ИЗАБРАНО НОВО РУКОВОДСТВО ''ГОРСКЕ ВИЛЕ''

Радно предсједништво ''Горске виле''
Брано Оташевић, Миладин Јоксимовић и Павле Радоњић

У парохијском дому у Колашину одржана је у недељу петог марта 2017.. редовна четврта а друга изборна скупштина овог удружења. На скуштини су били присутни представници - делегаги из Андријевице, Берана, Бијелог Поља, Колашина, Мојковца, Никшића и Подгорице.

Бирано је ново руководство па је овом приликом за предсједника удружења изабран пјесник Раде Ћ. Радовић, иначе парох колашински. За потпредсједнике су изабрани господин Микан Перовић, књижевник и публициста из Андријевице и господин Божо Ђурановић, епски пјесник из Никшића.

Новоизабрани предсједник управног одбора је пјесник из Мораче Жарко Видов Бојић, а за чланове управног одбора изабрани су: Раде Радовић, Божо Ђурановић, Жарко Бојић,Павле Ј.Радоњић, Веселин Вујовић,Павле Бандовић и Рајо Ф. Булатовић.

За секретара удружења поново је изабран Павле Ј. Радоњић.

Новоизабрани предсједник надзорног одбора је господинРадивоје Здравковић, а чланови су Биљана Јоксимовић и Саво Матовић. На скупштини је именован нови уређивачки одбор на челу са књижевником, публицистом, професором историје, господином Гораном Киковићем, иначе предсједником скупштине општине Беране. Чланови одбора су: Миладин Јоскимовић,Павле Радоњић, Давид Лалић,Биљана Јоксимовић, Павле Бандовић и Бранислав Оташевић.

Послије избора новог руководства новоизабрани предсједник господин Раде

Ћ.Радовић се захвалио на указаном повјерењу и казао: '' Указали сте ми велику част и обавезу да водим ово познато српско удружење књижевника пјесника и умјетника '' Горска Вила '' које су основали двадесетак пјесника 2012 године. За кратко вријеме ово је удружење нарасло на преко 100 чланова у Црној Гори и расијању наших српских пјесника , књижевника и умјетника који су наши чланови. Прихватио сам се велике обавезе да заједно са вама његујемо и чувамо к а о з ј еницу ока свога српски језик и ћирилично писмо. Цитираћу великога Немању , а светог Симеона М ироточивог , када је завештао ријечи својим синовима: "Дјецо моја, чеда моја мила, чувајте језик као своју земљу. Цареви се смењују, државе пропадају, а језик и народ су ти који остају, па ће се тако освојени дио земље и народ опет вратити, кад тад вратити својој језичкој матици и своме матичном српском народу" . Те ријечи Св. Симеона су пропраћене громким аплаузом.

На скупштини су се делегати договорили да се прикупљају радови на темуМојковачка битка, Албанска голгота с рбијансе војске и Плава гробница.

Новоизабрани предсједник удружења Прота Раде Радовић

У опуштеној отмосфери сви пјесници су читали своје најновије пјесме, афоризме и прозне радове. Надпјевавање је створило такву атмосферу да су пјесници и прозни писци заборавили на колашинску олују и кишу. У надпјевавању су учествовали: Миладин Јоксимовић,Мишо Кубуровић, Давид Лалић,Горан Киковић, Жарко Бојић,Бранислав Оташевић, Раде Радовић,Павле Радоњић, Михаило Микан Перовић,Милован Зековић, Радисав Раде Петричевић,Милан Ђуришић, Рајка Мартиновић, Радивоје Здравковић и Пеђа Пулетић.

На скупштини су примљени и два нова члана који су од срца изразили припадност нашем удуржењу и то Драгиша Ђуришић и Слободан Бојић.

Слободан Бојић je своју пјесму посвети Горској Вили, она гласи:

Лијеп данак освануо
у Морачи на планини,
jа се бијах зажелио
мојој старој постојбини.
Па прошетах до врхова,
гдје најприје Сунце сине.
Гдје су гњезда од орлова
и извори из пећине.
Тече врело из отвора,
поскакују бистре капи.
Жеђ утолих са извора,
за одмором душа вапи.
Па прилегох покрај врела,
мирис биља кô да опи;
Да л' је сила нека хтјела?
Сан ми сладак очи склопи.
Кад ондекуд испред мене
појави се слика жива.
Је л' анђео сиш'о с неба?
Ил' се неко чудо збива?
Сва трепери и свјетлуца,
божанствена сја љепота.
Косе као зраци сунца,
из ока јој ври доброта.
''Бог помаже!'' - рече вила.
На кам сједе крај извора.
''Којим добром, сестро мила?''
ја упитах дивног створа.
''Откуд данас изненада?
Доносиш ли гласе миле?
Сестре наше од вајкада
увијек су виле биле''.
''На пут овај ја сам пошла...''
поче причат са уздахом,
''времена су чудна дошла,
завладало зло је махом.

Летјела сам до Крајине,
та ме слика растужила.
Сву душмани запосјели,
српску земљу што је била.
Па се вратих до Kосова,
Лазареве земље клете.
И безбројних витезова,
колијевке српске свете.
Бјеху цркве попалили,
што их давни вијек створи.
српска гробља разорили
арбанашки ти злотвори''.
''Ником није срећно било
што се отме од другога.
Но проклето, драга вило,
па и то ће унад Бога.
Немој сестро губит' наду,
Божја правда споро стиже.
Но се вини кроз облаке
да си драгом Богу ближе.
Дао ти је моћан крила,
да свуд можеш хитро доћи.
Створио те да би била
праведноме на помоћи.
Па пронађи Серафиме,
војсковођу Архангела.
Нек молитве наше приме
и опросте грешна дјела.
Од Свевишњег ти затражи,
јер једини он то може.
Да свемоћну руку пружи
Српству драгом да поможе.
Да се једном Срби сложе,
правда свуда нек' би цвала.
Да радосна звона звоне
од Атоса до Урала''.