ЗОРАН ВУЛЕВИЋ''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' – ЧАСОПИС КОЈИ ОБЕЋАВА

Зоран Вулевић, публициста и преводилац, члан Издавачког савјета часописа Глас Холмије један је од битних људи у нашем уређивачком колегијуму

''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' – ЧАСОПИС КОЈИ ОБЕЋАВА

Зар ће већ осма година откако се штампа наш завичајни часопис! То је моја прва асоцијација на појављивање четрдесетог броја часописа ''Глас Холмије'', за који сам приликом промовисања његових првих бројева у основној школи ''Браћа Барух'' у Београду (24.11.2012.), који је омогућио тадашњи њен директор професор Драган Ивановић, у препуној учионици заинтересованих слушалаца, махом наших завичајаца у Београду, између осталог рекао и ово: ''Ко помисли да је овај замах наше малобројне али одабране редакције овог часописа кратког даха и ко доведе у сумњу да је не само пионирски већ и мисионарски рад у одбрани српског језика, писма и идентитета у данашњем Монтенегру прворазредни задатак овог гласила, вјерујем да ће се угристи за језик када се појави респектибилан број примјерака ''Гласа Холмије'' и када буду у њему пронашли мноштво података из своје завичајне историјске и културне баштине са којима се могу идентификовати, а који ће их подстаћи и учврстити у опредјељењу да никада не дозволе да се, пред налетом оркестрираног уплива иностраног фактора на наш географски простор, истргну из своје српске историјске вертикале''. И данас, након објаве само 40 бројева, могу устврдити да су оваква очекивања у значајном дијелу испуњена, упркос хроничној немаштини, у првом реду помањкања финансијске помоћи од матичне државе Црне Горе, која је одлуком свог Министарства културе уписала овај часоопис у евиденцију својих медија под редним бројем 656, али посигурно затечена виталношћу његовог преживљавања и констернирана садржајима, којима не може научно парирати својим несувислим и провидним званичним фалсификатима у свакодневном јавном ангажману, и не мисли да му помогне кад већ не може да га угаси. Захваљујући упорности и истрајности редакције, под вођством његовог главног и одговорног уредника Горана Киковића, професора историје, часопис је за ово кратко вријеме постао препознатљив и интересантан на свим српским просторима и све је више оних који желе да обезбиједе сљедећи примјерак, јер је његов тираж и даље скроман, наравно из већ поменутог разлога. Гест Републике Србије да помогне ово ''српско гласило са сјевера Црне Горе'' својим годишњим једнократним уплатама од по 1000 евра представља свакако признање за његов квалитет и подстрек да се истраје, али тако симболична сума ипак не може много да помогне да се часопис уреди на бољи и квалитетнији начин, мислим наравно на његову техничку опрему. Но, од неколицине истрајних ентузијаста у почетку, данас је број чланова редакције и његових сарадника из ''региона'' (како се то отужно глупо данас збори) не само повећан, већ у њему сарађују и за њега пишу еминентни интелектуалци из многих научних области, који имају шта да кажу о прошлости, садашњости и будућности српског народа и његовом истрајавању на витештву, правди и праву, заједничком саживоту са свим осталим сусједима, у миру и благостању, у којима ће он и надаље бити лидер на овом балканском простору, иако се сада налази у ''сасређеној ватри из свих артиљеријских оруђа'' како би се закинуо на сваки начин. Историја показује да је то узалудан посао, а сваки Србин мора знати своје коријене, своју непомућену духовну вертикалу којом је трајно оспособљен да сваком злу у очи погледа и да испуњен снагом непобједиве високоетичне праведне моралности одбрани своје српско сопство. Са таквим освјешћењем позивам све ствараоце, посебно младо и образовано потомство, да се још приљежније окупља на заједничком послу за опште добро, онако како су то од нас тражили наши умни и витешки преци. Једино тако можемо бити сигурни да наш труд неће бити узалудан. Чекам са радошћу онај јубиларни - стоти број ''Гласа Холмије''!