ИЗ РАДА НАШИХ УДРУЖЕЊА: ''ПРОМОВИСАН ПРВИ БРОЈ ГЛАСА ХОЛМИЈЕ''

ПРОМОВИСАН ПРВИ БРОЈ ГЛАСА ХОЛМИЈЕ

Први број  часописа ''Глас Холмије''

У организацији Удружења српских књижевника у отаџбини и расејању Андријевица и Српскoг историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' Беране промовисан је први број ''Гласа Холмије'' у андријевичком Центру за културу.

Први број часописа  за књижевност историју и културу ''Глас Холмије'', којег је за штампу приредила  група ентузијаста из Васојевића, окупљена око Српског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'', угледао је свјетлост дана.  Како је у уводној ријечи казаo уредник Горан Киковић, ''часопис има за циљ да у  временима поремећеног система вриједности, кад носиоци новог глобалног поретка настоје да  традиционалне културне и историјске вриједности потисну у страну и на видно мјесто истакну нешто што нема додирних тачака са урођеном духовном снагом нашег народа, допринесе очувању свега напредног, по чему нас је кроз вјекове препознавао културни и научни свијет. Он је подсјетио да се некада област око свете васојевићке планине Ком, гдје живи највеће српско племе,  називала Холмија, и да је то дало идеју да часопис понесе овакво име''.

            ''Настојаћемо да се између корица овог часописа нађе све што завређује пажњу са жељом да, између осталог, као будни хроначари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на ''светим водама Лима''. Исто тако, тежићемо да, кроз писани траг, саопштимо и сачувамо научну истину о нашем вјековном трајању, држећи се гесла: ''Будимо узорни потомци, достојни  часних предака''.  На том путу потребна су нам оштра пера и пуно духовног мастила, које ће оставити трајни запис, јачи од огња и мача, који виси над нашим главама. Увјерени да је Бог Васојевићима и у овим тешким  вренемим тако нешто и подарио, нудимо  ''Глас Холмије'', или боље речено ''глас истине'', у нади да ће завриједити вашу пажњу и интересовање читаоца'' - нагласио је Киковић .

Учествујући на промоцији првог броја часописа ''Глас Холмије'' Бранислав Оташевић је присутне обавестио о његовом садржају, рекавши да се ''поред уводног текста уредника професора Горана Киковића, који је урадио и интервјуа са мном, у првом броју можете наћи и текст из пера публицисте Радомира Губринића који саопштава истину о кнезу Николи Васојевићу, док у рубрици ''Јубилеји'' др Миленко Вујовић и Горан Киковић пишу о Рудешкој бици и периоду када је прије сто година Беране ослобођено од турског ропства. Ту је и одломак из књиге ''Кнежевина Холмија'' аутора мр Радивоја Лабовића, као и текст о Павлу Чубровићу, првом доктору наука са простора Васојевића. ''Глас Холмије'' објављује и стихове пјесника Влајка Ћулафића, Давида Лалића и Дарка Јововића, представљајући уједно и књиге Бранислава Оташевића ''Руси у Васојевићима'' и Милоша Вулевића ''Лелејске чесме Михаила Лалића''. Новинар Соња Савић пише о манастиру Ђурђеви ступови, а Бранислав Оташевић о искреној пјесничкој творевини Ратка Делетића. У дијелу који се односи на знамените личности нашао се историјат о протојереју и посланику Велике народне Скупштине српског народа у Црној Гори Александру-Леку Бојовићу и народном паметару Тодору Лекићу. Часопис, представљајући издавачку кућу ''Холмија'', чији је главни и одговорни уредник Мишко Милошевић,  објављује и писану заоставштину Петра Чукића о Доњој Ржаници и текст о Васу Јојићу, недавно преминулом просвјетном и  друштвено-политичком раднику''.

О часопису је говорио и Mихајло-Микан Перовић, писац и хроничар, који је излазак ''Гласа Холмије'' доживио ''као још један трезвен глас против све агресивније културне и историјске епидемије која је завладала данашњим свијетом, а зове се самопорицање''. Он је подсјетио да је ово ''часопис културних посланика Васојевића и да је стигао на ове просторе као отрежњење и враћање реалности. Својим стручним погедом на историју и садашњост сваки текст подсјећа да си свој ако си на своме, ако знаш своје коријене''. Перовић је истакао да ''онима који још држе до традиције и своје часне историје ''Глас Холмије'' је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје''.

Своје стихове су казивали и пјесници Давид Лалић и Дарко Јововић.  

                                                              Давид  Лалић