме појавила се гарнитура „управитеља” наших живота која је умјесто „Узми књигу” узвикивала „Узмите им књигу”, са намјером да испразне библиотеке и храмове културе и створе друштво незналица са којима је лако манипулисати. Међутим, и поред такве кампање, књига се у Црној Гори одржала у животу у инат онима који мисле да могу да је наџиве и који заборављају да је у њима, између осталог, уоквирено и њихово незнање опасније од сазнања да су се питали више од оних што нешто знају.

Да ли сте и остале колумне писали на том фону?

– Углавном јесам, јер сам на тај начин, како сам и навео у једном од ових штива, указивао да се пред најездом примитивизма томови увезане хартије „оптерећене” научном, духовном и књижевном творевином, потискују у страну, док су на вредносном кантару дрштва у коме живимо почеле да претежу отрцане фразе оних који се нешто питају и говоре о обећаном благостању као продукту оних који нијесу прочитали ни обавезну лектиру из основне школе.

Шта поручујете својом новом књигом?

– Једна од порука је да је једино слободоуман човјек, лишен поданичких стега, „здрав” човјек и употребљиво биће за реализацију напредних и развојних идеја. Јер кад једном народу слијепа оданост неком ко се, стицајем околности прогласио за вођу, постане битнија од сопствене културе, традиције, знања и будућности генерација које долазе онда је тај народ засигурно, сам себи потписао смртну казну. Зато су књиге и знавена штива лијек за отрежњење оних који су се упецали на удице силе, похлепе, незнања и примитивизма.

С.Ћ.