ЗЛОЧИН ТРАЈЕ Пише: др Момчило Вуксановић

ЗЛОЧИН ТРАЈЕ

ПИШЕ: др Момчило Вуксановић

Агресија НАТО земаља већ годинама траје на нашем простору. Под очигледним притиском међународне заједнице, односно најразвијених земаља Европе и свијета, које су све од реда чланице НАТО алијансе, уз непоштовање демократских стандарда и већинске воље грађана Државне заједнице Србија и Црна Гора, дошло је до издвајања Црне Горе из заједничке државе и постављања вјештачких граница између једног народа

Београдски форум за свет равноправних и Клуб генерала и адмирала Србије у складу са досадашњом традицијом организују и овог марта годишњицу почетка оружане агресије НАТО против Савезне Републике Југославије и одавање почасти палим браниоцима слободе и цивилним жртвама. Овај несрећни датум за сав српски народ обиљежиће одржавањем округлог стота на тему „Агресија НАТО пакта 1999. године и нови хладни рат“, и полагањем цвијеће код споменика дјеци – жртвама агресије у парку Ташмајдан, и код споменика свим жртвама агресије у Парку пријатељства на Ушћу, у Новом Београду.

Као и претходних година, Српски национални савјет ће учествовати на предвиђеним манифестацијама. У овој години са посебним освртом на простор Црне Горе, тада дијелом заједничке државе Савезне Републике Југославије.

Свих протеклих година Српском националном савјету била је част да учествује у манифестацијама обиљежавања овог великог злочина чије су последице на простору још увијек очигледне и нико не може наслутити када ће им доћи крај.

Агресија НАТО земаља већ годинама траје на нашем простору. Под очигледним притиском међународне заједнице, односно најразвијених земаља Европе и свијета, које су све од реда чланице НАТО алијансе, уз непоштовање демократских стандарда и већинске воље грађана Државне заједнице Србија и Црна Гора, дошло је до издвајања Црне Горе из заједничке државе и постављања вјештачких граница између једног народа. У том времену и Србија и Црна Гора, као конституенти државне заједнице, односно њихова руководства, били су припремљени за овај процес. Вјерујући у обећања европских институција да ће овакав развој догађаја брже довести до решавања огромних проблема, којима је државна заједница у дужем временском периоду била оптерећена, и огромног страха од новог разарања НАТО савеза, резултат референдума био је готово изнуђен. Препорука Венецијанске комисије да држављани Црне Горе чије је мјесто боравка тренутно било у Републици Србији, односно у заједничкој држави, немају право изјашњавања на референдуму о издвајању Црне Горе, која се морала уважити, била је од пресудног значаја да се уз огроман број других пратећих неправилности отвори могућност за прегласавање већинског народа у Црној Гори. Ни препорука Савјета Европе да је потребно уважити изјашњавање држављана Црне Горе са пребивалиштем у Републици Србији није прихваћена, јер се на њој у довољној мјери није инсистирало.

Немоћна и подијељена опозиција у Црној Гори, уз недостатак елементарних услова за вођење кампање у предреферендумском времену, није имала снаге да се озбиљније супротстави фанатичном јуришу европских послушника који су имали сву безрезервну подршку најзначајнијих чинилица такозване међународне заједнице.

У пројектованим, неравноправним и нерегуларним условима, Црна Гора се издвојила из заједничке државе маја 2006. године са очигледном намјером да се одрекне сопственог идентитета.

У том тренутку почињу огромне тешкоће за српски народ. Отворени су процеси његовог нестајања, асимилације и дискриминације. Из године у годину број Срба се смањује, као и његова основна и стечена права. Власт у Црној Гори доноси одлуке не само против воље српског православног народа, него и свих својих грађана, у чему их такође подржава евро-атлантска дипломатија, најзначајнијих чланица Европске уније, односно НАТО савеза.

Без јасног и демократског изјашњавања грађана, Црна Гора постаје чланица НАТО алијансе, да би након тога још бруталније погазила све основне демократске принципе и признала такозвану, лажну државу Косово. Признање такозваног Косова, прати изјава предсједника Владе да је 85 посто грађана у Црној Гори било против тог признања, али да је актуелна Влада у том тренутку имала визију која им омогућава брз и сигуран пут у европску заједницу.

Агресија евроатлантских структура на државу Црну Гору наставља се присиљавањем ове, наводно, самосталне и независне државе на увођење санкција Русији, вјековној заштитници и доброчинитељу, али и потенцирањем погоршања односа са Републиком Србијом, у нади да ће коначно реализовати свој пројекат асимилације српског народа у националне Црногорце.

Незајажљиви притисак на Црну Гору и њене грађане наставља се одлуком владајуће партије о подржављењу светиња Српске православне цркве, што је, коначно, био знак да грађани стану на пут однарођеном режиму. Али, ни ту није крај. Побједа народа на изборима, у нашем случају не значи слободу, праведност и демократију. Нова владајућа већина принуђена је да само неколико дана након формирања легитимне владе потпише да све оно што је инкриминисана власт донијела мимо воље својих грађана, неће мијењати, како не би иритирали налогодавце живота и пропасти.

Агресија НАТО земаља кроз сваку врсту условљавања и даље траје. Стога, српски народ не заборавља његова непочинства и не мири се са ускраћивањем слободе и демократије. Као и свих ових година, 30. априла Српски национални савјет посјетиће спомен-обиљежје страдалој дјеци и грађанима Мурина, које је у међувремену обновио, без помоћи државе и надлежне општине Плав.

Српске новине