ИЗРАЖЕНА МИГРАЦИОНА КРЕТАЊА НИЈЕСУ МИМОИШЛА НИ ПИТОМО СЕЛО ПЕПИЋЕ KOД ПЛАВА

ИЗРАЖЕНА МИГРАЦИОНА КРЕТАЊА НИЈЕСУ МИМОИШЛА НИ ПИТОМО СЕЛО ПЕПИЋЕ КОЈЕ ПРИПАДА МЈЕСНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ МУРИНА

Село са 50 становника и око 30 презимена

Свједоци смо да је Пепиће постало пасторче и државе и Општине Плав, јер свих ових година овђе нијесу уложоли ни један једини цент, заједничка је оцјена мјештана Пепића

ПЛАВ – Услед конфигурације терена и других природних и географких одлика село Пепиће, које се у саставу Мјесне заједнице Мурина простире дуж магистралног пута Плав- Андријевица, важи за једно од најљепших села на сјеверу Црне Горе. Међитим, и порет тих предности, Пепиће се, као и друга мјеста у питомомој Лимској долини, суочава са израженом миграцијом становништва. Подаци говоре да тренутно у селу има 21 активно домаћинство, са око педесетак становника, икао је тај број некада био и десет пута већи.

-Пепиће бије глас да је најљепше село у читавој околини, и то са потпуним правом, јер се ради о мјесту које подсјећа на Војводину. Свако ко дође каже оваква љепота се може ријетко виђети. Но, са друге стране овђе није лијепо чим имамо углавном старачка домаћинства. Једноставно народ одлази јер му држава није омогућила да на својим вјековним огњиштима живи пристојним животом. Није му дала могућност да ради, заради и живи од свога рада. Нашем човјеку је остављала да се сам бори за голу егзистенцију, без икаквих чврстих гаранција за боље сјутра. Свједоци смо да је Пепиће постало пасторче и државе и Општине Плав, јер свих ових година овђе нијесу уложоли ни један једини цент. Зато се није чудити што народ одлази у неке друге крајеве који пружају боље животне погодности – заједничка је оцјена мјештана Пепића.

Они подсјећају да се Пепиће наслања на мјесни центар Мурину гђе је некада успјешно радио погон фабрике „Титекс”, упошљавајући у двије смјене преко 350 радника. Ту је радила и пољопривредна задруга у којој је било запослено тридесетак радника. Имали су и бројне продавнице, хотел, пекару, месару, откупни центар и штошта друго што је употпуњавало живу слику овога краја. Сада од тога нема ништа, осим једне продавнице и неколико малих кафана.

- Цијели овај крај је уништен. Овђе ништа не ради. Добијамо утисак да је ово ничија земља, јер ми смо, практично у једном вакуму између Андријевице и Плава. Сигуран сам да ће, ако се овако настави, Пепиће убрзо остати пусто – каже за "Дан" мјештанин Пепића Момо Ђукић.

Он наглашава да је недостатак радних мјеста и мањак гаранција за пласман тржних вишкова главни разлог због чега мјештани напуштају завичај.

- Из нашег села свега је 12 особа у раном односу. У селу са оволико плодних ораница, има само осам крава и 60 оваца. Када сма био ђак, прије четири деценије, у школу на Мурини било је 700 ученика, а сада свега 70. Све ово указује да наше село не пружа сигурност за живот и зато смо ту гђе јесмо – наглашава Ђукић.

Пепиће је карактеристично и по томе да у селу егзистира становништво са око тридесет презимена: Рајковићи, Станковићи, Миловићи, Томовићи, Гојковићи, Милачићи, Лекићи, Кнежевићи, Зоговићи, Шошкићи, Савићи, Кочановићи, Мијовићи, Болевићи, Поповићи, Ђукићи, Јашовићи, Стијовићи, Вучевићи, Руговци, Баћовићи, Дрејићи...

- Колико је Пепиће лијепо указује и прича да су се људи из пасивнијих крајва отимали да купе имовину у овом селу. Зато, поред стросједиоца, овђе су направили куће људи који су долазили са различитих средина. Тако да ту, као нигђе у оклини, имамо тако велики број презимена. То је похвално, али је погубно је што имамо тако велики број затворених кућа – закључују

мјештани Пепића.

Подруми пуни домаћих производа који чекају купце

Пепиће се налази на осам километру од извора Лима из Плавског језера. На око 850 метара надморске висине, окружено је плодним ораницама, воћњацима, прелијепим планинским масивима и нетакнутом природом. Мјештани наводе да ти ресурси дају добре предуслове за развој, али да држава нема слуха за то.

-Имам велике плантаже јагодичастог воћа, као и бројне воћњаке у којима предњачи шљива и јабука. Током године испечем доста ракије. Правим чисте органске сокове, ликере, џемове и што шта друго. Међутим, ја немам никакве гаранције да ћу то све продати. Зато имам пуне подруме врхунских производа који чекају купце. Умјесто да држава обезбјеђује пласман производа она се досад просто поигравала са нашом муком. У таквом амбијенту нема напретка – истиче Момо Ђукић.

Д.Ј.